Glavna meta čečenskih lidera je trenutno porodica bivšeg federalnog sudije Sajdi Jangulbajeva. Njegovu ženu, Zaremu Musajevu, odveli su 20. januara iz njihovog stana u Nižnjem Novgorodu maskirani muškarci. Musajeva je, bez obuće i tople odeće, nasilno izvučena na ulicu, a njen advokat je pretučen. Čečenske vlasti smatraju da je njihov sin, advokat nevladine organizacije Komitet protiv torture Abubakar Jangulbajev, stoji iza poznatog opozicionog telegram kanala 1ADAT. Ovaj medij ne samo da kritikuje čečenske zvaničnike, već aktivno traži informacije o zločinima, te vodi statistike otmica. Suprug i deca Zareme Musajeve su trenutno u inostranstvu.
Ko je Adam Delimhanov?
Vladini mediji ignorišu zastrašujuće poruke, dok Kremlj i ruski istražni organi zatvaraju oči. Stručnjaci, uprkos brojnim apelima javnosti, ne očekuje procesuiranje uticajnih čečenskih vođa. Pomenuti Delimhanov sigurno ne mora da se boji tužilaštva niti etičke komisije Državne Dume.
Poznat je kao “desna ruka” Kadirova, a pri ruci mu je zlatni pištolj (za koji se saznalo 2013. godine kad je ispao iz džepa tokom tuče u parlamentu). Delimhanov je u drugoj polovini 1990-ih radio kao lični vozač poznatog teroriste Salmana Radujeva, a sada ga štiti poslanički imunitet, te brojne nagrade za vojne zasluge. Ime Delimhanova u medijima se često pojavljuje u kontekstu nekoliko nerasvetljenih ubistava protivnika Kadirovljevog režima. Među njima su braća Jamadajev i ruski liberalni političar Boris Njemcov, upucan blizu Kremlja u 2015. godini.
Za sve godine rada u Državnoj Dumi, od 2007. godine pa do danas, Delimhanov nije predložio nijedan zakon. Njegovi protivnici ga otvoreno nazivaju najopasnijim poslanikom i dželatom.
Val kidnapovanja
Čečeniju, ruski region na Severnom Kavkazu, u decembru i januaru zahvatio je val kidnapovanja rođaka čečenskih opozicionih blogera. Većina njih je kasnije puštena na slobodu, ali neki su i dalje u pritvoru. Informativni prostor u republici je strogo kontrolisan, a nezavisni blogeri izveštavaju najčešće iz inostranstva i nisu dostupni čečenskim vlastima. Međutim, u Čečeniji se često primenjuje praksa “kolektivne odgovornosti” – vlasti vrše pritisak na protivnike preko hapšenja njihovih rođaka. Jedan od taoca je Zarema Musajeva koja je nasilno odvedena po nalogu čečenskih vlasti iz Nižnjeg Novgoroda u Grozni, udaljen 1.800 kilometara.
Zarema je bila odvedena u Grozni kao svedok u krivičnom slučaju prevare, ali ubrzo nakon toga osuđena na 15 dana zatvora zbog, kako se tvrdi, napada na policajca). Musajeva negira krivicu. Njeno oslobađanje zatražila je Evropska unija, ali i Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Američki State Department je takođe izdao izjavu povodom izveštaja o otmicama i pritvaranju desetina ljudi od strane čečenskih vlasti.
Šef Čečenije, Ramzan Kadirov, čak ne krije prave razloge progona. Prema njegovim rečima, ova porodica će se naći “u zatvoru ili ispod zemlje”, jer je povezana sa kanalom 1ADAT i poziva na “terorizam i ekstremizam”. Kadirov je ovoj temi posvetio više tekstova i video zapisa na svom vlastitom telegram kanalu. Pored toga, uprkos svim epidemiološkim ograničenjima, organizovao je masovni skup u Groznom, a njegovi učesnici gazili i palili fotografije članova porodice Jangulbajeva, uzvikujući psovke i pretnje.
Štaviše, Kadirov je ekstremistima i teroristima proglasio novinare nezavisnih ruskih medija, TV kanala Dožd (TV Rain) i “Novaja gazeta” (ciji glavni urednik Dmitrij Muratov je dobitnik Nobelove nagrade za mir u 2021. godini). Poznata novinarka Jelena Milašina, koja je u poslednih godina više puta napadana u Čečeniji, ovih dana je napustila Rusiju zbog zastrašivanja. Uvredljive poruke ispisane su ispred stana 84-godišnje majke aktiviste za ljudska prava Igora Kaljapina koji pruža podršku porodici Jangulbajeva. Pretnje čečenskih vlasti mnogi Rusi smatraju ozbiljnim, ukazujući na ubistva Ane Politkovske u 2006. i Natalije Estemirove u 2009. godini.
Kremlj zatvara oči
U nedjelju liberalni političar Ilija Jašin objavio je na sajtu Change.org peticiju, tražeći da Kadirov bude razrešen dužnosti šefa Čečenske Republike. Za samo jedan dan prikupljeno je 80.000 potpisa. U Jašinovoj izjavi stoji da je “Kadirov za 15 godina vladavine pretvorio ovu republiku u zasebnu državu unutar Ruske Federacije u kojoj ruski zakoni ne funkcionišu”. Kadirov je, kako navodi ovaj političar, formirao vojsku koja je podređena isključivo njemu, te preti novinarima, aktivistima za ljudska prava i sudijama, pozivajući na “krvnu osvetu”.
U Kremlju, prema rečima glasnogovornika Dmitrija Peskova, ne pridaju veliki značaj ovoj peticiji. Zapravo, niko u Rusiji ne veruje da će doći do ostavke Kadirova, jednog od najuticajnijih političara. Kako smatraju brojni politikolozi, ruske vlasti zatvaraju oči na zloupotrebe, jer se oslanjaju na bivšeg komandanta pobunjenika da kontroliše separatistička nastojanja u Čečeniji. Čečenija je 1990-h godina prošla kroz dva razorna rata, koja su Rusiju skupo koštala u svakom smislu.
Gubi li Putin kontrolu?
Putin i Kadirov su se sastali početkom februara, ubrzo nakon masovnog mitinga u Groznom. Prema zvaničnim informacijama, razgovarali su samo o ekonomskim pitanjima. Zvanični video snimak potvrđuje konstruktivan radni odnos. Međutim, neki politički analitičari ipak smatraju da situacija u ovoj republici izmiče kontroli.
Ruski politikolog Ivan Preobraženski smatra da Čečenija, zapravo, nikada nije živela po ruskim zakonima, posle raspada SSSR-a republika je glatko ušla u rat. Kako kaže Preobraženski za AJB, Moskva sve više dozvoljava Kadirovu i ljudima u njegovom okruženju. Kremlj neće da zaustavi Kadirova u njegovom sukobu sa protivnicima, bilo da se radi o novinarima i aktivistima ili sporovima sa drugim muslimanskim susedima na Severnom Kavkazu zbog administrativnih granica.
“Čini se da je Kremlj u pat poziciji. Njegova strategija pacifikacije Čečenije nije uspela. Kupujući lojalnost za stotine milijardi rubalja, centralne vlasti su izgubile poluge moći. Moskvi je hitno potrebna nova strategija kako Čečenija ne bi u potpunosti progutala Rusiju”, smatra politikolog Preobraženski.
Diplomatija Kadirova na Balkanu
Dok posmatrači u Rusiji se raspravljaju o bezakonju u Čečeniji i traže nove strategije za Severni Kavkaz, čečenski vladar, uz pomoć lojalnih medija i organizacija, nastavlja da radi na svom dobrom imidžu u inostranstvu. Poslednjih godina u sferi njegovih interesovanja pojavio se i Balkan, gde Kadirov pokušava da se predstavi kao miroljubiva osoba, preko festivala, izgradnje verskih objekata i bratimljenja gradova.
Krajem prošle godine bilo je najavljeno kako tri bosanskohercegovačka grada, Sarajevo, Zavidovići i Goražde, i tri grada iz Čečenije, Grozni, Šali i Gudermes, mogli bi biti zbratimljeni, posredstvom takozvanog “Evropskog muslimanskog foruma”, koji za sebe kaže da radi na integraciji muslimana širom Evrope. Ovo bi podrazumevalo saradnju gradova u kulturi, ekonomiji i obrazovanju.
Ova organizacija koja u Rusiji nema gotovo nikakav uticaj bavi se promocijom imidža Kadirova u zemljama sa muslimanskim stanovništvom. Forum tvrdi, između ostalog, kako je “u kratkom vremenu izgradio partnerske odnose ne samo sa duhovnom, nego i sa političkom bosanskom elitom”.
Ranije je bilo najavljeno da će Forum u saradnji sa Islamskom zajednicom u Srbiji otvoriti versku školu u Novom Pazaru, koja će biti nazvana po prvom lideru Čečenije Ahmatu Kadirovu, ocu Ramzana Kadirova. Širenje uticaja čečenskog lidera prisutno je na Balkanu kroz inicijative o imenovanju ulica, verskih škola ili drugih objekata. Drugo je pitanje da li su ljudi u region dobro informisani o njegovoj politici i stavovima.
Piše: / AJB