Iako je politika državljanstva u nadležnosti Srbije, povećan broj ruskih državljana koji sticanjem srpskog državljanstva dobijaju mogućnost bezviznog ulaska u Evropsku uniju predstavlja potencijalni bezbednosni izazov za Uniju, smatra Evropska komisija.
U najnovijem dokumentu Evropske komisije, kojim se procenjuje napredak Srbije u poglavljima 23 i 24 koji se odnosne na vladavinu prava, ova institucija navodi da je u proteklom periodu povećan broj dodeljenih državljanstava ruskim državljanima.
“Uprkos suverenom pravu Srbije da odlučuje o svojim politikama državljanstva i naturalizacije, ubrzano sticanje prava putovanja bez viza u EU za državljane Rusije dodeljivanjem srpskog državljanstva, čiji se broj povećao u odnosu na prethodne godine, predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU”, navodi se u non-pejperu Evropske komisije u koji Radio Slobodna Evropa ima uvid.
Ovaj dokument bio je krajem maja predmet rasprave na nivou diplomata država članica Evropske unije.
“Srbija mora poboljšati proveru zahteva za vize koje podnose državljani zemalja za koje se smatra da predstavljaju rizik u pogledu iregularnih migracija ili bezbednosti”, navodi se.
U poslednje vreme nekoliko država članica Evropske unije vrši pritisak na Evropsku komisiju da predloži zakon kojim bi se olakšalo odbijanje turističkih viza ruskim državljanima zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Prema podacima EU, broj izdatih turističkih viza za šengenski prostor ruskim državljanima porastao je tokom 2025. godine na gotovo 480.000, što je najviši nivo od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je najavio da Srbija neće uvoditi vize za ruske državljane.
Prema uslovima iz Plana rasta, Srbija do kraja godine treba da uvede vize za najmanje tri zemlje.
Vizna politika Srbije je sa viznom politikom Evropske unije “samo delimično usklađena” sa listom trećih zemalja čijim je državljanima potrebna viza za ulazak u EU, navodi se u izveštaju o vladavini prava za Srbiju.
Trenutno 12 takozvanih trećih zemalja uživa bezvizni režim sa Srbijom, ali ne i sa EU: Armenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Kina, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kazahstan, Rusija, Surinam i Turska.
“Nije postignut dalji napredak u usklađivanju sa viznom politikom EU od decembra 2024. godine, kada je Srbija ispunila svoje obaveze iz Reformske agende o usklađivanju sa viznim režimom EU sa najmanje tri zemlje čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU”, navodi se u dokumentu.
Reformskom agendom Srbija se obavezala da uvede vizni režim za najmanje tri od navedenih država.
Vrednost ove obaveze u okviru Plana rasta iznosi nešto više od 27,1 miliona evra.
Neispunjavanje ove obaveze do kraja 2026. godine rezultiralo bi gubitkom te sume financijskih sredstava.
Primenu ove obaveze Srbija je predvidela do kraja decembra 2024. godine u svojoj Reformskoj agendi za Plan rasta.
Evropska komisija je, međutim, svim državama regiona odobrila takozvani grejs odnosno produženi period.
Za obaveze koje je trebalo ispuniti do kraja 2024. godine taj rok je produžen za 24 meseca, odnosno do decembra 2026. godine.
U međuvremenu, pre eventualnog uvođenja viza za najmanje tri države, Evropska komisija od Srbije dokumentima traži da pooštri pravila za izdavanje viza državljanima zemalja koje još imaju bezvizni režim sa Srbijom li nemaju sa EU.
Komisija smatra da bi se na taj način obezbedila veća kontrola i usklađenost sa standardima EU, kao i smanjio priliv iregularnih migranata ka Evropskoj uniji među državljanima trećih zemalja koji u Srbiju ulaze sa važećim vizama.