Desničarski krugovi u Srbiji su oduševljeni novim razvojem događaja na međunarodnoj sceni, posebno govorom Trumpovog potpredsednika J.D. Vancea na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu. Ređaju se panegirici Vanceu na desničarskim i Putinovim portalima, pohvala odu stiže, divljenje se nadmeće sa obožavanjem u trci sa neizvesnim ishodom.
Očitao je Vance lekciju „profesionalnim lažovima i manekenima neoliberalizma“ kojima je istekao rok trajanja, Evropljani su sami izdali sopstvene vrednosti i zato im sledi neminovni krah, Evropa ne živi demokratske vrednosti, Evropa je sama sebi najveći neprijatelj, sve je evrounijatima lepo sasuo u lice američki potpredsednik.
Čudo od čoveka je taj momak iz savezne države Ohio. Teško je našim nacionalistima da nađu prikladne reči kako bi izrazili svoju apoteozu.
Lažni prekori
„Vensove reči su toliko jake, da je sve vreme nekako provejavala ona čuvena rečenica iz filma Maratonci trče počasni krug: ‘Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti’“, piše jedan kolumnista kremaljskog RT Balkana. Drugo lice množine odnosi se, naravno, na te odvratne liberalne, lažno demokratske Evropljane. Tako misle oni koji bi, po analogiji sa svojim američkim parnjakom, da Srbiju učine ponovo velikom, pošto im to u poslednjem pokušaju nije pošlo za rukom.
Ruskokolonaške obožavatelje kasapljenje Ukrajine i sličnih aktivnosti Vladimira Putina i njegove armade posebno su zadivili Vensovi prekori Evropi za tobožnju izdaju sopstvenih liberalnih vrednosti. Naši mali Rusi zarobljeni u telima velikih Srba misle na par konkretnih teza iz Vanceove besede. Vance je zamerio to što je „rumunska vlada poništila već održane izbore“, te što je sloboda govora u opadanju u Evropi, uz sve izraženiju cenzuru.
Naravno, samo po sebi je urnebesno komično kad srpski nacionalisti brane liberalizam, demokratiju, slobodu govora i ostale evropske vrednosti, jer bi u njihovom idealnom svetu sve te temeljne vrednosti jednostavno bile izbrisane, kao što su izbrisane u njihovoj voljenoj Rusiji pod Putinovom tiranijom. Podrška Vanceu koji tobože brani evropske vrednosti od Evrope je providan manevar, baš kao što su i primedbe američkog potpredsednika promašene i providne.
Proširiti prostor za Putinov uticaj
Nije Vlada Rumunije poništila izbore, već je to učinio rumunski Vrhovni sud, nakon što je utvrđeno da se strana sila, Rusija, umešala u izborni proces. Izbori treba da budu slobodni i nezavisni, a mešanje stranih država u biračka prava građana druge zemlje nije baš dozvoljeno zakonom, a nije ni u skladu sa evropskim tradicijama.
Ono što je Vance zapravo poručio Evropi jeste: zašto ne dozvoljavate Vladimiru Putinu i Kremlju da određuju ko će vladati vašim državama? Zašto bi vaši birači donosili odluke na osnovu svojih preferencija, a ne na osnovu besomučne propagande masovnih ubica iz Moskve? Putin je sada naš saveznik, to je lider kojem se naš predsednik divi, pod Trumpom će Amerika postati autoritarna zemlja, a vi ima da slušate šta vam dvojica zakletih neprijatelja slobode, demokratije, liberalizma i pojedinačnog ljudskog bića naređuju.
Kad zamera Evropljanima manjkavost slobode govora i uvođenje cenzure, J. D. Vance zapravo misli na evropsku pravnu regulativu koja ne dozvoljava širenje govora mržnje, nacističku propagandu, poricanje Holokausta, propagiranje rasne, verske, nacionalne i bilo koje druge mržnje. Sloboda nije apsolutna, već je ograničena slobodom drugog – to je temeljni princip evropske demokratije. Vens želi više slobode za svoju populističku i ekstremno desničarsku sabraću. Nije njemu do slobode govora kao takve.
Njega ne zanima javni prostor u kojem se razmenjuju argumenti, racionalno i utemeljeno raspravlja o pitanjima važnim za društvo, gde se ukrštaju različita gledišta na civilizovan način. Ne, on bi da javni prostor bude preplavljen desničarskim ekstremizmom, ruganjem žrtvama, vređanjem svakog ko je drugačiji od većine, negiranjem stradanja pod nacistima, mržnjom prema svemu što se ne uklapa u usku nacionalističku optiku. A ne bi bilo loše ni proširiti prostor za Putinovu propagandu.
Sloboda ćutanja
Budući da računa na Kremlj kao na saveznika i da želi da ustanovi svetski poredak u kojem bi velike sile odlučivale o sudbini manjih i slabijih nacija, njemu je stalo da Evropa bude što slabija. To je jasno pokazao sastajući se sa Alice Weidel, liderkom ekstremno desničarske Alternative za Nemačku, partije koju je otvoreno podržao i Elon Musk. Koliko je Vanceu zaista stalo do slobode govora vidi se iz postupaka nove američke administracije, ali i iz nekih drugih njegovih izjava.
Dok je američki potpredsednik putovao u Minhen, predsednik SAD-a Donald Trump doneo je odluku da zabrani ulazak u Ovalnu sobu novinarima Associated Pressa. Zašto? Zato što su odbili da preimenuju Meksički u Američki zaliv, po Trumpovoj želji. Baš lep primer slobode govora – takvi se mogu videti samo u Rusiji i sličnim diktaturama.
Nakon što je Trump optužio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da je kriv za pokretanje rata sa Rusijom, Zelenski je odgovorio da Trump živi u prostoru dezinformacija koje dolaze i Rusije. To je i sam Tramp potvrdio svojom izjavom, a isto je učinio i njegov izaslanik za Ukrajinu Keith Kellogg, rekavši da je Ukrajina isprovocirala rat težnjom da postane članica NATO-a. To su tipični ruski narativi nastali u kremaljskim propagandističkim laboratorijama, odakle se već godina šire svetom.
Zabranjena kritika
Posle oštrih kritika Zelenskog na račun Trumpa, u kojima je konstatovao očigledne činjenice, Vance je poručio ukrajinskom predsedniku da se suzdrži od javnih kritika na račun američkog predsednika, te da bi takve izjave mogle ozbiljno naštetiti odnosima Kijeva i Washingtona i da će se to Zelenskom obiti o glavu.
Dakle, kad praktikuješ slobodu govora i pričaš ono što misliš i što je, usput budi rečeno, gola istina – od velikog branitelja slobode govora dobiješ pretnju i ućutkivanje. Pričaš šta misliš? Govoriš istinu? I to mom predsedniku? Tišina! Jezik za zube! Kuš! Tako misli i govori J. D. Vance kad ne drži vakelu Evropljanima o izdaji evropskih vrednosti.
Uostalom, vatreni zaštitnik liberalnih vrednosti nije tako davno govorio da je Donald Trump „američki Hitler“, „nikad Trump, nikad mi se nije sviđao“, „Bože, koji idiot“, „smatram da ga treba osuditi“. Trump se nije promenio, ali je zato Vance pljunuo na samog sebe, pogazio rođene reči i postao Trumpov verni saradnik, sve zarad sopstvene karijere, buđelara i sličnih „vrednosti“. Teško da takva osoba, koja usput učestvuje u razaranju demokratskih ustanova u demokratiji staroj 250 godina, ima moralno ili bilo koje drugo pravo da nekome drži lekcije o slobodi, liberalizmu, demokratiji i evropskim vrednostima. Vance nije pored njih ni prošao.
Zakon jačeg
Nije ni čudo što su ovdašnji desničari oduševljeni Vanceom, kad dele isti pogled na svet. To je jedan od razloga njihovog silnog entuzijazma, ali postoje i drugi, znatno konkretniji, takoreći ovozemaljski motivi. Srpski nacionalisti se nadaju da je Evropskoj uniji došao kraj, da će Trump i Putin zajedničkim snagama uništiti Evropu. Samim tim bi Srbija mogla i zvanično da odustane od evropskog puta, pa da se vrati poslovima započetim devedesetih godina XX veka.
Kad veličaju Vanceov govor, desničari zapravo slave potencijalni krah međunarodnog pravnog poretka i uvođenje zakona jačeg kao jedinog važećeg principa. Na širokoj međunarodnoj sceni će velike sile odlučivati o svemu, jači će tlačiti slabije, a taj model će se proširiti u svaki kutak planete, pa i u naš „svračji zakutak“. Pošto je Srbija najveća i najbrojnija država u regionu, srpski nacionalisti veruju da će joj biti dozvoljena dominacija nad svima, da radi šta hoće, proširuje teritorije na račun suseda i konačno stvori tu snevanu veliku državu.
Nadaju se nacionalisti slamanju NATO-a i rasformiranju Bondsteela, pa da još jednom povedu kosovski boj i osvoje „svetu srpsku zemlju“. Nadaju se i da će pripojiti Republiku Srpsku, totalno potčiniti i anektirati Crnu Goru. Za početak, a posle šta nam Bog, Trump i Putin daju. Jači tlači – to je jedino geslo u koje nacionalisti veruju.
Otuda ne čude njihove oduševljene reakcije kad vide da Trump i njegovo osoblje cipelare Ukrajinu pod ruskom agresijom, pokušavajući da je opljačkaju, a usput malo i vređaju predsednika Ukrajine. Ponižavanje i zlostavljanje slabijeg je stari običaj desničara i nacionalista, to im je duševna hrana i jedna od retkih životnih radosti. Kako izgleda kad dobiju priliku da se razulare, videli smo devedesetih u punom izdanju.
Borba za slobodu
Na prvi pogled deluje da je danas sve na strani desničara i njihovih idola, bogatih i obesnih, moćnika i silnika. Međutim, njihov plan da uvedu zakon džungle i vladavinu jačeg kao dominantni princip je pravljenje računa bez krčmara. Trump, Putin, Vance, nacionalisti, populisti i autoritarci svih boja i meridijana zaboravljaju da ljudi ne vole ropstvo i da će se boriti za svoju slobodu.
Nijedna tiranija nije trajala doveka, tokom čitave istorije bolji deo čovečanstva se odupirao despotima, samovolji vlastodržaca, robovlasnicima i feudalcima, vlasteli, kraljevima i carevima. Tako smo na kraju i stigli do famoznih evropskih vrednosti, nisu one nastale u vakuumu ili u nekom komfornom kabinetu, već su iskovane u teškim bitkama, svaka od tih vrednosti rodila se iz krvi boraca, junaka i mučenika.
Kako davnih dana reče Oskar Davičo:
Ja verujem u inventivnost čoveka
koji ume da misli slobodu do smrti
što je još uvek prvi plotunski odjek reči sloboda,
što je prvi smisao reči život.
Desničarima, nacionalistima, putinofilima, trampoidima i ostalim populistima baš i nisu bliski levičarski pesnici, ali bi zato mogli da se podsete bazičnih učenja hrišćanstva, pošto se već listom predstavljaju kao hrišćani. Bog je stvorio čoveka po liku i podobiju svom, kao ikonu Božiju, a ta slika Božija u čoveku, ta božanska iskra po kojoj je čovek sličan Bogu – to je upravo sloboda. I nema tog silnika i tiranina koji bi mogao da ugasi tu iskru.
Piše: Tomislav Marković / AJB