Ne mogu opisati kakvim sam vulgarnim i prostačkim rečima bio “počašćen” od pobornika najgluplje ideologije na svetu, one nacionalističke, posle mog teksta za Al Jazeeru pod naslovom: “Brutalni napad Srbije na ‘majku’ Crnu Goru’. Ali, nije važno. Važno je da su mi ti isti takozvani branioci pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori ovih dana potvrdili da sama bio u pravu.
Srpska pravoslavna crkva i “odbrana pravoslavnih srpskih svetinja” samo su maske iza kojih se kriju otvoreni napadi srpskih nacionalista i ruskih imperijalista na nezavisnu i suverenu državu, uz to i čalnicu NATO pakta. Kako su potvrdili da su lažni borci za odbranu “srpskih pravoslavnih svetinja uCrnoj Gori“? Pa tako što ja, kao ateista, znam za religijske kodekse koji važe za crkvene blagdane, a oni ne znaju. Ja znam da je patrijarh srpski Pavle o uskršnjem postu govorio i ovo: “Tih sedam nedelja je najblagoslovenije doba u celoj godini što se tiče pravoslavnih hrišćana. To je vreme potpune posvećenosti sebi, unutrašnjem, pre svega duhovnom životu, preispitivanja i traženja samoga sebe u sebi.”
Praveći litije i u vreme uskršnjeg posta, srpski nacionalisti, na čelu sa mitropolitom Anfilohijem Radovićem, pokazuju i dokazuju ono što je veliki srpski filosof Radomir Konstantinović ustanovio još pre pola veka: “Oni su postali i ostali samo religijski imitatori jedne teoideologije, čiji je krajnji cilj bio i ostao što uspešnije vladanje ljudima, a ne ni slučajno njihovo upućivanje na istinsko verovanje u Boga, verovanje bez idolopoklonstva i na ukazivanje na mogućnost kako da se čovek oboži.”
Ratni pohodi po Hrvatskoj, Bosni, Kosovu
Zato u odgovoru onima koji su bili pristojni u napadima na mene i kojima smeta to što se, kako kažu, kao sportski novinar mešam u politiku, moram reći da su takozvani srpski političari bespravno ušli i ogadili svima nama sve oblasti života i rada, a da ja, za razliku od većine njih, imam diplomu Fakulteta političkih nauka, kojom sam stekao zvanje politikologa. I znam mnogo toga o društvenim procesima, o čemu oni pojma nemaju.
Mnogo je, međutim, više onih koji su moje reči o crkvenim litijama i molebanima u Crnoj Gori protumačili kao napad na Srpsku pravoslavu crkvu i u kojima je tekst na portalu Al Jazeere izazvao erupciju gneva, besa i mržnje, toliko veliku da je svaki drugi pitao ko me plaća ili čak tražio da me hapse. Odgovor takvima glasi: Morate znati da su psovke uvek argument onih koji nisu u pravu. Jer, prvo, nikoga ne napadam, niti mrzim. Najmanje Srpsku pravoslavnu crkvu, u kojoj sam, bez mog znanja naravno, kršten. Samo iznosim činjenice, koje nedvosmisleno ukazuju da se u Crnoj Gori dešava isti scenario sa litijama i molebanima kao u Srbiji devedesetih godina, pre polaska u ratne pohode po Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
Srpski vlastodržački mediji, koji za godinu i po nisu primetili ni jedan protest građana protiv vlasti, sada na udarnim stranama izveštavaju o svakoj litiji u svim varošima i gradovima Crne Gore. Kažu kako to nije politika, nego odbrana pravoslavlja. I posebno hvale one litije koje proteknu bez incidenata, što će reči bez paljenja državne zastave Crne Gore. A ne kažu da se na većini litija maše isključivo zastavama države Srbije i da posle njih na zidovima ostanu grafitne poruke kao što su: “Smrt Crnogorcima”, “Ovo je Srbija”…
Gotovo sam siguran da će se na proleće, uoči izbora u Srbiju, “odbrana pravoslavnih svetinja” preseliti iz Podgorice u Beograd. Braniće se svetinje na Kosovu, jer nečim mora da se parira bojkotu izbora. To moje predviđanje potvrđuje slika sa severne tribine Zvezdinog stadiona na utakmici Crvena zvezda – Vojvodina, kada se sve vreme skandiralo “Milo, lopove, ne damo ti svetinje…” To su, znači, ti navodni studenti i vernici koji demonstriraju po Beogradu i gradovima Srbije “braneći srpske svetinje” u Crnoj Gori.
U vama su vulkani srdžbe i gnjeva
Konačno i najvažnije: Dragi moji sunarodnici, vi nikada ne možete biti veći Srbi od mene, jer vaš Bog je u crkvama i vladikama i crkvenim velikodostojnicima, koje vi plaćate a koji žive luksuznim životom i voze besne automobile, dok vi jedva preživljavate. Moj Bog je u meni i on je taj koji me plaća ili, bolje reći, nagrađuje mirom, ljubavlju, dostojanstvom i ponosom.
A znate li kako je govorio srpsko-crnogorski pravoslavac Danilo Kiš? “Bolje je biti u miru sa samim sobom, nego sa celim svetom.” Vi, nažalost, niste u miru ni sa jednim. U vama su vulkani srdžbe i gneva zbog onoga što Crna Gora nije, niti može biti. Meni se čini da Srbi, kao “nebeski narod”, hoće na nebo da povedu i Crnogorce, jer tvrde da se u Crnoj Gori “dogodio Bog”. Liči to i na devedesete godine prošlog veka, kada se u Srbiji nije dogodio Slobodan Milošević, nego narod.
Zato, Srbi moji dragi u Crnoj Gori, veliki i mali, “budite ljudi iako ste Srbi”. Razmislite i pokušajte da shvatite, jer kad zbog vlasti počnu da pucaju, biće kasno da se osveste. Dobri Bog je u vama – ako ste ljudi, a ne zlikovci. Baš bih voleo da čujem jesam li ja ovakvim svojim stavom uvredio ili izdao bilo kojeg Srbina, ma koliko veliki bio. Zbog svega rečenog, Crna Gora pobediti mora, jer će to biti pobeda u odbrambenom, specijalnom ratu protiv jedne suverene, svetovne i građanske države, koju srpski nacionalisti i crkveni velikodostojnici hoće da pretvore u pravoslavnu paradržavu.
Piše: Milojko Pantić, AJB