Tuču u skupštini predsjednica parlamenta Ana Brnabić iskoristila je da ekspresno ukine bilo kakvu dalju raspravu. Preko 60 tačaka dnevnog reda prešla je za svega nekoliko minuta, zaključila fantomsku raspravu i već za ovu srijedu (27. novembar) najavila glasanje o usvajanju budžeta za 2025. godinu.
Opozicija je, inače, danima unazad tražila raspravu o povjerenju Vladi i za to je tvrdi obezbijedila dovoljan broj potpisa, ali je i taj zahtjev prosto ignorisan. Ana Brnabić je odbijanje tog zahtjeva objasnila time da slijedi rasprava o budžetu, na kojoj će opozicija svakako napadati Vladu, ali je kasniji razvoj događaja čini se pokazao da predsjednik Srbije ne podnosi parlamentarnu demokratiju i da čak i najviše zakonodavno tijelo u zemlji mora biti ućutkano na sve načine.
Za vlast je opozicija sistemska greška
Aleksandar Vučić je time praktično ozvaničio diktaturu u Srbiji, ocjenjuje za DW jedan od osnivača inicijative ProGlas Gojko Božović, ali dodaje i da je „parlamentarizam suštinski u Srbiji prekinut mnogo ranije“.
„Vlasti opoziciju vide kao neku vrstu sistemske greške, koja, ako se ne može ukloniti, onda se mora suzbiti u najvećoj mogućoj mjeri. Ako se neka opozicija pojavi u skupštini, njoj se na sve načine mora oduzeti glas, a ovo ukidanje rasprave o povjerenju Vladi i o budžetu je nezapamćeni slučaj u parlamentarnoj demokratiji. Tako da iz hibridnog režima mi sada prelazimo u diktaturu koja računa sa sve više elemenata straha“, kaže Božović za DW.
Vučić računa na zbunjenost Evrope
Aleksandar Vučić intimno želi da bude pravi diktator i njemu parlament simbolički smeta, ocjenjuje za DW politički analitičar Dragomir Anđelković.
„Vlast već sada može da provuče svaku odluku kroz parlament, ali sama činjenica da parlament postoji njemu je jedna vrsta svjedočanstva da makar formalno nije apsolutni gospodar. Ovo dešavanje u parlamentu je uvođenje diktature. Do sada smo imali autoritarnu spin diktaturu, a s pojačanim stepenom represije Vučić sada ide dalje. On se nada da će zbog pobjede Trampa Evropska unija biti zbunjena i da će se u takvim okolnostima njemu tolerisati mnogo veća diktatura nego dosadašnja“, skreće pažnju Anđelković.
Izlaz iz neke političke krize Vučić je često tražio i u raspisivanju vanrednih izbora, i Gojko Božović smatra da „takav ishod ne bi trebalo nikoga da iznenadi“.
„Upravo zbog toga što su to izbori pod nepoštenim i neravnopravnim okolnostima. Mi vidimo da vlast od tragedije u Novom Sadu uporno pokušava da skrene pažnju s tog događaja, ali im to ne uspijeva. Zato mislim da je moguće da se ide na izbore, ali vlast će naravno insistirati na istim uslovima, što neće dovesti do realnog prikazivanja volje građana“, navodi Božović.
Izbori kao izlaz iz krize?
„Uvijek kada ne zna šta da radi, Vučić ide na izbore, jer se na njima kupuje vrijeme“, ukazuje Dragomir Anđelković i dodaje:
„Na tim izborima se unaprijed zna rezultat. Zato opozicija, ako želi da nešto promijeni na tim izborima, ne smije da prihvati da ide na izbore pod njegovim uslovima. Dok se ne formira privremena vlada, koja bi uz asistenciju EU organizovala fer izbore, na te izbore ne bi trebalo izlaziti“, napominje naš sagovornik.
Korupcija ubija građane
Nakon novosadske tragedije „opozicija hoće građanski rat, a mi hoćemo da radimo“ – to je postala nova mantra vlasti. Gojko Božović primjećuje da je ona na fonu generalne međunarodne situacije, gdje je puno napetosti i nagovještaja sukoba.
„Vlast stoga pokušava da te prijetnje i strepnje građana pretvori u prednost na domaćem terenu, a posledice njihovog rada građani svakodnevno osjećaju kroz ekonomsku, društvenu i političku krizu, i rezultati njihovog rada se obrušavaju na glave građana. Korupcija pri tome ne samo da pustoši budžet nego ubija građane ove zemlje“, kaže Božović.
Dragomir Anđelković primjećuje da bi Aleksandar Vučić „zaista želio da na miru radi sa svojom ekipom, ali njihov rad je korupcija, otimačina, pljačka i uništavanje Srbije.“
„Tako da oni rade na pretakanju svih nacionalnih resursa u njihove privatne džepove. Kada bi opozicija to mirno gledala, za njih bi to sve bilo u redu. Njima je problem što im se opozicija i građani sada sve više suprotstavljaju“, napominje Anđelković.
Režim bi da ukine proteste
Situacija u kojoj je suspendovan parlamentarizam u Srbiji postavlja pred opoziciju tešku dilemu, jer je postalo jasno da nema mnogo koristi od institucionalne borbe protiv režima. Sve su brojniji i glasovi koji traže oštriji odgovor na represiju vlasti na ulici i koji smatraju da je prošlo vrijeme šetnji i mirnih protesta.
Gojko Božović takođe primjećuje da je opozicija dugo imala dilemu oko institucionalne i vaninstitucionalne borbe.
„Mi vidimo da je vlast zauzela jednu po jednu teritoriju i sada pokušava da provokacijama i represijom spriječi i građanske proteste. To se pokušava kroz seriju incidenata u kojoj učestvuju prepoznatljivi aktivisti Srpske napredne stranke i režim sada pokušava da spriječi, ne samo institucionalnu, nego i vaninstitucionalnu borbu opozicije. Mislim da je to ozbiljna greška režima, jer građani više nemaju gde da se povlače, a imaju potrebu da izraze svoje nezadovoljstvo, koje je u Srbiji ogromno“, napominje jedan od inicijatora ProGlasa.
Raste nivo represije
Krajnje je vrijeme da se podvuče crta i da se konstatuje da je u Srbiji diktatura, da se izađe iz parlamenta i da opozicija formira slobodni parlament koji bi radio pred očima građana, ocjenjuje Dragomir Anđelković.
„Tako bi se tačno vidjelo ko je iz opozicije spreman da se bori, a ko je spreman da i dalje učestvuje u Vučićevoj prevari. Nakon toga bi taj parlament trebalo da se obrati Evropskoj uniji i da se zatraži arbitraža, jer je Srbija kao kandidat za članstvo prihvatila da se EU miješa u naš pravosudni i politički sistem. Mora se zatražiti zaštita od EU, jer ovo je klasična diktatura s hapšenjima, vrlo vjerovatno i likvidacijama, i sa spregom mafije i države. A građani se moraju pozvati na pasivan otpor“, navodi Anđelković.
Gojko Božović skreće pažnju da proteklih godinu dana raste nivo represije, ali i smatra da, „kako bude rasla represija, to će biti sve neprijatnije i onima koji iz raznih razloga podržavaju vlast u Srbiji, ali i inostranim akterima koji podržavaju srpsku vlast. Vlast ima izvjesnu podršku iz demokratskih zemalja, i to takođe frustrira građane Srbije“, zaključuje Božović za DW.
Piše: Ivica Petrović / DW