Uvezanost političkog i pravosudnog sistema i nedostatak političke volje da se nešto promijeni, razlozi su zbog kojih je Bosna i Hercegovina među najlošije rangiranim državama po korupciji. Ova pošast sve se više širi i u oblasti visokog obrazovanja. Univerziteti niču kao gljive nakon kiše, pod sumnjivim načinima akreditovanja, direktno urušavajući obrazovni integritet države. Oni koji na korupciju ukazuju, uglavnom su novinari. Danas će oni biti saslušani, piše N1.
Saslušanje pred nadležnom državnom Komisijom za borbu protiv korupcije BiH, u vezi s akreditacijom visokoškolskih ustanova te njihovom kontrolom, prilika je za zajednički pritisak na istražne i pravosudne organe u BiH, kažu novinari istraživači koji će se naći pred članovima Komisije.
Anisa Mahmutović, novinarka iz Tuzle u svom istraživanju akcenat stavlja na Univerzitet “Kallos”u Tuzli te je ranije, kako ističe, poslala upit koji se tiče rada Agencije za razvoj visokog obrazovanja u BiH, nadležne za vođenje postupka akreditacije, a u kojoj već više od godinu zbog blokada u državnom parlamentu nije izabrano novo rukovodstvo, odnosno, članovi Upravnog odbora. Samim tim, nije proveden ni konkurs za direktora.
“Upravo u tom starom Upravnom odboru koji je danas u tehničkom mandatu, je, ustvari, gospodin Nedeljko Stanković, čovjek koji je na nekim od svojih univerziteta dekan, na nekim rektor, a jednom od Univerziteta koji je egzistirao na Tuzlanskom kantonu, Evropskom univerzitetu ‘Kallos’, oduzeta je licenca za rad, zbog neispunjavanja uslova. Akreditovani su i Evropski univerzitet Brčko distrikt Evropski univerzitet Kallos, onog trenutka kad je gospodin Stanković ušao u UO Agencije za razvoj visokog obrazovanja BiH”, navela je novinarka iz Tuzle Anisa Mahmutović.
Ista ili slična situacija je i u Brčko distriktu, a zajednička bolna tačka visokoškolskih ustanova koje su u fokusu istraživanja je, ili što nisu akreditovane, a i dalje egzistiraju, ili jesu akreditovane, ali obiluju nelogičnostima u radu, kažu naši sagovornici. Radi se, konstatuju, o uigranoj koruptivnoj šemi koju pokriva politika.
“Mogu slobodno reći, usko povezano, koruptivno djelovanje politike i ljudi koji vode te državne agencije, odnosno, univerzitete. Jer svi znamo da na području Brčko distrikta ti univerziteti imaju političku podršku i baš zbog toga i djeluju i to je usko povezano s korupcijom u zapošljavanju, i svim ostalim nedjelima”, kazao je novinar iz Brčkog Adis Mujdanović.
Nelogičnosti su vidljive i na Univerzitetu u Travniku, ali i Internacionalnom univerzitetu u Goraždu, posebno nakon što je bivši student i predsjednik Gradskog vijeća Živinice Nail Jusić, prošle sedmice uhapšen. Provjere istražnih organa, između ostalog, uključuju i fakultetske diplome koje su stekli Jusić i njegov sin, zbog kojeg je i dospio u žižu interesovanja, kada ga je imenovao u Upravni odbor tamošnjeg Doma zdravlja.
“Imali smo priliku da čujemo iz istrage informacije da je on naručivao kao sa Temua diplome za snahu, sina, itd. Svi ti univerziteti, konkretno Goražde, bilo je u procesu dobijanja akreditacije, imalo je neko privremeno rješenje”, ispričala je Mahmutović.
No, proces kontrole u spornim ustanovama ne postoji. Odgovornost se prebacuje i utvrđivanje, zbog sistema spojenih posuda, Sizifov je posao. Pomenute ustanove obrazovale su ljekare, stomatologe, forenzičare, čije se znanje direktno odražava na živote ljudi. Kako se radi o uvezanom sistemu, veći su i pritisci na novinare koji na korupciju ukazuju.
“Portal koji vodim i ja praktično se jedini bavimo istraživačkim novinarstvom ovdje tako da smo na neki način, najprije, u novinarskoj zajednici, izolovani jer je većina ostalih medija blisko povezana s vlastima ili nekim političkim strukturama. Tako da ponekad ima pritisaka, stižu poruke, pozivi, ali ja se ne odazivam na njih”, dodao je Mujdanović.
Sve ovo je rezultat duboke korozije u institucijama i nedostatka političke volje za promjenama. A sve dok ne budemo imali nezavisno pravosuđe i slobodne medije, borba protiv korupcije ostaće samo mrtvo slovo na papiru.
Stoga, nije ni čudo što se, prema Indeksu percepcije korupcije, Bosna i Hercegovina nalazi među četiri najlošije pozicionirane države u Evropi.
“Nažalost, vidimo da po optužnicama podignutih od strane Tužilaštva BiH, posebno i na entitetskim nivoima, jako je mali broj predmeta koji se tiču visoke korupcije, ozbiljnog organizovanog kriminala, imamo nešto bolje rezultate kad su u pitanju Sky i Anom predmeti zbog međunarodnog pritiska, ali generalno, jako malo se radi na tom polju, razlozi su vrlo jasni – mi imamo zarobljen i policijski i pravosudni sistem, koji rezultira time da imamo amnestiju za velika krivična djela”, poručio je Denis Džidić, urednik BIRN-a BiH
Osim što se ne usvajaju zakoni koji bi nas pomjerili s mrtve tačke u borbi protiv korupcije, ništa manje ne zabrinjava ni izostajanje implementacije usvojenih, a većinu reformi neophodnih za suzbijanje korupcije vlast je obećala ispuniti reformskom agendom, koja joj je obaveza na evropskom putu, piše N1.