Rusija, koja se suočava sa osudama međunarodne zajednice zbog navodnih ratnih zločina nad civilnim stanovništvom u Ukrajini, pokušava da se odbrani i to optužbama na račun Zapada za “orkestriranje” genocida u Srebrenici 1995. godine, kao i za “prikrivanje” ilegalne trgovine ljudskim organima na Kosovu tokom sukoba 1998-1999. Zvanična Moskva nije pružila nikakve dokaze u prilog svojih stavova.
Možda izgleda čudno da se Rusija sada prisetila sukoba u bivšoj Jugoslaviji, ali ruska diplomatija i prokremaljski mediji zapravo često iskorištavaju balkanske sukobe 1990-ih u propagandne svrhe. Cela priča je usmerena na promociju ruskog kursa kao ispravnog te jačanje antizapadnog osećanja.
Moskva je poslednjih dana pooštrila retoriku u kontekstu negiranja zločina u Srebrenici kako bi skrenula pažnju sa brojnih medijskih izveštaja o zverstvima počinjenim od strane ruske vojske u oblastima Ukrajine koje je okupirala u februaru 2022.
Svetom kruže fotografije ubijenih civila iz kijevskog predgrađa Buča koji leže na ulicama vezanih ruku, a neki od njih su i prema navodima ukrajinskih vlasti mučeni i silovani. Fotografije su navodno nastale nakon povlačenja ruske vojske krajem prošle sedmice.
‘Run, Forrest, run!’
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, poznata po ironičnim komentarima, napisala je na svojoj Facebook stranici: “Biden poziva na suđenje za ratne zločine. Odlična ideja – neka počnu sa bombardovanjem Jugoslavije i okupacijom Iraka. Može potražiti i glavne režisere predstave u Srebrenici. I, naravno, trgovina organima na Kosovu pod okriljem američkih zvaničnika. Čim završe, mogu odmah da pređu na nuklearno bombardovanje Japana”.
Na kraju Zaharova se našalila sa poznatim memom “Run, Forrest, Run!” iz filma Forrest Gump.
Nakon toga, tokom brifinga za novinare 6. aprila, Zaharova je optužila Vašington, London i Brisel za finansiranje provokacija poput one u Buči. “Ko ovo sponzoriše? Vašington, London i kolektivni Brisel”, poručila je Zaharova, ističući da je tako bilo u Srebrenici, te sirijskom Alepu i Dumi.
Kako je navela u svom najnovijem izveštaju vladina novinska agencije RIA Novosti, “Srebrenica je postala sinonim za genocid nad muslimanskim stanovništvom, koji su, prema tvrdnjama Zapada, počinile naoružane formacije bosanskih Srba u julu 1995. godine. Vremenom su se pojavile brojne činjenice koje su svedočile da je ono što se dogodilo u Srebrenici bila planirana i dobro izvedena operacija, iza koje su stajale zapadne obaveštajne agencije”.
Međutim, RIA Novosti ne saopštava o kojim činjenicama se radi i koje specijalne službe stoje iza događaja u Srebrenici.
Bez osporavanja genocida do 2008. godine
Treba podsetiti kako sve do zaoštravanja odnosa sa Zapadom u 2014. ruske vlasti nisu javno osporavale presudu Međunarodnog suda o Srebrenici iz 2007. godine. Štaviše, rusko Ministarstvo spoljnih poslova se pozvalo na čin genocida u Srebrenici kako bi objasnilo potrebu za ruskom vojnom operacijom protiv Gruzije u 2008. godini.
Ovaj stav, međutim, nije sprečio Moskvu da u 2015. blokira u Savetu bezbednosti UN-a nacrt britanske rezolucije o genocidu u Srebrenici. Od tada su mediji pod kontrolom Kremlja prešli na priču da “ne postoji zvanična potvrda masovnog streljanja Bošnjaka”. Moskva zapravo ignoriše da sudske presude broje na hiljade stranica dokumenata uz iskaze svedoka, kojima se dokazuje odgovornost za počinjeni genocid nad gotovo osam hiljada Bošnjaka u julu 1995.
U nedavnoj prošlosti ruski vladini mediji nisu poricali masakr u potpunosti, mada često osporavali broj stradalih u Srebrenici. Ali, poslednjih godina o masovnim pogubljenjima u ruskim medijima se najčešće govori kao spornom ili falsifikovanom događaju. Recimo, vladina agencija TASS u svom izveštaju iz 2019. godine piše kako “brojni istoričari smatraju da je falsifikovanje podataka o genocidu nad Bošnjacima poslužilo kao povod za intervenciju NATO-a u Bosni i Hercegovini 1995. godine”.
Nelogičnost i kontradikcije
Ruski zvaničnici sve češće se služe balkanskim tragičnim događajima, pa čak ne primećuju da su njihove izjave povodom pune nelogičnosti i nedoslednosti, a da ne govorimo o moralnoj strani. Poslednju izjavu Zaharove o “režiserima predstave u Srebrenici” teško je uklopiti u ono što je ranije govorio predsednik Vladimir Putin ili zamenik šefa predsedničke administracije Dmitrij Kozak.
Putin je 2017. godine poručio kako bi zatvaranje ruske granice sa proruskim “republikama” u Ukrajini dovelo do nove Srebrenice. “Dok god politička pitanja ostaju nerešena, odluka o zatvaranju granice dovešće do situacije slične onoj koja je bila u Srebrenici. To znači pokolj. Nikad nećemo dozvoliti da se to dogodi”, govorio je Putin 2017. godine, tokom jednog međunarodnog foruma.
Sličan stav je prošle godine izneo Dmitrij Kozak, koji je rekao: “Rusija će braniti svoje građane u Donbasu ako se situacija bude razvijala po scenariju masakra u Srebrenici”.
Ove vrlo diskutabilne tvrdnje bile su namenjene pre svega zapadnoj javnosti. U propagandnoj kampanji Kremlj nastoji da primenjuje iste vrednosti i standard na koje se poziva Zapad. Ali, ponekad dođe do ozbiljnog narušavanja logike u propagandnom narativu, ruskoj diplomatiji se učini da se nije dogodio masakr, već “predstava sa režiserima” ili “provokacija koju je finansirao Zapad”.
Moskva do sada nije uspela uveriti svoje brojne protivnike da njena vojska nije počinila zločine nad civilima. U nedostatku argumenata u kontekstu vojne operacije u Ukrajini, Moskva nameće priču o Srebrenici, uz optužbe protiv svojih protivnika, čak i ako su potpuno neutemeljene.
Piše: Julia Petrovskaja / AJB