15.07.2024.
HomeKolumneBeogradski intelektualac Ivan Čolović sedam dana prije masakra: "Gdje ti je pamet...

Beogradski intelektualac Ivan Čolović sedam dana prije masakra: “Gdje ti je pamet bila, Kristijane Goluboviću…”!?

Piše: IVAN ČOLOVIĆ

Skandal! Kako je to mogućno? Ko je to dozvolio? Ovako je srpska javnost reagovala na vest, ilustrovanu slikom i video zapisom, da je Aleksandar Golubović zvani Kristijan, bivši kriminalac sa debelim sudskim i policijskim dosijeom, glumio „omiljenog profesora“ u jednom promotivnom spotu hip-hop grupe Crni Cerak, snimljenom 19. aprila u beogradskoj osnovnoj školi „Đura Jakšić“. Mediji su se potrudili da mlade, koji možda ne znaju, i starije, koji su možda zaboravili, podsete koja je sva nedela Kristijan počinio i koliko godina je proveo u zatvoru, zbog čega on ne bi smeo ni da priviri u neku školu, a kamoli da tu glumi profesora. Lista njegovih prestupa je zaista impresivna: oružana pljačka, preprodaja ukradenih automobila, nasilničko ponašanje, trgovina drogom.

Na direktorku škole „Đura Jakšić“, Tamaru Jelić, sručile su se optužbe da je glavni krivac što se tako nešto moglo dogoditi. Roditelji đaka traže njenu ostavku. „Prozvana“ je i glumica Srna Lango, koja je pomogla u organizaciji snimanja spota Crnog Ceraka sa „profesorom“ Kristijanom. Izjavu o ovom slučaju dala je i Vesna Radovanović Penevski, direktorka osnovne škole „Ujedinjene nacije“ u naselju Cerak, jer se pokazalo da su u inkriminisanom spotu učestvovali đaci njene škole, a ne škole u kojoj je on snimljen. To je, objasnila je ona, bilo bez njenog znanja. Ona tako nešto ne bi nikad odobrila, jer su, naglasila je ova direktorka, „inače ti spotovi problematični, nikad niste sigurni šta se tu radi i kako… Meni lično problematična je i ta grupa i bez Kristijana Golubovića“. Reagovala je i republička Prosvetna inspekcija i započela je promptni nadzor s ciljem „sagledati sve okolnosti i činjenice u vezi sa ovim slučajem i preispitati zakonitost postupanja škole“.1

Neki su ipak hteli da čuju šta Kristijan i Crni Cerak imaju da kažu u svoju odbranu. U pitanju je nesporazum, rekao je Kristijan. Oni koji ga optužuju ne znaju da on više nije kriminalac, da je on danas drugi čovek, moralno očišćen i preporođen, štaviše čovek koji može mnogo da pomogne u borbi protiv kriminala. Jer ko će bolje od onoga koji je grešio znati zašto greh ne valja, ko će bolje od bivšeg kriminalca znati zašto kriminal ne valja. „Pričanjem naših priča iz života“, objasnio je pokajnik Kristijan, „mi kažemo da je kriminal štetan i da to niko više ne radi. To je naša poruka i zato i postojimo. Ko može da kaže da kriminal nije dobar nego bivši kriminalac.“

Isto važi i kad je reč o školi, jer ko će bolje od onoga ko je bežao od škole znati koliko je škola važna. Kao da se ugleda na svog dalekog sabrata Fransoa Vijona, francuskog kriminalca i pesnika iz XV veka, koji je, kad je ostario i opametio se, napisao čuvene stihove „Kad mlad i lud bejah, o, bože, da sam barem neko znanje stek’o… al od škole bež’o sam daleko“, i Kristijan hoće da svedoči o svojoj ludoj mladosti i glupom preziru prema učenju i da tako pomogne da deca zavole školu i knjigu. Zato, umesto što se diže galama što je on u spotu Crnog Ceraka, snimljenom u jednoj osnovnoj školi, glumio profesora, njega treba zvati da što češće govori đacima. Mesto mi je u školi, kaže on. I objašnjava: „Kristijan treba da bude u školi i da deci kažem ono što ja nisam radio. Da se ne drogiraju, da ne piju, ne puše, da uče školu i dobiju diplomu da budu totalno drugačiji nego mi kao klinci kad smo zapostavili školu zbog mangupiranja… Samo škola, obrazovanje i sport mogu da dovedu do najkvalitetnijih ljudi.“

Na isti način svoj odnos prema kriminalu, mladima i školi protumačio je i frontmen Crnog Ceraka Relja Despotović Seksi. Jer i on, mada mu je tek 25 godina, zna šta je život izvan zakona i šta je tvorza. Imao je 19 godina kad se prvi put našao iza rešetaka, zbog „posedovanja nedozvoljene supstance“. Danas, kad je njegova grupa postala priznata i izuzetno popularna, Seksi poručuje da „klinci treba da se ugledaju na ono što su članovi grupe sada, a ne na ono što su bili. Treba da se nauče, slušajući kako pričamo, o našim greškama. A roditeljima naše pesme mogu da posluže. Eto da znaju šta im dete radi u školi, na ulici.“

Kako će mladi primiti ove ispovesti, ovu pedagošku poemu koju im nude Kristijan i Seksi? Da li njihovo poučno iskustvo može da ih odvrati od iskušenja da se „mangupiraju“ i ponavljaju njihove greške ili će ih, naprotiv, ono ohrabriti da krenu istim krivudavim putem per aspera ad astra kojim su oni navodno stigli do pameti i vrline? Razmislite o ovome, a ja ću vam skrenuti pažnju na još jedan primer susreta đaka sa osobom osuđenom zbog teških zlodela, organizovanog da bi đaci mogli da čuju njegovo poučno svedočenje o dobru i zlu, o zločinu i kazni.

Slučaj je hteo da se samo dan posle Kristijanovog pojavljivanja u školi „Đura Jakšić“ u Beogradu, u istoimenoj osnovnoj školi u selu Kaću pored Novog Sada, pred đacima pojavi general Nebojša Pavković, koji je bio komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, to jest svih jedinica ove vojske koje su učestvovala u ratu na Kosovu 1998-99. Njega je 2009. godine Haški tribunal proglasio odgovornim za ratne zločine deportacije, prisilnog preseljavanja, ubijanja, progona i drugih nehumanih dela, koje je njegova vojska počinila nad albanskim stanovništvom na Kosovu, i osudio ga na kaznu od 22 godine zatvora. To nije sprečilo osnovu školu „Đura Jakšić“ u Kaću da Pavkovića pozove da bude jedan od govornika na javnom času o temi „Košare – priče heroja“, koju je ova škola organizovala. Ali, budući da je general još uvek u zatvoru, on se osnovcima i njihovim gostima – među kojima je bio i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić – obratio putem video linka.

Za razliku od „predavanja“ koje je beogradskim đacima održao osuđivani kriminalac Kristijan, „predavanje“ koje je đacima u Kaću održao osuđeni ratni zločinac Pavković nije moralno potreslo srpsku javnost, mediji se nisu skandalizovali, niko nije pozvao na odgovornost direktorku škole, Vericu Letić, koja je čoveka kažnjenog zbog najtežih ratnih zločina pozvala da deci priča o svom ratničkom iskustvu.

Šta je ispričao, ne znam, nisam našao snimak ovog Pavkovićevog govora. Ali, ne verujem da je on pred đake u Kaću izašao s porukom sličnom onoj koju su đaci u Beogradu dobili od preporođenog Kristijana: da zločin ne valja, da on to zna bolje od ikoga, da mladi moraju da shvate razliku između junaštva i zločina, što on nažalost nije odmah shvatio, da je za državu i narod od vitalnog značaja da se distanciraju od zločina učinjenih u njihovo ime. Ko je imao u rukama Pavkovićevu memoarsku knjigu Treća armija u zagrljaju „Milosrdnog anđela“, koju je 2017. godine objavilo Ministarstvo odbrane Srbije, i ko prati šta on izjavljuje u intervjuima koje poslednjih godina rado daje srpskim „patriotskim“ medijima, zna da je nerealno očekivati da bi se ovaj general ratni zločinac u nekom trenutku mogao pokajati i posvedočiti o pustoši koju zločin stvara u čoveku i, takođe, u društvu koje ratne zločince slavi kao heroje.

On u stvari za tako nešto nema nikakvog razloga, nikakvog interesa. To bi samo naštetilo njegovom ugledu u srpskom društvu, pa eto, i među direktorima srpskih škola, ugledu koji raste sa godinama koje on provodi u zatvoru, prkoseći Hagu, Zapadu i svima drugima zbog kojih ispašta kao „haški sužanj“. Pavković s razlogom očekuje da će, kad odsluži kaznu, njegov povratak u Srbiju biti svečano proslavljen, kao kad je ratni zločinac general Lazarević izašao iz haškog zatvora. I on se za taj svečani događaj priprema, nadajući se da će ga tom prilikom pozdraviti i sam predsednik Srbije. Tako razumem poruku koju je pre dve godine Pavković poslao svojim nekadašnjim saborcima, tražeći od njih da podrže Predsednikovu politiku. To sam učinio, objasnio je Pavković, „zato što do pre samo petnaestak godina mi nismo smeli ni mogli da govorimo o našoj herojskoj odbrani otadžbine, jer je to bila zabranjena tema. Tek sa dolaskom Vučića počela je da se odaje počast našim poginulim saborcima, a danas se o našoj vojsci piše i govori u medijima, o herojima sa Košara i Paštrika, podižu se spomenici i dodeljuju ulice“. A vi, deco, profesori i direktori škola, gradonačelnici i ostali narode – dodajem ja – upitajte se ko je tu vojsku, te heroje, vodio putem slave i pobede ako ne njihov legendarni komandant.

Verujem da je porast ugleda ratnog zločinca generala Pavkovića i drugih ljudi osuđenih u Hagu zbog zločina počinjenih u ratovima u Jugoslaviji 1990-ih, primetio i bivši kriminalac Aleksandar Golubović Kristijan. Neću se iznenaditi ako čujem da on danas – kad vidi da su ovde ratni zločinci na sve većoj ceni, da su postali slavne ličnosti, ovenčane najvećim priznanjima i nagradama – sebi gorko prebacuje i kaže: gde ti je bila pamet, Kristijane, da si otišao u rat na Kosovu, mogao si da postaneš ugledan i slavan ratni zločinac, a ne da budeš samo običan kriminalac od koga fini svet beži čak i kad se on kaje i svoje kriminalne prošlosti odriče.

(Peščanik.net, 27.04.2023.)

Reklamni prostor

Ovdje može biti vaša reklama. animacija / logo / tekst

Posljednje vijesti