U povodu 25. godišnjice genocida u Srebrenici gosti specijalne emisije “Genocid i sud” na N1 bili su Serge Brammertz, glavni tužilac Mehanizma za međunarodne krivične sudove, Vasvija Vidović, advokatica sa dugogodišnjim iskustvom u haškim procesima i Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine Srbije.
Brammertz, koji radi na predmetima bivše Jugoslavije više od deset godina, kazao je da negiranje genocida nikada nije bilo tako intenzivno kao sada.
“Pitanje je kako liječiti. Ne znam. Ovo mora doći unutar društva. Ako želite da društvo ide dalje, promovira pomirenje, morate prihvatiti istinu, a istina je da se desio genocid u Srebrenici, da je bio planiran na najvišim nivoima političkih i vojnih lidera. Tribunali su uradili svoj posao. Genocid se ne može mijenjati, a da bi društvo išlo dalje, ova historijska realnost, presude i činjenice se moraju prihvatiti”, istaknuo je Brammertz.
Heroj nije ratni zločinac
Želja mu je, kako je rekao, da vidi političare regiona da prihvate realnost genocida, da prihvate da osobe koje oni smatraju herojima su upravo ono suprotno.
“Oni nisu bili krivično gonjeni u Hagu zbog herojskih stavova, upravo suprotno, jer su kršili Ženevske konvencije. Oni su ubili, poticali vojnike da počine masovna silovanja. Ta lica za koje neki vjeruju da su heroji – su ratni zločinci”, podvukao je Brammertz.
Advokatica sa dugogodišnjim iskustvom u haškim procesima Vasvija Vidović, navela je kao su tužilaštvo i sud u Hagu, zapravo osnovani rezolucijom koja je naložila da se najteži oblici ratnog zločina prioritetno sude.
“Oko 2000. do 2004. godine, dolaskom gospođe Del Ponte, taj pravni kurs podizanja optužnica je napušten. Prešlo se više na političko dogovaranje koje se prenijelo i na državni sud u Sarajevu. Umjesto da su gonjeni najteži oblici zločina, da je takav im zločin apsolutni prioritet, pristupilo se velikom broju procesuiranja, koji su po posljedicama značajno blaži”, rekla je naša sugovornica.
Što je najgore, smatra, u samom tribunalu, kada je tužilaštvo u Hagu u pitanju, dobilo je niz oslobađajućih presuda, i taj trend i način procesuiranja se nastavlja i ovdje. Prema njenom mišljenju, mali broj optužnica je podiglo Tužilaštvo BiH od koga se, kako je rekla, očekivalo da preuzme ulogu procesuiranja tužilaštva u Hagu.
“I sada imamo tu situaciju, da su podignute dvije optužnice, za ne toliko bitne ličnosti. Zločin genocida je veoma složen u smislu njegove organizacije, priprema, izvršenja, komande itd. I u tome je učestvovao ogroman broj ljudi”, navela je Vidović.
Kada je u pitanju genocid u Srebrenici, podsjetila je, predsjedavajući savjeta bezbjednosti Diego Arria je to definisao kao “usporeni genocid” koji je obuhvatao period od 1992. do 1993. godine, u različitim fazama, a 1995. je on samo kulminirao.
“Aposlutno nije zadovoljavajuće da je tako mali broj optužnica podignut za genocid od strane državnog tuižilaštva. Slažem se da zločinci, bez obzira kojem narodu pripadali, trebaju biti procesirani. Međutim, državno tužilaštvo mora dati apsolutan prioritet genocidu i zločinu protiv čovječnosti”, naglasila je Vidović.
Upitana, šta bi donio zakon o zabrani negiranja genocida, kazala je, da bi donio veću stabilnost u BiH.
“I kad to kažem, imam u vidu činjenicu da se to što se dešavalo u ratu, i uopšte zločini, politiziraju na način da svaka strana iskorištava kako joj odgovara. Postalo je nesnosivo negiranje genocida. Ukoliko dođe do toga, onda će politički aduti strana koji to koriste, biti značajno umanjeni”, istaknula je Vidović, dodavši da je taj zakon prilično zakasnio, te da se nedostatak tog zakona zloupotrebljava. Nužno je, naglasila je, taj zakon u najmanju ruku nametnuti.
“Visoki predstavnik je to morao uraditi i ranije”, smatra.
Suočavanje sa prošlošću
A, šta je lično Srebrenica Vladimiru Vukčeviću, bivšem tužiocu za ratne zločine Srbije?
“To je genocid. I tu nema lično meni, i nekom drugom. To je genocid, po svim pravnim standardima. Međunarodni sud pravde je našao da su tu radi o genocidu. Imao je je desetak presuda gde su ljudi osuđeni zbog genocida i nema tu dileme. I ovi stručnjaci koji ponude i kažu – nije genocid, nego je ratni zločin, ne mogu da ih komentarišem“, rekao je Vukčević.
Mišljenja je i da je Hag ispunio očekivanja.
“Niko nije mogao u ono vreme kad je započeo užas na prostoru bivše Jugoslavije, kad su zakukale kopozicije nacionalizma, krenule iz Beograda, Zagreba, pa onda iz Sarajeva. Tu niko od pravosudnih nije im mogao stati na put, osim međunarodnih, mislim na Hag, koji im je ipak predočio da će jednog dana odgovarati zbog toga što su činili”, kazao je Vukčević, i dodao:
“Celi sam život u tužilaštvu, jer sam slutio šta će da se desi, mada niko nije mogao da sluti šta će da se desi. Ubijeno je, recimo, 150.000 ljudi, a preko milion ljudi je pomereno sa svojih ognjišta. Tu se desila kataklizma”.
Upitali smo ga – da li Srbija sistemski odbija pravdu za Srebrenicu.
“Ne mislim da Srbija to sistemski radi, ali takvo je vreme. Druga su vremena došla. Sad se malo to negira. Jedan od principa rada na čijem sam bio čelu je suočavanje sa prošlošću. Jedino tako možemo prevazići taj užas i sprečavanje nekažnjivosti”, rekao je za N1 bivši tužilac za ratne zločine Srbije.