I Balkan u tranziciji ka obnovljivim izvorima

0

EU će do kraja 2027. godine biti potrebno 210 milijardi evra za energetsku nezavisnost, a očekuje se da će biti prikupljeno oko 370 milijardi evra javno-privatnih investicija, ističu u Evropskoj komisiji.

U Energetskoj zajednici za “Nezavisne” kažu da je cilj ovog foruma rasprava o izazovima zemalja članica Energetske zajednice u ovom procesu.

“Forum predstavlja jedinstvenu priliku da se donosiocima odluka i drugim sudionicima prenesu važne poruke o budućnosti energetskog sektora u ugovornim stranama Energetske zajednice, uključujući klimatske i energetske ciljeve do 2030. godine, postupno isključivanje termoelektrana na ugalj, pravednu tranziciju u regionima bogatim ugljem i smanjenje zagađenja vazduha”, kažu oni. Forumu će prisustvovati entitetski ministri energetike, kao i predstavnici energetskih kompanija u BiH, poput elektroprivreda.

U Evropskoj komisiji kažu za “Nezavisne” da će, od 210 milijardi evra, 113 milijardi evra biti uloženo u obnovljive izvore energije, od čega 27 milijardi otpada na infrastrukturu za korištenje hidrogena kao nosioca energije. Dodaju da će 56 milijardi evra biti uloženo u energetsku efikasnost i toplotne pumpe, a 41 milijarda evra za prilagođenje industrije. Oko 29 milijardi će biti uloženo u elektrodistributivnu mrežu, deset milijardi za gas, terminale za prijem i skladištenje tekućeg gasa i gasovodnu mrežu, dok će između 1,5 do dvije milijarde evra biti usmjereno u sigurnost snabdijevanja fosilnim gorivima.

Oni ističu da je energetska tranzicija započeta prije rata u Ukrajini, ali da je potreba za energetskom nezavisnošću dodatno dobila na značaju, napomenuvši da je EU pokrenula plan “RePower”, kojim će ostvariti gore navedene ciljeve.

“Zelena transformacija će ojačati ekonomski rast, sigurnost i klimatsku akciju za Evropu i naše partnere. Komisija predlaže ciljane amandmane na regulativu koja se odnosi na plan oporavka i otpornosti, uz cijeli niz dodatnih reformi i investicija”, naglašavaju oni.

Almir Bečarević, stručnjak za energetiku, kaže za “Nezavisne” da građani BiH treba da znaju da je vrijeme jeftine energije prošlo i da će ta spoznaja pomoći da se krene u energetsku tranziciju. Poseban problem će, kako je istakao, biti socijalni problemi, poput pitanja sudbine rudara ako počne zatvaranje rudnika.

“Realno govoreći, bez učešća EU u smislu finansiranja prelaska s prljavih izvora na čiste izvore mislim da će biti vrlo teško provesti energetsku tranziciju, a trajala bi mnogo, mnogo duže. Bez učešća EU kroz fondove ja tu tranziciju ne vidim u nekoj budućnosti. Očekujem da to neće biti tako brzo, ali Evropa će nas natjerati kroz takse i na druge načine”, mišljenja je on.

Bečarević ističe da energetska tranzicija ni u Evropi ne ide brzo, napominjući da se i tamo za grijanje i dalje koriste gas, pelet i drvo.

“U svakom slučaju, mi moramo ići ka obnovljivim izvorima, imamo vode, sunca, vjetra, imamo preduslove, ali treba stanovništvu objasniti trendove i činjenicu da jeftine energije više nema. Što prije to shvatimo, tranzicija će biti lakša”, rekao je Bečarević.