21.07.2024.
HomeKolumneVučiću ne odgovara da u ‘srpskom svetu’ postoji još jedan jak lider

Vučiću ne odgovara da u ‘srpskom svetu’ postoji još jedan jak lider

Odavno ovakva tišinina nije zabeležena u Beogradu zbog nečega što se dešava u Republici Srpskoj i u Bosni i Hercegovini. Niko od državnika i političara se danima posle izbora nije glasnuo i prokomentarisao rezultate glasanja. Kao da je neko proglasio tihovanje na ovu temu. No, i to je nekakva reakcija, svakako.

Predsednik, premijerka, ministri, svi oni koji su se rado pojavljivali sa predstavnicima srpskog naroda u RS i BiH gde god je to bilo moguće, sada ni reč da izuste. Zanimljivo je da čovek koji, ne samo da se pita za sve, nego i komentariše svaku pojavu na zemaljskoj kugli na nivou eksperata, još nijednu reč nije rekao u vezi sa izborima za koje sigurno nije bio nezainteresovan. Radi se, naravno, o Aleksandru Vučić. Koliko je još juče pokušao da deli lekcije evropskim ekonomistima i hedžovanju valuta, a o izborima u kojima je učestvovao deo naroda kojem je, kako to tvrdi njegov pajtos Aleksandar Vulin – predsednik, i dalje ćuti. Ko zna, možda čeka zvanične rezultate Centralne izborne Komisije BiH.

Ova tišina je započela još tokom predizborne kampanje. Očekivana podrška Miloradu Dodiku i njegovim kandidatima državnog vrha Srbije je izostala. Vučić je glumio državnika koji ne želi da se meša u izbore u drugoj državi. Uživeo se u ulogu predsednika svih Srba. Ponašao se tako da je njegovu ćutnju svako komentarisao kako je hteo. Za nekoga je to bio jasan znak da je pustio Dodika niz vodu, a za druge da je na taj način podržao opoziciju. Zato su Dodika podržali Vučićevi dokazani prijatelji Vladimir Putin i Viktor Orban, kao i Ivica Dačić, ali i Zoran Milanović koji sigurno nije u drugarskim odnosima sa predsednikom Srbije.

Nekada je i Srpska pravoslavna crkva umela jasno i glasno da podrži Dodika u izbornim trkama, a ovoga puta je izostala i podrška patrijarha Porfirija. Bio je, doduše, Porfirije na obeležavanju srpskog jedinstva ili šta li već, u Bijeljini, zajedno sa Vučićem u sred izborne kampanje, ali čak ni to se nije moglo smatrati nekom podrškom Dodiku.

SNS-ovi uigrani timovi

S druge strane, u pojedinim medijima u Srbiji bilo je dosta reči o tome da je SNS slao uigrane timove u RS sa zadatkom da pomognu Dodiku. Naročito je ta priča bila prisutna u Doboju gde je upravo Dodik pobedio. Nešto se ipak dogodilo i da je pravde i istine, utvrdilo bi se kad tad, šta se desilo na tim izborima.

Dodik i Vučić, definitivno, nisu u dobrim odnosima. To je postalo golim okom vidljivo unazad nekoliko meseci. Možda je tom odnosu kumovalo otvoreno prijateljstvo Dodika sa već pomenutim Milanovićem, predsednikom Hrvatske. A, Vučić i Milanović, tek, nisu drugari. Mora da je Vučić veoma lično shvatio i to da je Dodiku omogućeno da poseti Jasenovac, dok je njemu zabranjeno. Vučiću sigurno nije dobro legla ni Putinova podrška Dodiku koja je začinjena rečenicom da se predsednik Rusije redovno čuje sa Vučičem, iz mnogo razloga.

Vučiću ne odgovara da u “srpskom svetu” postoji još jedan jak lider, što Dodik, šta god i ko god mislio njemu, jeste. On voli da je jedan jedini. Pored obožavanosti kojom je obliven Vučić u RS, nije ni Dodik za bacanje. Ako je tačno da je Vučić “navijao” za Jelenu Trivić, to je sigurno uradio samo iz sujete i pakosti prema Dodiku.

Da nešto nije u redu na relaciji Dodik Vučić, moglo se zaključiti i po predizbornim anketama, koje su davale prednost Trivić, a istraživanje je radila agencija koju redovno angažuje Vučić, ali i gostovanje Dodikove protivkandidatkinje neposredno uoči izborne tišine na RTS. Zanimljivo je da Željka Cvijanović nije bila deo te priče. Ona je pobedila bez ijedne mrlje u izborima za srpskog člana Predsedništva BiH. Ta opozicija kao da nije htela da pobedi Cvijanović, pa je kandidovala Mirka Šarovića koji je imao šanse za pobedu taman isto kao i da je kandidovan Bakir Izetbegović. Kao da je postojao neki dogovor sa Beogradom da se samo sruši Dodik. Nemoguće je da je Cvijanović popularnija od Dodika i da je tako lako pobedila Šarovića, bez obzira što je njen protivkadidat bio mnogo slabiji od Dodikovog.

Tako izgleda da su birači iz RS glasali za Cvijanović, ali ne i za Dodika, što je priznaćemo u najmanju ruku zanimljivo. To bi bilo kao da nekim izborima u Srbiji Ana Brnabić dobije više glasova od Vučića.

Vučić mudro šuti

Ko je i kako naterao Trivić da proglasi pobedu, takođe je zanimljivo. Jedan banjalučki portal je objavio da je Vučić pozvao, u izbornoj noći, Trivić i da joj je čestitao i tako osokolio da izađe pred narod i da proglasi pobedu. Nešto se dešavalo što mi ne znamo, a Dodik je celu stvar iskulirao. Na kraju, njegovi podaci su se pokazali identičnim sa onima iz CIKa i posmatrača. To svakako ne znači da je pobedio bez krađe, jer prednost koju je objavila Trivić se tokom noći pretvorila u još veću prednost za Dodika. Nekako je nestalo 50-tak hiljada glasova.

Vučić, a sami tim i svi ostali, mudro ćute. Poruka je očigledno iz Beograda poslata, a Dodik ju je primio i odgovorio na svoj način. Ovo će svakako dodatno pomutiti odnose dvojice lidera od kojih narod, naročito onaj u ostatku BiH neće imati nikakvu korist.

I na kraju, vredno spomena je jedna reakcija iz Srbije na izbore za predsednika RS koja je zabeležena na Twitteru i koja mnogo govori o situaciji u RS, a samim tim i u BiH. Jedina razlika između Dodika i Trivić je ta, prema tom autoru sa Twittera, što Dodik glasa na Dedinju, a Trivić u Zemunu. Možda je, upravo ova konstatacija, suština pogleda Beograda na izbore za predsednika RS.

Piše: Nena Kulačin / AJB

Reklamni prostor

Ovdje može biti vaša reklama. animacija / logo / tekst

Posljednje vijesti