Još jedan šamar je vlast iz Srbije dobila od administracije Donalda Trumpa, i to potpuno neočekivano.
Retko koja vlast u Evropi je bila srećna i dobro raspoložena zbog Trumpove pobede, poput ove u Beogradu. Hvalio se zvanični Beograd time da su među Trumpovom administracijom sve sami prijatelji Srbije i da su pozitivna očekivanja ogromna.
Veselilo se u Srbiji kada je Trump “ukinuo” USAID, kada je razgovarao sa Vladimirom Putinom i kada je ponižavao Volodimira Zelenskog. Kakvo je sada raspoloženje posle odluke Trumpa da carina za Srbiju sa 10 odsto poraste na 37, od tih istih je nemoguće saznati.
Svi ćute i u tišini pokušavaju da svare vesti iz Bele kuće. Iz nekog razloga, Srbija je jedna od najpogođenijih država i spada u sam vrh po visini novih carinskih stopa.
Čime je Kosovo zaslužilo bolje?
Ono što dodatno može da uznemiri “protrampovsku vlast” u Srbiji je činjenica da je carina za izvoz iz Albanije, sa Kosova i Crne Gore deset odsto, a iz Evropske unije 20 odsto. Čime je Kosovo zaslužilo da višestruko bolje prođe od Srbije, niko iz vlasti u Beogradu nije pojasnio.
Gde su ti silni prijatelji Srbije u Trumpovoj administraciji? Šta bi sa ličnim prijateljima predsednika Srbije u Washingtonu? Kako to da Srbiji nije pomoglo ni to što je Trump Vučiću posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma poklonio ne samo olovku već i ključeve Bele kuće da može da uđe u nju kada god hoće? Zar nije mogao Trumpov sin koju reč da šapne svom ocu o Srbiji posle susreta sa Vučićem u Beogradu ili zet koji je, maltene na poklon, dobio nekadašnje zgrade Generalštaba u Beogradu?
Tako “protrampovci” zamišljaju politiku, isto kao i naprednjaci. Kod njih se sva politika svede na ja tebi, ti meni, pa ko bolje prođe, a Srbija nikako da dobije neki benefit od Trumpa. Nije da nisu očekivali. Neki su išli toliko daleko da su se nadali da će Trump da vrati Kosovo Srbiji i da će da aminuje otcepljenje Republike Srpske od Bosne i Hercegovine.
Biće, po svoj prilici, da su srpski političari debelo lagali sve ovo vreme sopstvene građane kada je Trump u pitanju. Niti je neko tu sa nekim prijatelj, izuzev pojedinih Vučićevih prijatelja sa Richardom Grenellom, ali to nema veze sa politikom već sa emocijama, niti je tako nešto moguće. Kompletna spoljna politika Srbije se zasniva na priči o prijateljima i poštovanju Srbije. Eto, sada smo videli koliko Sjedinjene Američke Države poštuju Srbiju. Prijatelja u politici nema i to nije nikakva novost, jer svi znaju da se politika zasniva na interesima.
Vučićev poruka da će sve on to ‘ispeglati’
Takođe, enigma je čime se Trump rukovodio kada je odlučivao o visini carina. Najprostije rečeno, američka administracija je za polovinu smanjila najvišu carinsku stopu koju je svaka od država pojedinačno imala prema SAD-u. Srbija naplaćuje carinu naspram SAD-a od 25 do 74 odsto i sada je Washington odlučio da sa 10 podigne na 37 odsto carinu za robu koju stiže iz Srbije. Ovo je možda uopšteno tumačenje, ali je u celu računicu, koja je dosta komplikovana, uključena kompletna robna razmena između SAD-a i svake pojedinačne zemlje, odnosno situacija vezana za deficit i suficit.
Računica čak nije mnogo bila jasna ni predsedniku Srbije, ali je on poslao poruku narodu da će sve to on da ispegla, gotovo sigurno, posle njegovog susreta sa Trumpom. Nije, doduše rekao kada će taj susret da se desi i gde, ali je siguran da će posle njega sve da bude kako treba. Još jednom je rekao da Srbija ima prijatelje i partnere u SAD-u, sa kojima su već stupili u kontakt. Sve bi to, prema njegovom mišljenju, trebalo da dovede do toga da se Srbiji smanji carinska stopa od 37 odsto.
Zanimljivo je i šta to Srbija izvozi u SAD. Pre svega je u pitanju oružje i municija. Srbija izvozi i automobilske gume, automobile, delikates, vino i čaj. Na spisku robe koju je Srbija izvezla u SAD nalaze se i pumpe za tečnost i rotacione električne mašine. Prošle godine je Srbija izvezla robu u SAD u vrednosti 670 miliona dolara. U istom periodu, Srbija je uvezla robu iz SAD u vrednosti od 740 miliona dolara. Put SAD-a u Srbiju najviše stižu neelektrične pogonske mašine i motori, vazduhoplovi i oprema za njih, putnički automobili, nespecifični hemijski proizvodi i medicinski instrumenti.
Srbija je očekivala dobar posao sa izvozom električnih automobila “Panda” u SAD, koja proizvodi fabrika FIAT u Kragujevcu. Taj automobil će sada biti skuplji za 37 odsto i pitanje je da li će se uopšte izvoziti iz Srbije.
Kada je reč o budućem izvozu srpske robe u SAD, ne treba isključiti sposobnost srpskih “biznismena” koji su odlično umreženi i povezani sa kolegama iz okruženja. Sigurno će pronaći interes i način da srpsku robu “proguraju” do SAD-a upravo putem te nezvanične saradnje sa “ortacima” iz Albanije, Crne Gore, ali i sa Kosova.
Diplomatska blamaža na trošak srbijanske industrije
Srbija je, bez obzira na sva očekivanja i šarene laže iz Beograda, doživela još jednu, svojevrsnu, diplomatsku blamažu koja će najviše da košta domaću proizvodnju autobuskih i kamionskih guma, kao i namensku industriju. Do kada će Beograd sebe da predstavlja kao reprezentativnog i poštovanog partnera Washingtona, jasno je i bez mnogo filozofiranja. Međunarodno poštovanje se ne zasniva na lakim parolama i šibicarenjem, već ozbiljnim diplomatskim radom.
Uostalom, kakav je odnos Srbije prema SAD-u dovoljno govori podatak da je upravo Vučić put Washingtona, kao novog ambasadora u ovoj zemlji, poslao nekadašnjeg predsednika Demokratske stranke Dragana Šutanovca, kojeg je godinama optuživao da je unazadio, opljačkao Srbiju, uništio njenu vojsku i na kraju izgradio zgradu na teritoriji opštine u centru Beograda, na placu koji je za vreme “žute vlasti” proglašen za – pašnjak.
Na taj način se, ne samo pokazuje, već i stiče poštovanje.
Piše: nenad Kulačin / AJB