U uniforme, s fantomkama na glavama i prstima na obaračima pušaka, četiri muškaraca stoje ispred crne pozadine i pozivaju druge Gruzijce da povrate teritorije izgubljene u ratu s Rusijom 2008, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Oni pozivaju Gruzijce da iskoriste situaciju u Ukrajini, gde su ruske snage zaglavljene suočene sa žestokim otporom ukrajinskih snaga od kada je ruski predsednik Vladimir Putin naredio ničim izazvan napad 24. februara.
“U Ukrajini danas gori i mi Gruzijci imamo jedinstvenu priliku da vratimo svoju teritoriju”, kaže jedan od njih u video snimku postavljenom na društvene mreže koji je izgleda snimljen negde u Ukrajini, prenosi gruzijski servis RSE-a.
“Mi Gruzijci koji smo se borili za slobodu u Ukrajini… takođe smo spremni da se borimo za slobodu Gruzije… Zato vas pozivamo da uzmete oružje u ruke i udarite na neprijatelja. Nikada više nećemo imati takvu šansu”.
Video s apelom četiri osobe da Gruzijci uzmu oružje i povrate Severnu Osetiju i Abhaziju, otcepljene teritorije izgubljene u ratu s Rusijom 2008. godine, postavljen je na Jutjubu (YouTube) 4. marta. Brzo se proširio društvenim mrežama u Gruzija, prikupivši desetine hiljada pregleda i komentara.
Nije poznato ko su ti muškarci, iako kažu da se bore u Ukrajini. Gruzijski borci aktivni su na istoku Ukrajine od 2014. kada je Rusija tamo počela da podstiče nemire, podržavajući lokalne separatiste.
Za pomoć u odbrani zemlje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je strance da dođu u Ukrajinu i da se pridruže međunarodnoj legiji. Oko 20.000 ljudi iz 52 zemlje dobrovoljno se javilo da se bore u Ukrajini, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.
Ruske snage suočavaju se s neuspesima u invaziji na Ukrajinu, rekli su zvaničnici američke obaveštajne službe, što dovodi u ozbiljnu sumnju Putinov očigledan plan da postavi marionetski režim u Kijevu.
Međutim, da li vojni problemi Rusije u Ukrajini mogu biti prilika za Gruziju, možda je samo pusta želja, rekla je Olesja Vartanjan, analitičarka za taj region u Međunarodnoj kriznoj grupi.
“Svaki takav potez dovešće do otvorene konfrontacije s ruskim trupama stacioniranim u otcepljenim regionima”, objasnila je Vartanjan za RSE u mejlu, ukazujući na procene da u Abhaziji i Severnoj Osetiji ima ukupno 8.000 pripadnika ruskih snaga.
Gruzija je u avgustu 2008. pokušala da povrati Južnu Osetiju, koja je vodila separatistički rat protiv Gruzije 90-ih.
Rusija je poslala trupe, potisnuvši gruzijske snage iz Južne Osetije i Abhazije, posle čega je raseljeno više od 190.000 ljudi. Moskva je potom priznala obe teritorije kao “nezavisne” države i ima veliko vojno prisustvo u oba regiona.
Ta geopolitička realnost je verovatno uticala na to kako je Tbilisi diplomatski reagovao na Putinovu ničim izazvanu agresiju u Ukrajini.
Gruzijski premijer Irakli Garibašvili jasno je stavio do znanja da se Gruzija neće pridružiti zapadnim sankcijama protiv Rusije, navodeći nacionalne interese i potencijalnu štetu za gruzijske proizvođače.
Zato ne iznenađuje što se zbog stava Tbilisija kavkaska zemlja sa 3,7 miliona stanovnika nije našla na ruskoj listi “neprijateljskih zemalja”, koja uključuje celu Evropsku uniju, SAD, Veliku Britaniju, Kanadu i desetine drugih država.
Štaviše, ruski nadzorni organ za bezbednost hrane Roselhoznadzor 5. marta je najavio da će ukinuti sankcije za 15 gruzijskih snabdevača mlekom i mlečnim proizvodima, dozvoljavajući im da izvoze te proizvode u Rusiju.
Predsednik ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk u saopštenju posle ukidanja sankcija Rusije na mleko i mlečne proizvode, naveo je “zar ne vidite da narod Gruzije koji izlazi na trgove svojih gradova podržava Ukrajinu a ne vaše mutne poslove?”
Vladajuća stranka Gruzijski san, koju je osnovao milijarder Bidzina Ivanišvili, na udaru je kritika zbog korupcije, nazadovanja demokratije i simpatija za politiku Rusije. Njeno oklevanje da uvede sankcije Rusiji mnogi u Gruziji vide kao dokaz usaglašenosti s Putinovim režimom.
Stav vlade je mnoge razgnevio, posebno imajući u vidu tragično iskustvo Gruzije s ruskom vojnom invazijom 2008. godine.
Na demonstracijama podrške Ukrajini u Tbilisiju i drugim gruzijskim gradovima od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara učestvovale su desetine hiljada ljudi.
Na skupu u Tbilisiju 1. marta ispred parlamenta zahtevana je ostavka Garibašvilija i njegove vlade, aktivni koraci podrške Ukrajini, kao i podrška podnošenju zahteva za članstvo u EU.
“Prvo, Irakli Garibašvili mora da ode… kao drugo, moramo da sprovedemo konkretne i efikasne korake da pomognemo Ukrajini”, rekla je na skupu Elene Hoštarija, liderka stranke Droa.
Demonstranti su rekli da su se osetili osramoćeno pošto je Zelenski opozvao ukrajinskog ambasadora u Gruziji zato što su gruzijski zvaničnici pravili “prepreke” dobrovoljcima koji žele da pomognu Ukrajini i zbog “nemoralnog stava u vezi sa sankcijama” Rusiji.
Gruzijske vlasti 28. februara nisu dozvolile ukrajinskom avionu, koji je trebalo da prebaci 30 gruzijskih dobrovoljaca u Kijev, da sleti na aerodrom u Tbilisiju.
Možda zbog pritiska javnosti, Tbilisi je malo promenio politiku i najavio 2. marta da će formalno podneti zahtev za pridruživanje EU, ubrzavajući proces koji je prema prvobitnim planovima trebalo da počne 2024. godine.
Dan kasnije, Gruzija je zajedno s Moldavijom, gde su ruske trupe takođe stacionirane uprkos lokalnom i međunarodnom protivljenju, formalno podnela zahtev za članstvo u EU.
Još jednu poruku kojom se Gruzijci pozivaju na oružje poslao je ukrajinski poslanik Aleksij Hončarenko na Fejsbuku (Facebook) 26. februara.
“Dragi Gruzijci, napolju je divno vreme – možete li da prošetate Chinvalijem i Sohumijem? Možete li da uništite nekoliko oklopnih vozila, tenkova? Krenite Gruzijci, vratite ono što vam pripada. Gruziji. Vreme je”, napisao je Hončarenko, misleći na glavne gradove Južne Osetije i Abhazije.
Međutim, malo je verovatno da se neko u Gruziji odazove na taj poziv, rekla je Vartanjan, ekspertkinja za region.
“Sasvim sam uverena da nema planova za iniciranje bilo kakvih napada na otcepljene regione. Ne vidimo takve pokrete ili pripreme na terenu.”