Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, u intervjuu za “Nezavisne” rekao je da bi, ukoliko bi odustala od projekta izgradnje Bloka 7 Termoelektrane Tuzla, Federacija BiH doživjela bankrot.
Govorim kao inženjer. Odustajanje od tog projekta uvelo bi BiH u sukobe nezamislivih razmera. Kada bi odustali od toga, BiH bi vrlo brzo ušla u spiralu nasilja jer ukoliko bi privreda FBiH bankrotirala, a odlukom da se ne gradi Blok 7 popločali bi taj put ka ekonomskoj propasti, posledice bi bile nezamislive. Nadam se da njihovi političari imaju dovoljno svesti da prate svetske trendove i vide kuda sve ide. Bajkovite su priče o obnovljivim izvorima energije”, rekao je Zdravković.
On kaže da je u ovom trenutku ugalj nezamjenljiv jer je zelena energija ideološka priča u koju vjeruje veliki broj ljudi, ali da se u Njemačkoj pokazala pogubnost jedne takve politike jer njihova, a i privreda EU, zbog cijene energenata u ovom trenutku nije konkurentna.
“Ne vidim način kako oni mogu da zamene termoelektrane. Cela BiH zavisi od termoelektrana. Da li treba ulagati u remonte? Da. Da li treba napuštati energiju uglja? To nikako”, istakao je Zdravković.
NN: Nedavno je završen svjetski samit COP28. Gotovo 200 zemalja složilo se da počnu sa smanjenjem globalne potrošnje fosilnih goriva. Koliko takav njihov sporazum treba shvatiti ozbiljno i koliko je realno da se do 2050. godine postigne ta neto nula?
ZDRAVKOVIĆ: Nije ovo prvi put da su na COP-u donošene ovakve odluke, i nije prvi put da se obavezuju na neke stvari. Planeta se nalazi pred izazovima, ali u energetsku tranziciju ne možete da idete političkim odlukama i mora da se konsultuje struka. Ono što mene raduje jeste da je prvi put donesena odluka da se do 2050. utrostruči proizvodnja električne energije iz nuklearki. To je prvi put otkako se lideri sveta sastaju da su doneli odluku koja može da ide u cilju smanjenja upotrebe fosilnih goriva u energetskom sektoru. Inače, bez toga je nemoguće. Nemamo tehnologije da možemo da skladištimo energiju, to je limitirano, baterije su skupe i, recimo, Nemačka može da skladišti četiri posto svoje energije i to je smešno, a ona je jedna od najrazvijenijih zemalja sveta i najjača država Evrope. Dana 30. avgusta u 14 časova Nemačka je počela sa uvozom, odnosno zakupili su proizvodnju tri kompletne francuske nuklearne elektrane. Jednostavno, Zelena agenda ne može da prođe. Ajmo se vratiti na Angelu Merkel (kancelar Njemačke od 2005. do 2021. godine), ona je za Nemce bila odličan kancelar. Pre nje Gerhard Šreder, kancelar, i Joška Fišer, njegov politički partner, doneli su odluku da ugase nuklearke i termoelektrane, ali oni su klasični političari. Za razliku od njih, Merkelova je bila univerzitetski profesor nuklearne fizike i neko ko vrlo dobro razumije zakone prirode i fizike, i ona je to odložila. Iako je znala da će jednog dana da “padne”, ona je naložila da se grade “ekološke termoelektrane” koje bi koristile ugalj najvišeg kvaliteta i tako je za vreme njenog mandata napravljena i otvorena termoelektrana instalisanog kapaciteta četiri puta većeg nego sve nemačke elektrane zajedno. Merkelova nije mogla pretpostaviti da će Nemci ući u ovaj sukob sa Rusima jer se kameni ugalj najvećeg kvaliteta uvozi iz Rusije. Oni su sada ogroman uvoznik električne energije i njihova energija je skupa. Privreda Evrope je nekonkurentna isključivo zbog političkih odluka i energetsku tranziciju ne treba da vode političari, već inženjeri koji razumeju zakone prirode.
NN: Koliko su iskrene namjere onih koji promovišu zelenu energiju? Sada imamo situaciju da najveći zagovornici toga u energetici vraćaju ugalj.
ZDRAVKOVIĆ: Naravno, njihov interes je lukrativni i na neki način bez pljačke su mislili da preokrenu neka istorijska dešavanja. Nekada je to prolazilo putem sile, sada više ne prolazi i to je to.
NN: Kada govorimo o energetici, može li zelena energija zamijeniti ugalj?
ZDRAVKOVIĆ: Ne. Sa tehnologijama koje imamo ne. Kraljevina Danska je, recimo, celi svoj penzioni fond potrošila da napravi vetrogeneratore koje je napravila jer je takvo podneblje. Oni proizvedu 5,5 puta više energije iz vetroelektrana nego što godišnje potroše, ali tri meseca godišnje uvoze električnu energiju iz belgijskih nuklearnih elektrana, a ove viškove koje imaju, jer to su tehnološki procesi, šta ćete da radite sa viškovima, onda plaćaju Norvežanima, koji imaju ogroman broj reverzibilnih elektrana, da uzmu njihovu energiju i projekat je propao. Najveća firma za obnovljive izvore energije u svetu i Evropi je bila “Simens Energy” i ona je bila ćerka firma “Simensa” koja se bavi tim, i ona je propala, bankrotirala, a majka firma nije ni pokušala da je spasi jer su znali da je to nemoguća misija.
NN: Kada govorimo o uglju, kineski konzorcijum koji je trebalo da gradi Blok 7 TE Tuzla obavijestio je “Elektroprivredu BiH” da proizvođač ključne opreme “General Electric” odustaje od tog projekta zato što je tehnologija zasnovana na uglju. Ima li u ovom trenutku Federacija BiH luksuz da odustane od tog projekta, ako uzmemo u obzir da se u BiH više od 60 odsto ukupne električne energije dobija iz termoelektrana i uglja?
ZDRAVKOVIĆ: Ako bi Vlada Federacije BiH odustala od tog projekta, mislim da bi doživela bankrot. Govorim kao inženjer. Odustajanje od tog projekta uvelo bi BiH u sukobe nezamislivih razmera. Politički pritisci pojedinih centara moći u svetu pritiskaju Vladu FBiH, i ja to tako shvatam. Termoelektrana Tuzla i taj Blok 7 je strateški, nešto kao TENT u Srbiji. Bojim se da, kada bi oni odustali od toga, Bosna i Hercegovina bi vrlo brzo ušla u spiralu nasilja jer ukoliko bi privreda FBiH bankrotirala, a odlukom da se ne gradi Blok 7 popločali bi taj put ka ekonomskoj propasti i posledice bi bile nezamislive. Nadam se da njihovi političari imaju dovoljno svesti da prate svetske trendove i vide kuda sve ide. Bajkovite su priče o obnovljivim izvorima energije.
NN: Šta mislite, šta je posljedica pritiska na Federaciju BiH da odustane od tog projekta, Zelena agenda ili ipak što to treba da grade Kinezi?
ZDRAVKOVIĆ: Jedna stvar je i zelena energija jer postoji ta ideološka priča. Veliki broj ljudi, čak i mojih profesora, veruje u tu priču. Ključna stvar je koliko jedan megavat bazičnih izvora energije, znači termoelektrane, ugalj, gas, nafta, nuklearna, koje rade 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji i 365 dana u godini može da zameni iz obnovljivih. Po teoriji to je pet do sedam, a u praksi to ide od 14 do 20 megavata. Druga stvar je i što se politika umešala da se odustane zato što Kinezi grade. Odustajanje od tog projekta po Federaciju BiH, a samim tim i BiH, imalo bi reperkusije koje su po meni nezamislive. Govorim inženjerski. Ne vidim način kako oni mogu da zamene termoelektrane. Cela BiH zavisi od termoelektrana. Da li treba ulagati u remonte? Da. Da li treba napuštati energiju uglja? To nikako.
NN: Dakle, da sumiramo. Ugalj u Bosni i Hercegovini je nezamjenljiv?
ZDRAVKOVIĆ: Ne samo ovde. Vlada Ruske Federacije je, recimo, uložila više od 20 milijardi dolara u nove ugljenokope i transport ka Vladivostoku i još nekih 15 milijardi u luke kako bi izvozili.
NN: U Bosni i Hercegovini na površinu sve više isplivavaju problemi, a vezani su za obnovljive izvore energije, to što postojeća mreža nije dovoljna, odnosno pojavljuje se problem balansa, jer koliko ja kao laik shvatam, da bi mreža bila u ravnoteži, neophodan je balans između proizvodnje i potrošnje. U čemu je tu problem?
ZDRAVKOVIĆ: Kod nas u Srbiji to je bio predmet velike korupcije. Država je omogućila privatnim investitorima da grade hidroelektrane, vetroparkove itd., a balansna odgovornost prenesena je na EPS i Srbiju. Kao što sam rekao, svaki elektroenergetski sistem projektovan je da radi sedam dana u nedelji i 365 dana u godini i na konstantnom naponu. Kada imate vetar, vodu, sunce, te elektrane rade, a kada nemate, vi morate taj pad napona da nadomestite. Kako to možete uraditi? Samo iz bazičnih izvora energije. Zašto je gas toliko uključen u Evropi u proizvodnju energije, neki kažu i 25 posto? Vrlo jednostavno, zato što je tehnologija proizvodnje takva i zato što, kada ovo stane, jedini način da upumpate brzo električnu energiju je da pustite neku gasnu elektranu. Za nuklearku je potrebno nekih 48 sati, za termoelektranu tri dana.
NN: Znači, kada govorimo o balansu, ugalj je sadašnjost i skora budućnost, a neka daleka budućnost nuklearna energija kada govorimo o našim prostorima.
ZDRAVKOVIĆ: Jedini način da smanjimo upotrebu fosilnih goriva i da smanjimo zagađenje je nuklearna energija. Ne postoji drugi način da vi imate bazični izvor i održavate balans u mreži sem nuklearne energije, ako želite da napustite ugalj. Nadam se da vlade i u Republici Srpskoj i u FBiH to shvataju. Neki se pozivaju na dogovore sa Energetskom zajednicom, ali Energetska zajednica je nevladina organizacija koju je osnovala Evropska komisija. Nadam se da vlade, i Vlada Federacije BiH, neće da pokleknu pod tim pritiscima.
Da li energetiku u ovom trenutku vodi politika ili struka?
ZDRAVKOVIĆ: Postoje političke odluke i postoji ono što misli struka i govore inženjeri. U fizici nema kompromisa, nešto može ili ne može. Nemačka kao država koja se obogatila na industriji uglja i čelika u 19. veku, krajem 20. je pokušala da nametne svoje odluke i da se obogati na proizvodnji iz obnovljivih izvora. Problem je u tome što su tim tehnologijama ovladali i drugi, Kina je u solarima pretekla celi svet, što se tiče vetroturbina proizvode ih svi. Njihove političke i strateške odluke su katastrofalne za njihovu privredu. Oni su poslednje blokove nuklearki zatvorili u aprilu mesecu, a već u julu su počeli da uvoze enormne količine struje. Svaki elektroenergetski sistem je projektovan da radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji i 365 dana u godini na konstantnom naponu. Kada ima vetra, imate energiju, kada imate sunca, imate energiju, kada imate vodu, imate energiju, a kada toga nemate, nemate energiju.