Nekad sam u jednom tekstu u listu Borba predlagao da bi sve „normalne“ Jugoslovene, njih stotinjak hiljada, trebalo iseliti negde u Istru i tu varoš ograditi visokim zidom.
Imali bi sve, škole, univerzitet, bolnice, fabrike… i sa ostatkom bi se izmešali tek kada se u većinskom procentu dovedu u red, odnosno uljude. Jer ono na šta je tada većina (u Srbiji i danas!) nalikovala daleko je od ljudskog. Slutite, bilo je to pred neminovni raspad bivše nam divne zemljetine kojem je najviše doprineo moj patrljak jugoslovenski.
Ne nalazim najbolji izraz (ime) za pripadnike većine, ali podsećam na sinoćni komentar kolege Zorana Šprajca koji je u svojoj emisiji Stanje nacije na RTL televiziji predsednika manjeg mesta u Slavoniji, nakon što je šamarao konobaricu u kafiću i van njega a koja je odbila da ga – pijanog – poji i dalje, nazvao – životinjom. „Ako neko sretne životinju…?“, rekao je Šprajc na ne malo iznenađenje…
Srbija nema RTL, Šprajca i Mojmiru Pastorčić, ovde je sve pod kontrolom, bilo njega ili onog drugog.
Naši ne mogu da budu krivi
Kako je koji zlikovac dolazio iz Haga dočekivan je na surčinskom aerodromu kao da se izborio za zlatnu olimijsku edalju recimo. Nebojša Pavković, Nikola Šainović, Vladimir Lazarević, Dragoljub Ojdanić, Vlastimir Đorđević, Milan Milutinović… imali su pažnju u javnosti jer su, gle čuda, mrzeli i tamanili „druge i drukčije“ od našeg nebeskog sveta.
Crnogorac, rušitelj Vukovara odmah je viđen kako na jednom prikazivanju Aleksandra Vučića stoji iza fudbalskog navijača koji su uspeo na najvišu srpsku stolicu. Isto su se tretirali Slobodan Milošević (nije kriv što je započeo nego što nije uspeo da osvojeno i „uknjiži“), magacioner slavonski Goran Hadžić, Vojislav Šešelj i njegovi radikali koji su u Skupštini sa bedževima i natpisima pravili svinjarije čija je faktura ispostavljena narodu.
Košarkaš Miladin Kovačević u SAD je (2013) pretukao kolegu koji je od posledica tri meseca bio u komi. Uhapšen je, oduzet mu je pasoš, ali je iz SAD pobegao jer je srpski konzulat bio „darežljiv“ i zbrisao je za Beograd, sigurnu kuću za najrazličitije bandite. Dolazak životinje u Srbiju bila je prilikašešeljevcima da ga uvedu u parlament tokom zasedanja, a ogromnu kaznu u iznosu od milion američkih dolara ovoj bitangi izmirila je Srbija. U jednom reagovanju na društvenim mrežama neko mu je podario sto grama rime koje navodim: miladine srpski sine/nacija o tebi brine/udba ti je otac mati/nećemo te nikom dati/dok depešu sada pišem/razumom ja dupe brišem/rokaj cepaj puca glava/miladine ti si strava.
Bijednice Valentina i Slađana
Najnovija srpska bruka stigla je sa ledine, grada sa tablom, iz tzv. Istočnog Sarajeva. Dve uboge studentice kriminalistike, Valentina Vujičić i Slađana Todić odlučile su da pre nekoliko dana, baš na dan kada se Bosna i ceo svet osim vučićevaca i dodikovaca prisećaju srebreničkog GENOCIDA na društvenim mrežama to negiraju i veličaju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Upravo na taj dan, da komšije što jače zaboli.
Prema prijavi MUP-a Kantona Sarajevom pošto je na Instagramu jedna od njih u majici sa likom četničkog vojvode Mitra Maksimovića podigla tri prsta, a druga objavila fotografiju ratnog komandanta Vojske RS Ratka Mladića, osuđenog za ratnog zločinca u Hagu, na kojem je ispisan tekst „Osuđen na besmrtnost. Bio si i ostaćeš naš heroj“.
Za iskazivanje takvog stava i reći “Ma nek smo vas pobili” nije trebalo imati bogzna kakvu hrabrost već biti tupav i bez obraza.
Dodikelekvulin
Bednice su u ovoj priči u drugom planu. Ostavimo začas po strani i lokalnog bradatog vojvodu i „srpskog heroja“ iz Kalinovika. Posvetimo se dušebrižnicima, begu od Laktaša, zadribatini Miloradu Dodiku, generalnom direktoru Nedeljku i nečastivom Aleksandru Vulinu.
Pođimo redom. Na fotografiji koju je objavio klix.ba generalni direktor Elek lentrao se sa prestupnicama. Konferencija za medije održana je na ledini i pošto je čuo (sve deluje suviše UDBAški) da je Vučićev jastreb velikodušno dojavio da će prostakuše da nastave studije u Beogradu, oglasio se i Elek. Za trošak će da se pobrine Vulinova (Vučićeva) privatna firma Bezbednosno informativna agencija (dom i školovanje) a firma Nedeljkova za „ostale troškove“. Verovatno je njegova čim je odlučio sam i namah, a ako je „Sarajevo-gas“ društvena firma onda neka se zabrinu stanovnici dodiklenda.
Čuvši za probleme Valentine i Slađane, Milorad je odmah priskočio, nudeći pomoć da se devojčure upišu u njegovoj republici. Mile kaže da su samo iskazale stav. Podsećam ga da je beogradski novinar Milovan Brkić zbog iskazivanja stava od srpskog „nezavisnog pravosuđa“ fasovao 14 meseci ćorke.
Srbiji(ma) je potrebna pomoć
U Beogradu su u toku protesti nazvani „Srbija protiv nasilja“. Dok nastaje ovaj tekst traje – jedanaesti. Ako učesnici (neki od njih) za ovu aktivnost i odricanje budu nagrađivani neće me biti na tom spisku. Već pominjani pisac Basara jednom prilikom je rekao da su Česi protestovali samo jedno proleće i rešili stvar, a Srbi…
Neko je primetio da prosečni predvodnici uporno jedanaest nedelja pozivaju najbolji deo Beograda i Srbije i zavitlvaju ih i da, u konačnici, od toga neće biti vajde.
Dodao bih da je svaki protest trenutno u Srbiji koji ne osudi rusku agresiju na Ukrajinu, ne zalaže se za ulazak zemlje u Evropsku uniju i NATO, ne zalaže se za izmirenje sa kosovskim Albancima i nezavisno Kosovo, državnu celovitost Bosne i Hercegovine i Crne Gore – kriv krivak. Da prostite.
Lek postoji, ali o tome drugom zgodom.
Piše: Dragan Bursać / AJB