Preporuci za kandidatski status prethodio je dug put, brojni uslovi i izostanak spremnosti Bosne i Hercegovine da odgovori zahtjevima Evropske unije. Od aplikacije, preko Upitnika Evropske komisije do postavljanja prioriteta za članstvo, Bosna i Hercegovina nije postigla mnogo.
Za tri godine usvojen je samo jedan zakon s liste reformskih, obaveznih zakona. No, geopolitičke promjene pružile su još jednu priliku. Ali, promjena pozicije na evropskom putu nije promijenila pravila. Zadaća ostaje ista.
Predavanje aplikacije 2016. godine je bio korak naprijed. Značajan napredak ka Evropskoj uniji donio je tada i veliki optimizam. Entuzijazam je, ipak, bio kratkog daha.
Naredne godine umjesto kandidatskog statusa pred Bosnom i Hercegovinom bio je Upitnik Evropske komisije sa 3.242 pitanja, a nešto kasnije dobili smo i dodatni set pitanja. Za izvršenje ovog zadatka Bosni i Hercegovini je trebalo 14 mjeseci, da bi konačno 2018. godine Komisiji dostavila odgovore. I tada je ponovo zavladala euforija.
Nadajući se da smo pred ulaznim vratima ove zajednice, 2019. godine dočekali smo novi uslov – 14 prioriteta. Politički i ekonomski kriteriji, usklađivanje zakonodavstva s Unijom, demokratija, vladavina prava, temeljna ljudska prava i reforma javne uprave. Time je Evropska komisija jasno rekla: prvo prioriteti, a onda status kandidata. No, čini se, prioriteti u BiH nisu bili isti.
“U tom smislu nismo uradili ništa vrijedno spomena. Na kraju su Evropska komisija i Evropska unija, Delegacija EU to sveli onda na pitanje nekoliko zakona. Međutim, jako puno govori o tome koliko se uopće ozbiljno to pitanje shvata u Bosni i Hercegovini”, kaže politički analitičar Adnan Huskić.
Od 14 prioriteta za tri godine brojali su se samo pokušaji. U parlamentarnoj proceduri kružili su ključni zakoni. Zakon o sprječavanju sukoba interesa, Zakon o VSTV-u, a tek nedavno epilog je dočekao samo Zakon o javnim nabavkama. No, i dalje u zbiru više je neurađenog.
Ipak, činjenica da malo nude, nije bila prepreka vladajućima da mnogo očekuju. Nadu su probudile i geopolitičke promjene koje BiH daju još jednu šansu – prečicom do kandidatskog statusa. Šest godina od aplikacije stigla je preporuka. Do kandidatskog statusa procedura se nastavlja.
“Malo šta će se promijeniti u smislu odnosa Bosne i Hercegovine i Evropske unije. Dapače, što se tiče puta ili neke ozbiljne posvećenosti tom cilju – ne treba ići dalje pa vidjeti koliko dugo se na kandidatskom statusu nalazi Sjeverna Makedonija ili Turska, pa da vam jasno bude da se ovo može pretvoriti u jedan dugotrajan put bez izvjesnog ishoda”, dodaje Huskić.
Preporuka je u ovoj višegodišnjoj proceduri dobrodošla, no nije izbrisala obavezujuće zahtjeve. Sudeći prema tome, od preporuke do kandidatskog statusa i konačno do članstva, put će još trajati. Koliko – zavisi od spremnosti nadležnih da odgovore zadatku. Jer će bez ispunjenih prioriteta pa čak i uz preporuku, evropska budućnost za Bosnu i Hercegovinu biti daleko.