Pre nekoliko dana pojavio se spisak koji kruži društvenim mrežama, a sadrži više od 14.500 navodnih bot naloga koji su povezani sa Srpskom naprednom strankom. Spisak sadrži tabelu u kojoj se nalaze informacije o imenima, prezimenima, okruzima, opštinama i linkovima ka profilima na društvenim mrežama.
Utvrđeno je da su pojedinci imali više naloga, te da u Srbiji za račun vladajuće stranke botuje više od 3.000 ljudi.
Podsetimo da ovo nije prva priča o botovanju u korist SNS-a i njegovog lidera. Twitter je 2020. godine već obrisao oko 8.500 navodnih bot naloga. Tada su objasnili da su do te odluke došli zbog “zbog organizovane i od vlasti podržane kampanje u korist vladajuće Srpske napredne stranke i njenog lidera, predsednika Srbije Aleksandra Vučića”.
ŠTA JE BOTOVANJE: Bot je skraćenica od robot i termin je stariji od interneta. To je, kaže jedna od prihvaćenih definicija, softver koji se koristi na internetu za obavljanje ponavljajućih zadataka. Drugi naziv za one koji koristeći blagodeti interneta “ponavljaju zadatke” je trol, ali češće se koristi termin bot. Generalno, dele se na dobre i loše. Botovanje kao radnja ima niz sinonima, a najčešći su spinovanje, agitovanje, nadgornjavanje, mešetarenje, trabunjanje, prozivanje…
”Mi imamo knjišku definiciju o tome šta znači botovanje i šta je bot, međutim, stranački botovi, onako kako ih mi danas prepoznajemo, jesu velika grupa ljudi nastala u ovom obliku 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast. Da se izrazim vojnim rečnikom, to je armija ili odred ljudi koji ima zadatak da svojim komentarima na društvenim mrežama, ali i portalima na kojima je odobreno ostavljanje komentara, zavarava i degradira, ali i ono protivzakonito, vređa, preti i targetira. Ne samo političke protivnike već i sve aktiviste, političke neistomišljenike, ali i građane koji nemaju veze s politikom već slobodno izražavaju svoje mišljenje pod svojim imenom i prezimenom, dok sa druge strane imate ljude koji se kriju iza lažnih profila i pod lažnim imenima imaju za cilj da vas degradiraju i spremni su da vam unište život samo zato što slobodno izražavate svoj stav”, objašnjava politikolog, novinar i konsultant za odnose s javnošću Cvijetin Milivojević za Novi magazin.
Naš sagovornik dodaje da politička reklama i marketing uopšte nije nužno loša stvar, da je to opšteprihvaćeno na nivou čitavog sveta: “Normalno je da vi propagirate i ističete svoje mišljenje ili da reklamirate svoje proizvode, ali ukoliko nešto previše hvališ, to ukazuje da to nešto i ne valja”.
Naređenja koja dobijaju su ciljana kako bi se stekao utisak da je to što oni iznose mišljenje većinskog građanstva, a ne propaganda političke stranke.
Botovi SNS-a za cilj imaju da isprovociraju i ponize neistomišljenike, a da glorifikuju i uveličaju lik i delo Aleksandar Vučića, kao i SNS-a.
Spisak je na svom Twitter nalogu objavio Dragan Vidaković, a od tada su reakcije građana različite – neki razumeju, a neki se pitaju postoji li mogućnost da za to delo zakonski odgovaraju.
Otkad je isplivao spisak s podacima o tome ko navodno stoji iza bot naloga, neki su svoje učešće priznali, a neki obrisali svoje naloge, dok se većina pravi da se ništa nije desilo.
VJERODOSTOJNOST SPISKA: Spisak nije zvaničan, međutim, na njemu se osnovni podaci o licima koja su “botovala”, kao i profili na društvenim mrežama koji su povezani s njima, tako da su građani prepoznali neke sugrađane, poznanike, komšije koji su navodni botovi. Mnogi ljudi sa spiska su zaposleni u nekoj javnoj instituciji, lokalnim upravama, državnim institucijama, profesori na fakultetima i u školama…
Na Twitteru Srpska napredna stranka navodno raspolaže sa 4.800 naloga, dok je na Instagramu, Facebooku i TikToku taj broj po nešto više od tri hiljade naloga.
Fake News Tragač je objavio da je broj lica koja botuju 3.126, a prebrojani su po ličnim podacima koji se nalaze u tabeli (unikatne kombinacije imena, prezimena i opštine), po čemu se zaključuje da je jedna osoba zadužena za vođenje više naloga pod lažnim identitetom na društvenim mrežama.
Postoji mogućnost da dve osobe iz istog grada imaju isto ime i prezime, što ovaj broj ljudi koji navodno botuju može učiniti i većim.
Analizom smo došli do podataka da Kruševac ima najviše navodnih botova (87 osoba), odmah za njim su Šabac (70) i Leskovac (63), u ostalim gradovima/opštinama prosečan broj botova je oko 20.
Jovana Brajović iz Surdulice je u razgovoru za televiziju N1 potvrdila da je botovala u korist SNS-a čija je članica, ističući da ju je stid i sramota i da je to radila kako bi zadržala posao.
Predsednica Skupštine opštine Kosjerić Tatjana Koković takođe je na spisku koji je “isplivao” u javnost, a navodno je koristila pet botovskih naloga na društvenoj mreži Twitter.
Na pitanje Novog magazina da li je tačno da je botovala u korist SNS-a, Koković kaže: “Što se tiče objavljivanja kojekakvih spiskova i fotografija, ono što vam sa sigurnošću mogu reći je da su ljudi koji su iste objavljivali počinili krivično delo u cilju najniže političke propagande. Stoga smatram da njima treba da se bave nadležni organi, a ne ja”.
Ona još dodaje: “Ne osećam se ni najmanje ugroženo jer u svom radu nisam ni na koji način prekršila zakon, a osim toga, verujem u institucije svoje zemlje”.
Proceduru za eventualno kažnjavanje Vidakovića za Novi magazin objašnjava poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, koji kaže da je objavljivanje podataka koji su se našli na spisku navodnih botovskih naloga nezakonito delo, međutim, ističe da ih je objavilo fizičko lice i da u tom slučaju jedino lica koja se nalaze na spisku mogu da pokrenu pravni postupak.
”Ne znam da li je spisak verodostojan ili nije, po reakcijama u odnosu na neka lica bih rekao da jeste, ali ne znam da li je za sve. U svakom slučaju, podaci koji su objavljeni spadaju u podatke o ličnosti onako kako ih definiše Zakon o zaštiti podataka o ličnosti – ime, prezime, geolokacija i podaci o e-mail adresama i nalozima na društvenim mrežama – samim tim njihova obrada i objavljivanje na ovaj način su nezakoniti”, kaže poverenik.
U ovom slučaju je specifično to što ove podatke nije objavio neko ko inače po zakonu rukuje tim podacima kako bi se na njega direktno primenio Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji nameće obaveze rukovodiocima podataka i onima koji obrađuju podatke u odnosu na prava lica čiji se podaci obrađuju: “Ne ulazeći sada u to na koji način je onaj koji je to objavio na društvenim mrežama došao do tih podataka, postoji sumnja da je on izvršio krivično delo – neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka. Naravno, ovo može da se utvrdi tek u zakonom propisanom postupku, ukoliko do njega dođe. Ovde se ne radi o službenom licu, zbog toga se on pravno goni po privatnoj tužbi, što znači da isključivo od lica čiji su podaci objavljeni u svojstvu oštećenih zavisi da li će ikada doći do tog postupka”.
Radi utvrđivanja činjenica kako je došlo do toga, naglašava poverenik Marinović, neko od ljudi sa spiska može da se obrati nadležnom tužilaštvu, a to je Posebno odeljenje tužilaštva za visokotehnološki kriminal.
”Poverenik u odnosu na ovu situaciju nema ovlašćenja jer je podatke objavilo fizičko lice i to fizičko lice nema prebivalište na teritoriji Srbije već u inostranstvu”, objašnjava naš sagovornik.
”Lica čiji su podaci objavljeni mogu da se obrate ili njemu da obriše tu objavu, što je apsurdno jer je ne bi postavio, ili da se obrate provajderu u zavisnosti na koju je društvenu platformu to postavljeno i da zahtevaju da se obriše”, kaže poverenik Milan Marinović za Novi magazin.
KAMPANJA – DA, JA SAM SNS BOT: Dok se s jedne strane građani pitaju da li postoji način da se ljudi koji su botovali sankcionišu – najdalje je otišao naš kolega Miša Brkić predlogom da im se oduzme građansko pravo – sa druge strane nije izostala reakcija predsednika Vučića. On je na svom Instagram profilu objavio fotografiju na kojoj se nalaze mladi, nasmejani ljudi koji jedu sendviče, hamburgere… uz tekst na fotografiji: “Najviše na svetu volim Srbiju i Srpsku naprednu stranku. Da, ja sam SNS bot”.
Poslanik SNS-a Nebojša Bakarec je nakon objavljivanja navodnog spiska botova pokrenuo na Twitteru kontrakampanju “Da, ja sam SNS bot”, uz šta je istakao da se “time ponosi”.
Ministar odbrane i aktuelni predsednik SNS-a Miloš Vučević izjavio je za RTV da ne zna šta su to botovi i šta je to botovanje, ali da se to ne radi organizovano: “Ne radi se organizovano. Da li to neko radi pojedinačno, ja to ne mogu da znam”.
Doduše, malo čudno da predsednik SNS-a i dugogodišnji predsednik novosadskog Gradskog odbora te stranke ne zna ima li organizacije botova, kad članovi sami priznaju (vidi antre “Belić: Napadaju me botovi”).
Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić je na društvenim mrežama objavio fotografiju na kojoj on i predsednik privredne komore Srbije Marko Čadež nose majice “Ja sam bot”. Na pitanje o majicama koje su istaknuti državni funkcioneri nosili “Ja sam bot” (I am a bot), rekao je da je to bio postupak podrške svim ljudima o kojima su se informacije našle na spisku i ocenio da je to progon političkih neistomišljenika.
I poslanik Srpske napredne stranke Milimir Vujadinović ocenio je da je objavljivanje spiska progon 14.500 članova SNS-a koji se targetiraju na društvenim mrežama kao “botovi” i zatražio da to prestane. “Ovih dana ste na društvenim mrežama izbacili i nasumično imena 14.500 ljudi koji su se valjda drznuli da u medijskom prostoru podržavaju politiku predsednika Srbije i SNS-a. Među njima je i moje ime, i koleginice Dragane Lukić, i Tomislava Jankovića, i drugih, kao da smo mi bogzna šta skriveno, a ne otvoreni borci i podržavaoci politike srpskog predsednika i SNS-a. Nema tu ništa skriveno. Jesmo! Nastavićemo to da radimo, i mi i onih 14.500 ljudi”, rekao je Vujadinović u Skupštini tokom sednice.
Prethodno je predsednik poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov objavljivanje spiska ocenio kao narušavanje prava na privatnost zbog toga što su objavljena imena i prezimena ljudi koji se navodno povezuju sa botovanjem: “Izmislili su pola, nalupali pola, pisali ko zna šta. Protiv ljudi iz SNS-a su sva sredstva dozvoljena”, ističe Jovanov.
”Imamo jednu paradoksalnu situaciju, dešava se da na sednici Skupštine ljudi iz vladajuće koalicije, šefovi političkih partija, ministri, oplakuju ljude čija su se imena našla na spisku koji ih povezuje sa botovskim nalozima, a oni su godinama pod zaštitom u hladu i pod lažnim imenima trovali sve one koji su im politički nepodobni. To je toliko licemerno, apsurdno i paradoksalno da ja nemam reči”, ističe Cvijetin Milivojević u razgovoru za Novi magazin.
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti nije se oglasio.
ANTIBOT ZAKON: Spisak je izazvao i veliku pažnju opozicionih stranaka i nevladinog sektora, posebno zbog indicija da su botovi plaćeni iz budžeta, republičkog, javnih preduzeća ili lokalnih kasa.
U saopštenju BIRODI-ja i Građanskog preokreta naglašeno je da je ključno doneti “antibot zakon” kako bi se stvorili temelji za razvoj modernog, građanskog i demokratskog društva u Srbiji. Uputili su zahtev Srpskoj naprednoj stranci da prestane s radom svoje “fabrike botova”, dok su istovremeno apelovali na Vladu Srbije, javna preduzeća, ustanove i lokalne samouprave da sprovedu unutrašnju kontrolu osoba sa liste botova povezanih sa SNS-om.
Takođe, tražili su od Državne revizorske institucije i Budžetske inspekcije da detaljno provere zaključivanje i sprovođenje ugovora između organa vlasti i ljudi navedenih na listi. Zahtevali su da Republičko javno tužilaštvo imenuje odgovarajući organ koji će se baviti tim pitanjem, a od Ministarstva informisanja i telekomunikacija tražili da započne izradu “antibot zakona”.
Pored toga, od Zaštitnika građana, Agencije za sprečavanje korupcije i Poverenice za ravnopravnost zahtevali su izveštaje s preporukama i pokretanje postupaka iz njihove nadležnosti.
”Poseban problem u našoj državi predstavlja što mi nemamo jasno regulisan zakon o načinu za sankcionisanje onih koji pišu komentare po društvenim mrežama jer vi imate odred ljudi koji truje, iznosi poluinformacije i pretnje, i ja se nadam da će ovo što se desilo obeshrabriti sve one, i pod tim ne mislim samo na SNS već i na one koji imaju u planu da sprovode nešto slično, iako oni ne bi postigli toliku silu. Prosto da obeshrabri sve one koji imaju u planu da zarad neke dodatne zarade, zaposlenja u nekoj javnoj instituciji pristupe procesu botovanja”, zaključuje Milivojević.
Piše: milica Maksimović / Oslobođenje