“Siguran sam da će normalizacija odnosa na kraju podrazumijevati neku vrstu priznanja Kosova od strane Srbije, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Volfgang Petrič (Wolfgang Petritsch)”, bivši izaslanik EU za Kosovo i visoki predstavnik za BiH, komentarišući nedavno pismo Džoa Bajdena (Joe Biden) Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti Srbije. Petrič ističe da je EU opreznija oko kosovskog pitanja te da rješenje “nije iza ćoška”. Govorio i je o djelovanju OHR-a te izboru novog visokog predstavnika kao i “zloupotrebama” Rusije.
“Za mene je u ovom trenutku veoma važno pitanje šta EU može da uradi ne samo kada je riječ o Srbiji, da omogući zemljama regije pristup evropskim programima koji su dosada bili rezervisani samo za države članice. To bi bilo pomoćno sredstvo za postepeno vezivanje, korak po korak, Zapadnog Balkana za Evropsku uniju. Čekanje i odlaganje zato što Francuska i Holandija ne žele skoro proširenje – jeste najgora strategija jer ide u prilog Rusiji i Kini,” smatra Petrič.
On kaže da je iznenađen potezom Njemačke da predloži Kristijana Šmita (Christian Schmidt) za novog visokog predstavnika u BiH, jer je, po njegovim riječima, Ured visokog predstavnika sada dio problema, a ne rješenja, “pošto se radi o postratnoj instituciji koju je Rusija često zloupotrebljavala koristeći veto”.
“Naravno, treba da ozbiljno prihvatimo inicijativu Berlina i vidimo šta se može postići”, ističe Petrič dodajući nema načina da se vratimo na pređašnje stanje jer je situacija sada potpuno drugačija, te da će EU morati da promeni svoju strategiju i ne fokusira na promene Ustava BiH, što je uzaludno, već na suštinska pitanja kao što je sveopšta korupcija u zemlji.
“Nažalost, na Balkanu i dalje preovlađuje postratni mentalitet. Uzroci rata nisu otklonjeni i transformisani u neku vrstu kohabitacije i prihvatanja države Bosne i Hercegovine. Ne postoji transformativni trenutak, potencijal na Zapadnom Balkanu, kao što je to bio slučaj u Zapadnoj Evropi u vreme Maršalovog plana. Njemačka je sada uzorna demokratija uprkos djelovanju ultradesničarske Alternative za Njemačku. Austrija je potpuno drugačija zemlja nego što je bila prije 50 godina. Nažalost, Balkan još nije dostigao taj nivo. Zbog toga ne vidim svjetlo na kraju tunela”, kaže ovaj bivši austrijski diplomata koji je sada na čelu Maršalovog fonda u Beču.
Kazao je kako se mora stimulisati transformativni potencijal u samim balkanskim zemljama.
“Posljednji lokalni izbori u BiH su bili veoma interesantni. Mladi gradonačelnik Banjaluke (Stanivuković) je srpski nacionalista, ali se ne zalaže otvoreno za secesiju od BiH, što je već pomak”, rekao je.
Kada je riječ o njemačkoj inicijativi za Bosnu, Petrič kaže da je bio iznenađen jer Valentin Incko (Inzko) nije ostvario veliki pomak zbog veta Rusije u Savetu bezbednosti.
“Stoga sada stižu protivrečni signali. S jedne strane, Angela Merkel nije tek tako predložila Šmita na ovu poziciju. S druge, šta to znači za poziciju Rusije. Da li je odustala od ideje o zatvaranju Ureda visokog predstavnika (OHR)? Da li će se uzdržati od korišćenja veta u Savetu bezbjednosti? Ne znam odgovore na to, ali sam nedavno prisustvovao razgovoru manje grupe ljudi sa Šmitom i postavio sam ova pitanja, ali njegovi odgovori su bili neodređeni. Istovremeno, čuo sam da je ruski ambasador u Beogradu rekao da nema saglasnosti o Šmitovom izboru. Ako Njemačka bude insistirala na svom prijedlogu bez saglasnosti Rusije, time će se dramatično umanjiti legitimitet Međunarodnog predstavnika”, kazao je.
Istakao je kako se nada da je “Berlin to razjasnio sa Moskvom jer bi, u suprotnom, to vodilo daljem rascjepu Milorada Dodika sa ostatkom Bosne”.
“Dodik već ne priznaje aktivnosti sadašnjeg visokog predstavnika. On nema formalnih razloga za to, ali u praksi čini. Ukoliko bi Šmit bio imenovan uprkos vetu Rusije, onda bi legitimitet OHR-a bio u potpunosti dezavuisan. Nadam se da se to neće desiti i da Berlin ima iskustva u nalaženju rešenja u ovakvim situacijama, ali je situacija čudna. (…) Rusija zloupotrebljava Ured visokog predstavnika. Prisetite se mnogih sjednica Savjeta za implementaciju mira i pojavljivanja Milorada Dodika na sednici Savjeta bezbjednosti. To je bilo moguće zato što je Rusija članica ovih tijela. Mi smo joj pružili priliku da uništava napore EU u uspostavljanju mira u BiH. Dakle, zašto nastaviti sa ovom platformom i pružati Rusiji priliku? To je za mene neshvatljivo. Ured visokog predstavnika je sada dio problema, a ne rešenja”, rekao je Petrič u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.