Zahvaljujući veoma niskom cenzusnom pragu, veliki broj malih stranaka je u prilici da trguje mandatima nakon izbora, zbog čega mnogi smatraju da cenzus treba povećati…
Pitanje cenzusa je važan dio izborne reforme, a povećanje praga za tri na pet odsto deklarativno podržavaju sve stranke, pogotovo one veće. Ipak, postavlja se pitanje da li će se cenzus mijenjati kada se i ako se Izborni zakon BiH bude mijenjao, kako se to godinama i mjesecima najavljuje.
ČIŠĆENJE SCENE
Zahvaljujući veoma niskom cenzusnom pragu, veliki broj malih stranaka je u prilici da trguje mandatima nakon izbora. Cenzus od tri odsto u nadmetanju za Narodnu skupštinu Republike Srpske na prošlim opštim izborima prešlo je čak 11 stranaka. Međutim, jedino su SNSD (34,64 odsto), SDS (14,95 procenata) i PDP (10,30 odsto) znatno iznad crte. Svi ostali zbili su se u nevelikom rasponu između tri i šest odsto. Slično je i u svim ostalim strukturama.
Poslanik SDP-a u Predstavničkom domu PSBiH Saša Magazinović za Oslobođenje kaže da bi povećanje cenzusa bila veoma dobra odluka. Tako bi se, kaže on, smanjio broj onih stranaka koje na različitim nivoima ulaze u parlamente kako bi trgovale mandatima.
– To bi pročistilo scenu. Ipak, mora se voditi računa šta bi to značilo za određene etničke grupe koje su matematička manjina. Da li bi se tako smanjilo njihovo učešće u zakonodavnoj vlasti? Potrebno je tada imati zagarantovane kvote za konstitutivne narode i za ostale. Niko ne smije biti isključen iz procesa odlučivanja, ističe Magazinović.
Predsjednik PDP-a i državni poslanik ove stranke Branislav Borenović kaže kako bi i on podržao povećanje cenzusa sa tri na pet odsto. Ali, i on, kao i Magazinović, smatra da se prije toga moraju stvoriti uslovi za donošenje takve odluke.
– Ključno je prvo usvojiti nove tehnologije i sa skenerima, elektronskim očitavanjem dokumenata i otiskom prsta birača krenuti u izbore. Tada bismo imali poštene izbore i tada bismo svakako mogli govoriti o povećanju cenzusa, ali i o spajanju izbora i o institutu vanrednih izbora. Povećanje cenzusa bi značajno uozbiljilo političku scenu i zaustavilo političku trgovinu i mešetarenje, govori Borenović.
– Cenzus ne treba biti previsok. Pet odsto je sasvim prihvatljivo. Usitnjavanje je problem, pogotovo u FBiH. U tom entitetu ima mnogo malih stranaka i zbog toga nakon svakih izbora imamo četiri godine nefunkcionalan sistem. Niko se ni sa kim ne može dogovoriti, jer je previše stranaka u vlasti, misli Kojić.
Potpredsjednik PDP-a i odbornik ove stranke u Skupštini grada Banja Luka Milko Grmuša daleko je radikalniji. On bi, kako kaže, uveo većinski izborni sistem. Na taj način bi Republika Srpska imala 83 izborne jedinice i u svakoj od tih jedinica birao bi se jedan poslanik.
– Tako bi se vodilo računa o realnom broju stanovnika. Manje stranke bi svakako željele da ostane ovaj, jer tako lakše dolaze do mandata, ali to je nastrana politička logika. Svi trabanti SNSD-a bi tada nestali, a opozicija bi se uozbiljila i pravili bi se jači savezi. Demokratizacija je fina, ali i gorka, kazao je Grmuša.