Na stotine pretnji upućene su tokom prethodne dve nedelje novinarima i čelnicima Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Dinku Gruhonjiću i Ani Lalić.
“Čuvaj porodicu ili se seli što dalje. Jer noć je čudo, može svašta da vam se desi. Slomićemo ti svaku kost u telu”, samo je jedna od poruka koja je poslata Dinku Gruhonjiću sa Facebook profila koji je potpisan imenom i prezimenom.
Predsednica NDNV-a Ana Lalić je između ostalih, dobila pretnje i uvrede sa Instagram profila muške osobe koja taj profil koristi za reklamiranje svog posla zbog čega su na profilu takođe vidljivi ime, prezime i kontakt telefon.
Kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) utvrdio u proveri poruka pristiglih društvenim mrežama, pretnje i uvrede slali su korisnici Facebook-a iz Srbije, Republike Srpske, Švedske, Francuske.
NDNV je podneo Tužilastvu za visokotehnološki kriminal četiri krivične prijave zbog ugrožavanja sigurnosti Ane Lalić i jednu krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti novinara Dinka Gruhonjića.
Na pitanja RSE o postupanju po ovim prijavama, tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković kratko je naveo da je preduzimanje dokaznih radnji u toku i da su povodom svih događaja izdati zahtevi policiji radi obezbeđivanja dokaza.
“Postoji napredak u utvrđivanju identiteta izvršilaca. Javnost će biti obaveštena o daljim rezultatima našeg postupanja”, rekao je Stamenković za RSE.
Od Telegram kanala, preko tabloida, do Skupštine
Ana Lalić našla se na udaru od kada je početkom marta u Dnevniku TV Nova iznela stav da crkvi nije mesto u blizini Štranda, popularne novosadske plaže kraj Dunava.
Zbog namere gradske vlasti da se izgradi objekat Srpske pravoslavne crkve na toj lokaciji, 3. marta je protestovalo nekoliko stotina građana Novog Sada.
Osim toga, Lalić je na tribini “U raljama nacionalizma” u Dubrovniku ocenila da se u Vojvodini gotovo svakodnevno dešava “dosrbljavanje” kao i da Vojvođani pokušavaju da se odbrane od “galopa srpskog nacionalizma”.
Brzo se našla na meti tabloida koji su je optužili da je udarila na crkvu i da zagovara separatizam. U listu Informer su 10. marta objavljeni tekstovi “Ovo mora da vidi svaki Srbin” i “Ko je Ana Lalić? Ruši sistem, a uzima fantomsku platu i zavodi četnike” u kojima se Lalić naziva “tajkunskom novinarkom” i “autošovinistom”.
Istovremeno, na Lalić su se obrušile uvrede sa društvenih mreža, čije nosioce nije teško identifikovati.
Vladimir Đukanović, funkcioner partije predsednika države Aleksandra Vučić, Srpske napredne stranke (SNS) na mreži X je 12. marta napisao da “umesto da je smeštena negde na psihijatriji” ona (Ana Lalić) “šeta slobodno bez ludačke košulje”.
O Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću tokom konstituitivne sednice Narodne skupštine Srbije govorio je i šef poslaničke grupe vladajuće SNS Milenko Jovanov u potpunosti preuzimajući narativ o “antisrpskim novinarima” koji se prethodnih dana širio u tabloidima i na desničarskim i proruskim kanalima na društvenim mrežama.
Na pitanje RSE da li će se ograditi od izjava svojih funkcionera i osuditi javni linč novinara, iz informativne službe Srpske napredne stranke nisu odgovorili.
Spirala širenja mržnje i agresije prema drugačijem mišljenju nije se zaustavila na Ani Lalić pa se gotovo istovremeno, zbog kritičnih stavova prema nacionalizmu u Srbiji, na meti našao i Dinko Gruhonjić, programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i univerzitetski profesor u Novom Sadu.
Na društvenim mrežama objavljen je snimak u kome Gruhonjić, navodno, veliča Dinka Šakića, ustaškog zločinca, koji je u vreme Drugog svetskog rata stajao na čelu koncentracionog logora Jasenovac.
Snimak je snimljen prošle godine, a izmontiran u 59 sekundi. Između ostalog, puštena je sledeća izjava Dinka Gruhonjića: “Izmislili su mi ime Sabahudin, iako ja imam jedno lepo ime, Dinko kao Dinko Šakić”.
Da je Gruhonjić ustvari želeo da kaže da niko nije morao da mu smišlja nadimak jer njegovo pravo ime već daje materijal za diskreditaciju, pokazuje ostatak govora sa te tribine gde Grunonjić govori: “Ali eto nisu se setili, nije im mašta dobacila dotle nego su mi morali Sabahudina dati.”
Taj deo izjave je, međutim, izbačen.
Na mreži Telegram zlonamerno montirani video krenuo je da se širi od kanala Ocilo uz komentar da Dinko Gruhonjić ne bi smeo više, ne da radi na Filozofskom fakultetu, nego ni da ostane u zemlji.
U opisu kanala na Telegramu navodi se da je pokrenut krajem 2023. godine, a da je njegov cilj “odbrana našeg nasleđa, vere i sabornosti za celovitost i nezavisnost Srbije, protiv NATO grabljivaca, zapadnog vampirizma, LGBT agentura stranog uticaja, za očuvanje srpskih zemalja”.
Lažni snimak su ubrzo preuzele i druge Telegram grupe na kojima se dele slični sadržaji.
Najviše pretnji ima u komentarima na objave Telegram kanala “Bunt je stanje duha”, grupe koju, kako se vidi na samom kanalu, prati preko 80.000 ljudi, a pokrenuta je 2020 godine.
Na ovom kanalu najavljeno je da Dinku Gruhonjiću pripremaju “jednu zabavnu igricu” ali “da mu neće faliti dlaka sa glave”.
Prema podacima TGStata, kataloga kanala i Telegram grupa koji daje uvid u njihove analitičke podatke i pruža mogućnost monitoringa, ova grupa najčešće deli sadržaj kanala “Сербский Вестник” koji objavljuje sadržaj na ruskom jeziku na temu Srbije i Balkana kao i ruskog portala “RuSrbija – o Srbiji na ruskom”.
“Da li je vreme za promene?” pitanje je koje je uz montirani snimak Dinka Gruhonjića podelio Telegram kanal Srpska Sparta u čijem fokusu su teme vezane za Kosovo uz anti-NATO i pro-ruski narativ.
Snimak se našao i na Telegram kanalu Dejana Berića, srpskog državljanina koji se kao snajperista borio na strani proruskih separatista u Donjecku u Ukrajini. Kanal primarno deli informacije o agresiji Rusije na Ukrajinu sa izraženo proruskim stavom, a ima gotovo 108.000 članova.
Sa Telegram grupa snimak se ubrzo proširio na ostale društvene mreže, a preuzela ga je i TV Pink, novine Informer, Alo, portal NSUživo.
Saopštenjem se oglasio i bivši direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA) Aleksandar Vulin, koji je uz uvrede, saopštenjem na sajtu Pokreta socijalista, poručio Gruhonjiću da se nada da će “upoznati i zakon i sistem bezbednosti države Srbije”.
Šta predviđa zakon?
Krivično delo ugrožavanja sigurnosti propisano je članom 138. Krivičnog zakonika Srbije i ono glasi:
“Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.”
Zakon, međutim, strože sankcioniše pretnje upućene novinarima, advokatima, policajcima, predsedniku i drugim visokim državnim funkcionerima pa je u tim slučajevima predviđena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina.
Advokat Slobodan Kremenjak kaže za RSE da su novinarima Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću upućenje ozbiljne pretnje i da bi tužilaštvo moralo da se oglasi sa rezultatima istraga kako bi delovalo preventivno.
“Danas svako ostavlja digitalne tragove koje je moguće pratiti i tužilaštvo bi moralo brže da reaguje. Možemo da razumemo da je istraga tajna, ali je važno da se javnosti saopšte bar informacije o tome da li su počinioci identifikovani. Ćutanjem se stvara utisak o nekažnjivosti, slika da su pretnje dozvoljene, pa se tako one nastavljaju i radikalizuju”, navodi Kremenjak za RSE.
U međuvremenu, pretnje novinarima iz Novog Sada, iz Skupštine, tabloida i online prostora prenele su se u njihovo neposredno okruženje.
Grafit na ulazu zgrade
Preteći grafit sa potpisom “Srpska Vojvodina” osvanuo je u četvrtak na zidu zgrade u kojoj živi Dinko Gruhonjić u Novom Sadu.
Poruka “Dinko-Šakiću za večni dom si spreman”, ispisana je 21. marta ujutru, pored ulaznih vrata zgrade koja je pokrivena kamerama.
Kako iz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu navode za RSE pokrenut je predistražni postupak, a događaj je kvalifikovan kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti izvršeno od strane NN učinioca.
U organizovanoj akciji aktivista i građana grafit kojim se preti smrću Gruhonjiću je prekrečen, ali je ubrzo ispisan novi: “Džabe si krečio”, u potpisu Liman.
Veran Matić, predsednik Stalne radne grupe za bezbednost novinara, kaže za RSE da je vest da je na ulazu u zgradu ispisana preteća poruka Gruhonjiću primio tokom sastanka radne grupe za bezbednost novinara sa ministrom informisanja i telekomunikacija Mihailom Jovanovićem.
Stalna radna grupa za bezbednost novinara počela je sa radom 2017. godine, a 2020. godine formirana je i Vladina radna grupa za bezbednost novinara.
Prva je osnovana kroz sporazum koji su potpisali predstavnici tužilaštva, policije i novinarskih udruženja a sa ciljem razmene informacija o napadima na novinare i istragama, a Vladina je tu da pruži političku podršku Stalnoj radnoj grupi, te za direktnu razmenu informacija sa premijerkom koja je predsedavala sastancima ove Grupe.
Vladina radna grupa se poslednji put sastala u junu 2022. godine.
“Jedino što smo mogli u tom trenutku da uradimo je da ponovo tražimo od svih nadležnih organa da reaguju jer ono što je snažno uočljivo da nedostaje u ovakvim situacijama je reakcija predstavnika vlasti. Reakcija koja će osuđivati bilo kakvu vrstu pretnje i bilo kakvu vrstu nasilja prema novinarima i kada izostaje takva vrsta reakcija i osuda onda se stvara prostor da ekstremisti razmišljaju da je sve dozvoljeno i da je čak poželjeno da budu još opakije pretnje”, rekao je Veran Matić i dodao da ni sada nije dobio obećanje da će resorno ministarstvo reagovati.
“Ostali su dosledni činjenici, odnosno toj praksi da ne reaguju na ovako drastične slučajeve i to je zaista izuzetno velika šteta”, podvlači Matić.
Desničarske akcije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu
Osim poruka kojima se ugrožava sigurnost Dinka Gruhonjića, vrši se pritisak i na Filozofski fakultet na kojem je Gruhonjić zaposlen kao vanredni profesor, a pojedinci zahtevaju da se Gruhonjić kazni, čak i otpusti.
U ovim akcijama prednjače aktivisti desničarskih stranaka i grupa.
Predsednica Studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta, Ivana Macak izjavila je da je taj parlament “većinom glasova osudio sramno ponašanje Dinka Gruhonjića i od Etičke komisije zatražio da njegov govor proglasi za govor mržnje”.
Macak je bila četvrta na listi Ruske stranke za pokrajinske izbore 2023. na kojima je ova stranka osvojila jedan mandat u pokrajinskoj skupštini.
Rusofilstvo, socijalni konzervativizam, evroskepticizam, antiglobalizam, srpski nacionalizam- tako je na sajtu Ruske stranke opisana ideologija ove partije. Prema izvodu iz Registra političkih stranaka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave ova politička stranka upisana je u registar 19. jula 2013. godine.
Za sankcionisanje profesora Gruhonjića založio se i student prodekan na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Nemanja Vujić.
Vujić na svom Fejsbuk profilu ima fotografiju sa, kako navodi u opisu, “velikim Arnom Gujonom”, Francuzom koji se u javnosti predstavlja kao humanitarac koji pomaže Srbima na Kosovu, dok je u Francuskoj bio deo ekstremno desničarskog Bloka identitaraca- pokreta kojeg su 2003. godine osnovali članovi ekstremno desničarske grupe Unité Radicale, koja je zabranjena nakon što je njihov simpatizer pokušao atentat na francuskog predsednika Žaka Širaka 2002. godine.
Iz Republike Srpske najglasniji u targetiranju Gruhonjića bio je Nebojša Vukanović, opozicioni poslanik i predsednik poslaničke grupe “Za pravdu i red” u Narodnoj skupštini Republike Srpske.
On je na svom portalu objavio tekst sa nazivom “Zašto se Dinko Šakić Gruhonjić ne protjera i ukloni sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu”.
Iz stranke čiji je član nisu odgovorili na upit RSE da li se ograđuju od teksta i učešća u javnom linču novinara iz Novog Sada.
Poziv da se Dinko Gruhonjić protera sa fakulteta podelila je i Telegram grupa “Rusija u srcu” koja u svom opisu navodi da je informacioni kanal za sve patriote. Grupom upravlja Srpsko-ruski centar Majak, koji je registrovan 2019. godine u Novom Sadu kao neprofitna organizacija za razvoj srpsko ruskih odnosa, edukaciju mladih i humanitarni rad.
Predsednik Srpsko-ruskog centra Majak je Vladimir Prebiračević, koji je ujedno i potpredsednik Izvršnog odbora Srpske narodne stranke Nenada Popovića.
SNP nije odgovorio na pitanja RSE o aktivnostima Srpsko ruskog centra i Prebiračevića na mreži Telegram.
Vladimir Prebiračević je bio i međunarodni posmatrač na predsedničkim izborima u Rusiji koji su održani 17. marta i time se pohvalio na svom Instagram profilu centra Majak.
Matić: Toksičnost koja se pretvara u zastrašujuću silu
“To je postala jedna zastrašujuća hajka sa svih strana, od anonimnih nepoznatih počinilaca do predstavnika političkog establišmenta i to je jedna dosta dramatična situacija”, ocenjuje u razgovoru za RSE Veran Matić, član stalne radne grupe za bezbednost novinara.
“Toksičnost se pretvara u jednu silu koja je zastrašujuća i koju je teško izdržati i ako nema direktnog fizičkog napada, akumulirane pretnje predstavljaju zaista veliki udar na mentalno zdravlje, na zdravlje novinara uopšte i na osećaj na sigurnosti čitave porodice i okoline u kojoj živi novinar i naravno redakcije ili udruženja u kojem se nalazi”, zaključuje Matić.
Piše: Jelena Janković, Miloš Katić /RFE