15.04.2024.
HomeNovostiUpozorenje iz Amerike: Dok su sve oči uprte u Ukrajinu, u Evropi...

Upozorenje iz Amerike: Dok su sve oči uprte u Ukrajinu, u Evropi se sprema još jedan sukob

Dok su sve oči uprte u Ukrajinu, u Evropi se sprema još jedan sukob, ocjenjuju u analizi za The Wall Street Journal Ivana Stradner i Mark Montgomery iz Fondacije za odbranu demokratije iz Washingtona.

“Tri decenije nakon krvavog raspada Jugoslavije, nedavni sukobi između Srbije i Kosova ponovo su zapalili dugotrajne etničke sukobe. Dok Srbija pokreće događaje na terenu, Moskva raspiruje vatru.

Vladimir Putin bio je iskren u svojoj želji da oslabi NATO i vrati Rusiju na njene historijske granice. Ali s obzirom na to da ruske snage trpe gubitke u Ukrajini, Moskva može mnogo da dobije tako što će podsticati probleme na drugim mjestima na kontinentu.

Prava regionalna kriza bi Kremlju dala priliku da stekne lokalni uticaj kroz trgovinu oružjem i posredovanje, dok bi skrenula pažnju s Ukrajine i dala Rusiji uticaj na zapadne lidere. Zapadni Balkan je savršen kandidat.

Kosovo i Bosna i Hercegovina nisu članice NATO-a. Kao što Moskva nastoji da dominira onim što naziva ‘ruskim svetom’, Srbija već dugo poziva na ujedinjenje ‘srpskog sveta’.

Godine 1998., taj koncept je podstakao Srbiju da izvrši invaziju na Kosovo – sukob koji je okončan tek vojnom intervencijom NATO-a u martu 1999., da bi se okončala srpska kršenja ljudskih prava nad etničkim albanskim stanovništvom.

Iako su hiljade vojnika NATO-a i dalje na Kosovu kao mirovne snage, tenzije su visoke. Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije i dobilo priznanje od mnogih zapadnih zemalja, uključujući i SAD, ali ga Srbija i dalje ne priznaje.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić pooštrava vlast kod kuće i tokom prošle godine, uz rusku podršku, vršio je pritisak na Kosovo. Srbija je u maju prošle godine stavila svoje trupe u borbenu pripravnost nakon sukoba između etničkih Srba izgrednika i međunarodnih mirovnih snaga u kojima je ranjeno 90 vojnika NATO-a.

Bio je to potez Kremlja, da se etničke tenzije koriste kao izgovor za vojni pokret.

U septembru je Vučić pozajmio još jednu stranicu iz Putinove knjige. Trideset teško naoružanih etničkih Srba, za koje Kosovo tvrdi da ih je Srbija opremila i dovode ih u vezu s Vučićem, napalo je policijsku patrolu na Kosovu, kada su stradale četiri osobe.

Srbijanski predsjednik je negirao da je naoružavao napadače. Srbija je taj incident iskoristila kao izgovor za masovno gomilanje teškog naoružanja i trupa na granici s Kosovom krajem septembra.

Iz Bijele kuće su saopštili da su ‘veoma zabrinuti da bi Srbija mogla da se sprema da pokrene vojnu invaziju’, rekao je kasnije američki zvaničnik za Time. Takav sukob bi se lako mogao preliti na susjednu Sjevernu Makedoniju, članicu NATO-a.

Zabrinutost zbog nastale krize podstakla je Washington da objavi deklasifikovane obavještajne podatke o jačanju vojske Srbije i napadu na kosovsku policiju. Nekoliko dana kasnije, Srbija se povukla s granice, ali očigledno je da Beograd i Moskva pripremaju drugu kampanju nasilja i provokacija za 2024. godinu.

Rusija sprovodi operacije uticaja s proratnim porukama u Srbiji i šalje oružje. Kina također isporučuje oružje.

Srbija je obećala da će ove godine povećati vojnu potrošnju i nastavlja da bude domaćin takozvanog humanitarnog centra koji vodi Rusija u blizini glavne baze NATO-a na Kosovu, za koju zapadni zvaničnici kažu da služi kao ruski špijunski centar. Srbija i Rusija to poriču.

Srbi su izgleda, željni izgovora, kako bi djelovali – u februaru je iz Srbije poručeno da je kosovska zabrana srbijanskog dinara kao valute ‘etničko čišćenje’.

I ovo nije jedino bure baruta u regionu.

Bosna i Hercegovina se također nalazi na ivici kolapsa. Krajem prošle godine, lider bosanskih Srba Milorad Dodik, još jedan saveznik Rusije, zaprijetio je da će se njegov entitet RS otcijepiti od Bosne i Hercegovine.

U narednim mjesecima ovo bi moglo ponovo zapaliti etničko nasilje koje je ubilo više od 100.000 ljudi tokom rata u Bosni 1992-95. godine.

 

U izvještaju od 5. februara, američka kancelarija direktora nacionalne obavještajne službe saopštila je da očekuje povećan rizik od međuetničkog nasilja 2024. na Zapadnom Balkanu.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je krajem prošle godine da Rusija planira destabilizovati Balkan, što je izazvalo zabrinutost i kod britanskog ministra vanjskih poslova Davida Camerona.

Zapadne sile moraju da spriječe dalju nestabilnost na Balkanu. NATO bi trebalo da preusmjeri vojne i diplomatske resurse i da pojača vojne obaveze na Kosovu.

Koalicija voljnih članica NATO-a trebalo bi sada da se javno obaveže da će pružiti vojnu pomoć ukoliko Srbija ili Rusija preduzmu agresivne korake na Balkanu.

U međuvremenu, SAD bi trebalo da nastave da uvode sankcije zvaničnicima koji podrivaju sigurnost na Zapadnom Balkanu, a EU bi trebalo da im se pridruži.

Washington i njegovi saveznici također treba da nastave da koriste deklasifikovane obavještajne podatke da podrže svoju diplomatiju.

A NATO bi trebalo da rasporedi timove za kontrahibridno ratovanje za borbu protiv ruskih i srpskih propagandnih kampanja uz poboljšanu cyber-sigurnost.

Dok NATO slavi 75. godišnjicu, a Putin trpi sve više gubitaka u Ukrajini, Moskva pokušava da otvori novi front na Balkanu. Moskva ne mora da šalje svoju vojsku u region.

Rusija treba samo da se osloni na Srbiju da podstakne nasilje i nestabilnost, kladeći se da će NATO posustati”, napisali su Stradner i Montgomery u analizi za Wall Street Journal.

Reklamni prostor

Ovdje može biti vaša reklama. animacija / logo / tekst

Posljednje vijesti