Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da veruje da ruski lider Vladimir Putin nastoji da okonča rat koji je započeo u Ukrajini, te da će taj „značajan korak” biti napravljen.
On je rekao da je stekao utisak iz nedavnih razgovora sa Putinom da želi da ga „okonča što je pre moguće”.
Ukrajina je ovog meseca vratila ranije okupirane delove njene teritorije.
Turski lider je ukazao da su stvari „prilično problematične” za Rusiju.
Erdogan je govorio o „veoma opsežnim razgovorima” sa Putinom na samitu u Uzbekistanu prošle nedelje.
U intervjuu za američku televiziju PBS, turski predsednik je rekao da je stekao utisak da ruski predsednik želi brzi završetak rata.
„Pokazao mi je da je voljan da ovo okonča što je pre moguće.
„To je bio moj utisak, jer se situacija razvija prilično problematično”, rekao je Erdogan.
On je takođe izjavio da će dve strane uskoro razmeniti 200 zarobljenika.
Nije naveo više detalja o tome ko će biti angažovan u toj razmeni zatvorenika.
Erdogan je u više navrata pokušavao da posreduje tokom rata, promovišući uravnotežen stav Turske, članice NATO-a, istovremeno se protiveći zapadnim sankcijama Rusiji.
On je pomogao Ujedinjenim nacijama (UN) u posredovanju kod obnavljanja izvoza žitarica iz Ukrajine, a prošle nedelje je rekao da pokušava da organizuje direktne pregovore o prekidu vatre.
U međuvremenu, dva meseca pošto su ruske snage preuzele kontrolu nad celim istočnim regionom Luganska, Ukrajina je vratila deo teritorije.
Sergej Gajdaj, lokalni ukrajinski lider u Lugansku, rekao je da su se ruske snage povukle iz sela Bilohorivka – ali da čine sve što su u njihovoj moći da zauzmu položaj na drugom mestu.
Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, izjavio je da su „okupatori očigledno u panici”.
Ranije ovog meseca, Erdogan je optužio Zapad da je zauzeo politiku provokacije prema Rusiji i upozorio da je malo verovatno da će se rat završiti „u skorije vreme”.
Ruski lider je prošle nedelje rekao da je otvoren za susret sa ukrajinskim predsednikom, ali da Zelenski nije.
On je indijskom premijeru rekao da želi da okonča borbe „što je pre moguće”.
Međutim, Rusija nije dala nikakve naznake da je spremna da prihvati zahteve Kijeva za potpuno povlačenje sa ukrajinske teritorije, podrazumevajući i oblasti anektirane 2014.
Krim je tada pripojen Rusiji, a bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev sada govori da separatisti koje podržava njegova zemlja treba da održe referendume o pripajanju teritorija Luganska i Donjecka – poznatije kao Donbas.
Putin je više puta istakao oslobođenje ukrajinskog regiona Donbas kao glavni cilj Rusije.
„Referendumi u Donbasu su od suštinskog značaja”, rekao je Medvedev, koji je sada zamenik predsednika ruskog saveta bezbednosti.
Lokalni lideri u Lugansku i Donjecku, koje podržava Rusija, takođe su pozvali na hitne referendume, a savetnik ukrajinskog ministarstva odbrane Aleksej Koptiko sugerisao je da je to „znak histerije” u Moskvi, kao i pokušaj da se Putin podstakne na akciju.
Osim što su ponovo zauzele veći deo Harkovske oblasti na severoistoku, ukrajinske snage su pokrenule kontraofanzivu u južnom regionu Hersona, primoravajući njihovog lidera kojeg je postavila Rusija da odloži referendum o pridruživanju Rusiji.
Na pitanje televizije PBS da li Rusiji treba dozvoliti da zadrži bilo koju teritoriju koju je zauzela od februara i da li bi to trebalo da bude deo mirovnog sporazuma, Erdogan je rekao: „Ne, i nesumnjivo ne”.
On je takođe rekao da će „zemlja koja je bila napadnuta biti vraćena Ukrajini”.
Nije jasno da li je on takođe mislio i na teritoriju koju drže separatisti koje podržava Rusija od 2014.
Na pitanje da li Rusiji treba dozvoliti da zadrži Krim – koji je anektirala 2014 – Erdogan je rekao da je Turska još od tada razgovara sa Putinom o vraćanju poluostrva „pravim vlasnicima”, ali da nije postignut nikakav napredak.