Aleksandar Kandić, srpski dobrovoljac koji je poginuo u Ukrajini ratujući na strani Rusije, sahranjen je 6. marta u Trsteniku u centralnoj Srbiji, a na grob je položen venac sa potpisom ruskog Ministarstva odbrane.
Sahrani su prisustvovali i predstavnici udruženja Svesrpski savez “Bojevo bratstvo” koji je povezan sa istoimenom organizacijom u Moskvi.
Kandić je poginuo na frontu u maju 2025. godine, a detalji o njegovoj pogibiji nisu poznati, kao ni to u kojoj jedinici se borio.
Kandić je više puta ranjavan, a novinari Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa pronašli su njegovo ime u dokumentaciji baza pacijenata medicinskih ustanova Glavnog vojno-medicinskog direktorata Ministarstva odbrane Rusije u martu 2025. godine.
Nema zvaničnih podataka o broju srpskih državljana koji učestvuju na strani Rusije u ratu u Ukrajini, kao ni o ukupnom broju onih koji su poginuli.
Učestvovanje na stranim ratištima u Srbiji je krivično delo, za koje je do septembra 2024. godine osuđeno 37 osoba.
Član ‘Bojevog bratstva’
Na grob Aleksandra Kandića položen je venac u bojama ruske zastave koji je nosio poruku na ruskom jeziku “Od Ministarstva odbrane Ruske Federacije”.
Kako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), osim porodice i prijatelja ispraćaju Aleksandra Kandića na groblju u okolini Trstenika prisustvovala je i grupa muškaraca sa crvenim i zelenim beretkama na glavama, a neki su došli u majicama sa natpisom “Armija Rusije”.
Među prisutnima su bili i predstavnici udruženja Svesrpski savez veterana “Bojevo bratstvo”, čiji je član, kako su rekli bio i Kandić.
Jedan od predstavnika ovog udruženja rekao je da se Aleksandar Kandić “borio za slobodu”, kao i da su “svi ponosni na njega”.
Svesrpski savez “Bojevo bratstvo” je udruženje osnovano 2016. godine sa sedištem u Trsteniku. U maju 2022. ovo udruženje je organizovalo dečji kamp u Kruševcu, u centralnoj Srbiji, tridesetak kilometara od Trstenika.
Tom prilikom je za decu školskog uzrasta organizovana simulacija situacije iz Drugog svetskog rata, u kojoj su imali zadatak da “pomognu jugoslovenskom partizanskom odredu i vojnicima (ruske) Crvene armije u rešavanju taktičkih zadataka i pružanju lekarske pomoći ranjenim vojnicima”.
Organizatori su u objavi na Fejsbuk nalogu naveli da su događaj pomogli Ambasada Rusije u Beogradu, lokalna vlast Kruševca i Srpsko-ruski humanitarni centar.
Kako je RSE ranije pisao, Svesrpski savez “Bojevo bratstvo” je povezan sa istoimenom organizacijom u Moskovskoj oblasti u Rusiji. Predsednik ruskog udruženja Boris Gromov je u više mandata bio guverner Moskovske oblasti na predlog Jedinstvene Rusije predsednika Vladimira Putina.
Među zamenicima predsednika je Rašid Nastuev, pripadnik ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Ova organizacija je sa “Svesrpskim savezom” 2017. potpisala sporazum o saradnji.
Bez detalja o odlasku na front
Prema izveštajima medija, Kandić je poginuo u maju 2025. godine, ali su njegovi posmrtni ostaci dopremljeni u Srbiju tek u martu. O tome su nekoliko dana uoči sahrane javnost obavestili članovi njegovi njegove porodice na društvenim mrežama, a informacija je objavljena i na Instagram nalogu lokalnog portala Central.info.
U toj objavi se navodi da je Kandić poginuo na frontu 25. maja 2025. godine, boreći se u ratu u Ukrajini “na ruskoj strani”.
Detalji o njegovoj pogibiji nisu poznati, kao ni kojim kanalima je Aleksandar Kandić regrutovan u redove ruskih snaga.
U maju 2023. godine na nekoliko Facebook profila povezanih sa Kandićem objavljeno je da je poginuo na ratištu u Rusiji. Međutim, ubrzo su usledile nove objave u kojima se tvrdi da je ranjen i da se vraća u Srbiju radi lečenja.
Fotografije objavljene na društvenim mrežama, pokazuju da je Kandić boravio u Srbiji u periodu od avgusta 2023. do septembra 2024.godine.
U tom periodu je kao deo neformalne grupe Arbi iz Trstenika realizovao akciju postavljanja kontejnera za reciklažu i eko presa u selu Grabovac kod Trstenika. Projekat je dobio podršku EU resurs centra, programa koji finansira EU.
Nije poznato kada se vratio na front.
Sredinom juna 2025, vest o njegov smrti objavili su na društvenim mrežama članovi porodice ali i prosruski desničarski nalozi na Telegramu kao i Željko Tomić, koji se na mrežama predstavlja kao “Četnik dobrovoljac”.
Tomić se u javnosti dovodi u vezu sa regrutovanjem srpskih boraca za rusku vojsku koja učestvuje u ratu u Ukrajini.
U kratkom videu, sačinjenom od kolaža fotografija Aleksandra Kandića, Tomić je napisao: “Poslednji poz brate, carstvo nebesko, brat ‘Ural heroj Srbije'”.
Vest o Kandićevoj smrti objavila je i lokalna Radio-televizija Trstenik, uz navode da će “njegovo ime biti zapisano među onima koji su život dali za slobodu i čast”.
Ovaj medij je u većinskom vlasništvu Velibora Jovanovića, odbornika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Kruševcu.
Aktivnosti na društvenim mrežama
Poslednju objavu na mreži Facebook Aleksandar Kandić je napisao u martu 2025.
Profil na toj mreži označen je kao “zvanični nalog jednog sanjara”. Na njemu nisu javno dostupne Kandićeve fotografije sa fronta u Ukrajini. Među dostupnim sadržajem je slika ruske i srpske zastave, uz Kandićev komentar: “Srećan rođendan NATO paktu, u nadi da je poslednji, želi porodica Kandić”. Slika je objavljena 4. aprila 2021. godine, na godišnjicu osnivanja Severnoatlantskog saveza.
Kandić je imao profil i na ruskoj društvenoj mreži Vkontakte, ali ni tamo nije javno objavljivao svoje fotografije iz Rusije. Na profilnoj fotografiji vidi se muškarac fotografisan sa leđa kako salutira pred grobom Vojislava Tankosića, majora nekadašnje Srpske kraljevske vojske i jedan od osnivača tajne organizacije “Crna ruka” s početka 20. veka.
Do februara 2021. Aleksandar Kandić je bio zastupnik trsteničkog udruženja “Jerinin grad”, pokazuju javno dostupni podaci. Udruženje je osnovano 2009. godine, a kao oblast ostvarivanja ciljeva navodi “demokratizaciju društva i aktivnu participaciju građana u društvenom životu opštine Trstenik”.
Ovo udruženje je poslednju objavu na Fejsbuku imalo u maju 2018. godine. Kako se može videti na toj društvenoj mreži, organizovali su kulturno-umetničke događaje i ekološke akcije na teritoriji Trstenika.
U novembru 2016. “Jerinin grad” je objavio da je prva trstenička organizacija koja je dobila akreditaciju za besplatne omladinske razmene između Trstenika i gradova zemalja članica Evropske unije.
Koliko je u Srbiji osuđenih za ratovanje u Ukrajini?
Rusija je u februaru 2022. pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji.
Zvanični podaci o broju poginulih srpskih državljana koji su kao dobrovoljci na strani Rusije borili u Ukrajini do sada nisu objavljeni.
Početkom 2025. stigla je informacija o smrti Marka Matovića koji je kao proruski dobrovoljac poginuo u Kurskoj oblasti.
U aprilu 2022. je na frontu u Ukrajini poginuo i Stefan Dimitrijević, koji je u Srbiji ranije osuđen za ratovanje u stranoj zemlji.
Učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu na teritoriji strane države krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora.
Detaljna analiza sudskih spisa u Srbiji od 2014. godine do septembra 2024. pokazuje da je 37 osoba osuđeno za učešće u ukrajinskom ratu i još jedna za organizovanje takvog učešća.
Do objavljivanja ovog teksta, iz Višeg suda u Beogradu RSE nije dobio odgovor o evenutalnim novim presudama.
U šest slučajeva određene su zatvorske kazne, dok se samo jedna tiče angažmana u ratu nakon eskalacije sukoba 2022. godine.
Zvaničnici Srbije do sada nisu izašli ni sa okvirnim procenama o broju srpskih dobrovoljaca koji trenutno ratuju u Ukrajini.
U vreme dok je bio ministar odbrane Miloš Vučević je u januaru 2023. rekao da vojne i civilne bezbednosne agencije prate informacije o državljanima Srbije koji su se priključili ruskim jedinicama u ratu u Ukrajini.
Fedir Venislavski, predstavnik predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u parlamentu Ukrajine, izjavio je u aprilu 2023. u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da ukrajinske istraživačke grupe “imaju informacije da u ruskim redovima ima i Srba”, ali da njihov broj nije toliki da može da utiče na odnose zvaničnog Beograda i Kijeva.
RFE