U poslednjih par nedelja diljem srpskih medija objavljena je silesija tekstova o takozvanoj zlatnoj milijardi. Dežurni branitelji srpstva od zlog sveta, prevashodno zapadnog, ponovo nastoje da svoj rod zaštite od silnih opasnosti koje ga vrebaju sa svih strana. Dotične ugroze su listom izmišljene, postoje samo u glavama onih koji su od stražarenja nad večno ugroženom nacijom napravili sebi profesiju, ali to ne znači da su manje pogibeljne. Obračun sa izmišljenim neprijateljima odavno je postao ritual ovdašnje patriotske javnosti koja u obožavanju Kremlja vidi vrhunac ljubavi prema srpskom narodu.
Ubiše se mrčitelji hartije iz “Iskre”, “Novog standarda”, “Večernjih novosti”, “Sputnjika”, “Informera” i ostalih medija za zaluđivanje publikuma da alarmiraju javnost kako neki zli umovi na Zapadu, uglavnom sakriveni u dubokoj senci, spremaju pakleni plan za čitavo čovečanstvo. Planeta Zemlja je prenaseljena, populacija raste rapidnom brzinom, a resursi trećeg kamena od Sunca su ograničeni. Zli čarobnjaci iz bogatih zemalja su izračunali pomoću računara, računaljke i abakusa da je idealna mera čovečanstva – milijardu ljudi. Toliki broj pripadnika naše vrste može da živi udobno na planeti, nepotrebno je napominjati da su to žitelji razvijenih zemalja, sve ostale treba potamaniti.
Korona kao deo zavere
Ima i onih koji smatraju da je pandemija korone deo sprovođenja plana u delo, virus Covid-19 je samo istrebljivački vojnik koji radi u službi smanjivanja populacije na planeti. “Kovid je samo pokazao da ćelije 21. veka, u zatvoru u koji se dolazi na izvršenje smrtne kazne, mogu biti i malo skučenije. Kovid već neko vreme radi za ‘zlatnu milijardu’ kao jedan od najaktivnijih zaposlenih, možda i radnik godine 2020”, piše jedan veselnik ovih dana. Ne znam samo zašto onda od korone umiru i ljudi na Zapadu, među kojima ima čak i bogataša, valjda su stvari izmakle kontroli ili virus nije baš najpreciznije programiran.
Takođe je nejasno i zašto naši ljubitelji teorija zavera ne vide da i sve ostale bolesti rade u interesu tajne svetske vlade koja ne postoji, nastojeći da pomore što veći broj ljudi i tako svedu čovečanstvo na razumnu meru zlatne milijarde. Zašto naši teoretičari zavere ne odaju dužno priznanje raku, srčanom udaru, hipertenziji, dijabetesu, moždanom udaru, prelomu bedrene kosti, bronhitisu, emfizemu, astmi, bolestima disajnih organa, bolestima organa za varenja i ostalim udarnicima koji rade u službi novog svetskog poretka? Dokle više ta nepravda?
Ne može nam niko ništa
Prema manje radikalnim tumačima ove doktrine izgleda da najmasovnijeg genocida u istoriji neće biti, zlatnu milijardu čine oni koji će upravljati ostatkom čovečanstva kojem je namenjena ropska sudbina. Milijarda najimućnijih planduje, a svi ostali ih snabdevaju neophodnim resursima, jeftinom radnom snagom i ostalim potrepštinama. Kako god bilo, globalni centri moći predvođeni Bilom Gejtsom, papom, masonima, iluminatima, političkim liderima svih zapadnih zemalja, prebogatim moćnicima i svetskom vladom u senci ponovo nam spremaju neku ujdurmu. Oni po ceo bogovetni dan dumaju kako da satru Srbe, Ruse i ostale slobodarske narode, ničim se drugim i ne bave, zlatna milijarda je još jedan scenario za naše uništenje.
Džaba se zlikovci toliko trude da nas zbrišu s lica zemlje, uzaludna je to rabota, jer smo mi preturili preko glave i strašnije apokalipse, pa ćemo nekako preteći i ovu najsvežiju pošast. Što nas više tuku i satiru – mi smo sve otporniji i jači. Najupečatljivije je tu našu žilavost i sposobnost da trajemo i pretrajemo svaki nasrtaj na naše biće opisao Ljubomir Simović u pesmi “Balada o Stojkovićima”: “Bije batinaš, bogme svojski raspalio, / puca nam koža, lete mrvice mesa; / bije sat, bije dva, bije tri, / otkud mu toliko štapova i besa? / Udara bogato, udara od sveg srca, / već mu se lice od napora krivi, / gubi dah, zastaje, prediše, više ne može, / i pada mrtav umoran, / a mi živi”. Što bi rekla jedna druga, mnogo popularnija pesma: “Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine”.
Iz Rusije, s ljubavlju
Neobavešten neko bi pomislio da je doktrina zlatne milijarde nastala u nekoj zapadnoj zemlji, pošto već tamo planiraju da nam udare čarlamu, i ljuto bi se prevario. Ta priča je nastala u Rusiji, izraz “zlatna milijarda” upotrebio je publicista Anatolij Cikunov 1990. Godine, kasnije ga je preuzeo Sergej Kara-Murza i mnogi drugi ruski autori, pa se nova teorija zavere brzo odomaćila u ruskom konspirološkom diskursu. Posthumno je objavljena Cikunovljeva knjiga čiji je naslov dovoljno rečit: “Zavera svetske vlade – Rusija i zlatna milijarda”. Za otkrivanje ovih tajnih podataka o najtajnijoj zaveri nije neophodno mnogo istraživačkog Google novinarstva, dovoljno je zaviriti u Vikipediju, posebno je informativna stranica na ruskom, mada i engleska verzija daje sasvim dovoljan broj informacija.
Pisano je kod nas i ranije na ovu temu, nema te teorije zavere koja ovde nije razrađivana u sitna crevca, nijedna nije dovoljno neverovatna da ne dobije hordu odanih poklonika, pogotovo ako potiče iz bratske Rusije. Međutim, razne konspirološke skaske i legende ispredane su bez nekog reda, kako kom autore dođe, nije bilo ovako rafalnog napada na moždane ćelije pučanstva jednom teorijom. Otkuda ta iznenadna popularnost zlatne milijarde? Zašto baš ta od onolikih teorija zavere? Šta je čini tako specifičnom i daje joj prednost nad njenim konspirološkim koleginicama, među kojima ima kudikamo maštovitijih?
Odgovor je vrlo jednostavan: predsednik Rusije Vladimir Putin nedavno je na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, u iznenadnom nastupu mudrosti, izrekao sledeću rečenicu: “Zemlje ‘zlatne milijarde’ i dalje smatraju sve ostale svojim kolonijama, drugom rasom”. A kad ruski hazjajin nešto kaže, njegova dobrovoljna posluga iz ovdašnje ruske gubernije to doživljava kao božansko otkrovenje, kao reči proroka koji je sišao na zemlju i obasjao nas nezalaznom svetlošću večne istine.
Putin, Božji prorok
Ne daj Bože da neko pomisli kako Putin ne zna baš previše o raznim stvarima na ovom svetu, pošto mu nije ni bio posao da uči i saznaje, čovek je bio sitni KGB-agent, ili da neko pomisli kako Putin prosto lupeta gluposti – takve misli-izdajice su čista jeres kojoj je zabranjen ulazak u glave naših putinoida. Kad bi im nekim čudom takva misao pala na pamet, odmah bi to proglasili neovlašćenim upadom na privatni posed i pozvali organe unutrašnjih poslova da reaguju po službenoj dužnosti i izbace uljeza napolje.
Putinove reči se ne mogu dovoditi u pitanje, u njih se ne može sumnjati, one se ne mogu propitivati, niti se o njima sme razmišljati. Dozvoljeno je samo tumačiti mudre izreke velikog vođe, jer one predstavljaju jedinu istinu, objavljenu preko Božjeg proroka. Nisu ovdašnji kremaljski papagaji usamljena pojava, i u Rusiji se posle Putinovog govora pojavio čitav niz tekstova o zlatnoj milijardi, znaju i tamošnji medijski poslenici šta im je činiti. Kad gazda nešto izjavi, to treba shvatiti kao oficirsku zapovest koja glasi: “Razrađuj!” Pogotovo ako je reč o nekoj tezi koju pominje i vladarevo blisko okruženje, a o zlatnoj milijardi su u poslednje vreme govorili i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev.
Doduše, u srpskoj razradi kremaljskih izmislica ima i dosta komičnih motiva. Tako nas “Informer” preko izvesnog Slobodana Jankovića sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu obaveštava da “čak postoji kamen nepoznatog autora koji je osvanuo pre tri decenije u Džordžiji, u SAD, a na kojem je uklesano da je idealan svet onaj sa 500 miliona ljudi”. Dotični kamen ukazuje na to da se “koncept zlatne milijarde menja”, ko zna u šta će se na kraju pretvoriti, možda u zlatnu hiljadu, o čemu će nas, nadamo se, blagovremeno obavestiti anonimni klesač natpisa na kamenoj podlozi.
Staljin i njegova deca
Čitava situacija pomalo podseća na zlatno doba Putinovog prethodnika i nedosegnutog idola, Josifa Visarionoviča Staljina. Kad drug Koba nešto kaže, na primer kad upozori na opasnosti koje vrebaju Sovjete od podmuklog kosmopolitizma, čitava armija odanih novinara, intelektualaca i ostalih uslužnih delatnika krene da razrađuje njegovu misao. Takva dirigovana kampanja na kraju rezultira kakvim prigodnim progonom, u ovom slučaju Jevreja, jer je Staljinu kosmopolitizam služio kao pokrivalica za vazda prisutni i popularni antisemitizam. Kao što vidimo, isti metod se primenjuje i u današnje vreme, teorije zavere su pomalo drugačije, ali je sačuvana ista matrica. Kao i isti zazor prema svemu što dolazi sa zapadne strane. A posle se hor kremaljskih papagaja buni kad ih neko nazove propagandistima.
U priči ovdašnjih samozvanih patriota o zlatnoj milijardi postoji još jedna bizarna dimenzija. Probajmo da hodamo koji kilometar u njihovim tesnim cipelama. Uzmimo da je ta teorija tačna, da će na svetu ostati samo milijardu ljudi, i da će to biti žitelji bogatih, razvijenih zemalja. Šta u tom slučaju predlažu naši umnici? Otpor, savezništvo sa Rusijom, vraćanje poljoprivredi, zamenjivanje kompjuterskog miša motikom i slične gubitničke scenarije. Kako nikome od silnih dušebrižnika koji obožavaju srpski narod i brinu za njegov opstanak ne padne na pamet logična ideja: da treba što brže ekonomski razviti Srbiju, postati deo tehnološki naprednog sveta, nadoknaditi izgubljene decenije, vredno i pametno raditi, i na kraju doći do toga da svi građani Srbije žive u blagostanju? Prosto: ako će na svetu preteći samo bogati, hajde da i mi budemo među njima.
Naša rodoljubna inteligencija ne dobacuje čak ni do Grunfa iz “Alana Forda” i njegove čuvene izreke: “Bolje živjeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bijedi”. Doduše, ima tu još jedan element koji ih sprečava da nepostojeće probleme koje su sami izmislili rešavaju na logičan način, na dobrobit nacije u koju se kunu. Oni zapravo ne žele da Srbija postane razvijena, bogata zemlja, deo Evrope i civilizovanog sveta. Ne samo da ne žele, već i panično strahuju od takve mogućnosti. Jer samo u nerazvijenoj, siromašnoj i zaostaloj zemlji takvi mogu da budu neki faktor, uvaženi intelektualci, uglednici čija se reč sluša i poštuje. U drugačijoj Srbiji bili bi ono što zaista jesu: zatucani šoveni i zadribande, prezrena posluga kremaljskog diktatora, agresora i masovnog ubice.
Piše: Tomislav Marković /AJB