BiH crveno, Ukrajini zeleno svjetlo za kandidatski status

0

Evropska komisija preporučila je Evropskom savjetu, vrhovnom tijelu EU sastavljenom od šefova država i vlada, da naredne sedmice odobri kandidatski status Ukrajini i Moldaviji, a da za Gruziju potvrde evropsku perspektivu, rekla je Ursula fon der Lejen, predsjednica Evropske komisije.

 

“Mi i dalje čekamo da BiH ispuni te reforme. Ako bismo ponovo pregovarali o uslovima koji su bili jasno postavljeni, onda bi to značilo da popuštamo, a to ne želimo raditi”, rekao je Varheji. Istovremeno, kako je rekao,  nema promjena kada je u pitanju Sjeverna Makedonija, odnosno zbog blokada iz Bugarske, neće moći početi pregovore o članstvu.

“Nema pregovaračkog okvira, nego ima potpuni zastoj u Sofiji zbog unutrašnje politike u toj zemlji zbog koje je u pitanju kredibilitet EU”, rekao je Varheji.

Što se tiče Ukrajine, Fon der Lejenova je istakla da je zemlja usvojila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2016. godine i da je od tada Ukrajina usvojila 70 odsto pravne stečevine EU. Ako je ovaj podatak tačan, to znači da je Ukrajina od 2016. do danas napravila veći napredak ka EU nego što je BiH, kojoj je, podsjećanja radi, trebalo osam godina da usvoji Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

I ne samo to, s obzirom na to da su Marsej Popovski, vršilac dužnosti generalnog direktora u Direktoratu za proširenje Evropske komisije, i Johan Zatler, specijalni predstavnik EU u BiH, prošle sedmice potvrdili da je BiH u posljednjih godinu dana nazadovala na svom evropskom putu. I Fon der Lejenova je na pres-konfereciji rekla da su “neke zemlje” u procesu proširenja nazadovale i da su vraćene unazad kad je pregovarački proces u pitanju, odnosno da su još udaljenije od kandidatskog statusa, iz čega se može jasno iščitati da je mislila na BiH, iako je nije pomenula.

Što se tiče Ukrajine, rekla je da je ta zemlja od 2016. usvojila antikorupcijsku legislativu, olakšala građansku participaciju i napredovala u borbi protiv korupcije, iako je 2018. i 2019, kako je istakla, došlo do nazatka koji je kasnije korigovan.

Iz svega što je rečeno, može se reći da će za BiH kriterijumi biti još stroži, jer Evropska komisija želi da demonstrira da “ne gleda kroz prste” Ukrajini i da će pregovarački proces biti zasnovan na ispunjavanju reformi.

Da li će Ukrajina i Moldavija dobiti kandidatski status, zavisi od političke odluke šefova država i vlada. Za odluku je potrebno jedinstvo 27 šefova, a neki su već jasno naglasili da neće glasati za ukrajinski kandidatski status ako taj status ne dobije i BiH.

Primjera radi, Karl Nehamer, austrijski kancelar, kaže da mu je nezamislivo da glasa za ukrajinski status, a da isti status ne bude odobren BiH. Slično smatra i Zoran Milanović, predsjednik Hrvatske, kao i Borut Pahor, predsjednik Slovenije, koji je takođe od Šarla Mišela, predsjednika Evropskog savjeta, zatražio da BiH kandidaturu dobije bezuslovno.

Ukoliko Evropski savjet popusti i postupi suprotno mišljenju Evropske komisije i zajedno s Ukrajinom dodijeli status kandidata BiH, to će dovesti u pitanje izjave zvaničnika Komisije da BiH ne samo da ne sprovodi reforme, već da nazaduje. U tom slučaju, moguće je i da Ukrajina ostane bez kandidature ako lideri zemalja koji žele isti tretman za BiH odluče da glasaju protiv želje Kijeva da se priključi EU.

Volodimir Zelenski, predsjednik Ukrajine, na pres-konferenciji nakon posjete lidera Njemačke, Francuske, Italije i Rumunije apelovao je na zemlje zapadnog Balkana da podrže Ukrajinu, za koju je rekao da je žrtva ruske agresije i da bi Ukrajinu kandidatski status još više motivisao da pobijedi Rusiju.