Vrednost oružja i municije koje je ove godine do jula Srbija izvezla u Izrael je 23,1 milion evra i sigurno je da će rasti jer se, uprkos pozivima eksperata Ujedinjenih nacija da se prekine izvoz naoružanja Izraelu, Srbija na to uopšte ne obazire.
Izvoz srpskog naoružanja u Izrael na taj način je u 2024. godini povećan za čak 20 puta u odnosu na 2023. godinu, ali kada se u javnosti postavi pitanje o tome, režim Aleksandra Vučića uvek ima spreman odgovor, bez trunke empatije – da se takvim pitanjima zapravo ugrožava ekonomski napredak zemlje kroz pokušaj uništavanja namenske industrije.
Da prekid izvoza oružja i municije u Izreal, inače vrlo unosna namenska industrija u Srbiji ne bi ni osetila, govore dostupni podaci jer je ukupna vrednost izvoza naoružanja iz Srbije tokom 2023. godine bila veća od 1,6 milijardi dolara, što znači da je udeo izvoza u Izrael tek oko 1,6 odsto ukupnog izvoza srpske namenske industrije.
Najlagodnije u društvu apsolutista i despota
Uz tako lukrativnu inudstriju smrti teško je zamisliti da bi ijedan radnik izgubio posao ukoliko bi prestao izvoz naoružanja u Izrael. Međutim, vlasti u Srbiji uopšte se ne obaziru na to, uprkos nezamislivim palestinskim civilnim žrtvama, od kojih su mnoge, mimo svih pravila ratovanja, ali i suprotno osnovama zdravog razuma, poginule od snajperskih metaka koji su napravljeni, možda, baš u Srbiji.
Takav nemilosrdan odnos prema palestinskom stradanju, očigledno je, nema svoje uzroke u ekonomskim razlozima jer je zarada na izvozu naoružanja u Izrael zanemarljivo mala u odnosu na kompletan izvoz, pa je jedino logično objašnjenje da je Vučićev režim snishodljiv prema onima koji svoje neprijatelje ne posmatraju kao ljude, već kao insekte koje jednostavno treba istrebiti.
Istovremeno, Vučić se, to je sasvim jasno, najlagodnije oseća u društvu apsolutista i despota, jer im se bez zadrške klanja, uči od njih, i sve zloslutnije ih imitira, dobijajući od njih zauzvrat podršku za opstanak na vlasti.
Zato Srbiju – koja najpre zbog problema s Kosovom na sav glas poziva na poštovanje međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija – ništa nije zaustavilo da izvozi oružje u Izrael ni posle niza događaja koji bi svakog sa osećanjem morala odgovorili od daljeg dilovanja smrtonosnog tovara.
Za prestanak izvoza Srbiji najpre nije bilo dovoljno naređenje Međunarodnog suda pravde od 26. januara ove godine da Izrael spreči svoje vojne snage da čine ili podstiču na genocid nad Palestincima, što je bio odgovor na tužbu za genocid koju je podnela Južna Afrika.
Cinična i licemjerna vanjska politika
Srbija je nastavila da izvozi oružje u Izrael i nakon što je glavni tužilac Međunarodnog suda pravde 20. maja odobrio nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta zbog optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Takav odnos zapravo je i očekivan, s obzirom na to šta nacionalistička elita u Srbiji i njeni fanovi među građanima misle o Međunarodnom sudu pravde. U danima dok još nije krio da je radikal, Vučić je odnos prema tom sudu i ratnim zločincima vrlo jasno definisao prelepljivanjem beogradskih uličnih tabli sramnim plakatima “Bulevar Ratka Mladića”.
Iako se, bar deklarativno, zalaže za uvažavanje odluka Ujedinjenih nacija, Srbija nije zaustavila izvoz oružja u Izrael ni kada je Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava 5. aprila ove godine podržao poziv da se zaustavi prodaja i dostavljanje oružja, municije i druge vojne opreme Izraelu kako bi se zaustavila dalja kršenja međunarodnog humanitarnog prava i povrede ljudskih prava.
Naprotiv, izvoz je nastavljen i posle 20. juna kada su stručnjaci Ujedinjenih nacija ponovili poziv državama i kompanijama da zaustave pošiljke oružja i municije Izraelu, tvrdeći da one mogu da predstavljaju ozbiljna kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava i da rizikuju saučesništvo države u međunarodnim zločinima, potencijalno uključujući i genocide.
Sve to svedoči o izuzetno ciničnoj i licemernoj spoljnoj politici zvaničnog Beograda koji se hvali svojom tobožnjom neutralnošću i navodno se zalaže za mirno rešavanje međunarodnih kriza, a istovremeno se ne ustručava da zarađuje na izuzetno krvavom sukobu u Gazi u kome su civili doslovno legitimne mete.
Ipak, neosetljivost Vučićevog režima prema “tuđim” žrtvama nije za čuđenje jer on ne mari ni za sopstvene građane, čak ni za one koje navodno štiti neumerenim štancanjem sprava i sredstava za ubijanje ljudi. U namenskoj industriji u Srbiji malo-malo se dogodi neki incident koji se neretko završi fatalno, a reakcija režima je, najblaže rečeno – radikalski cinična.
Pogoršan položaj radnika
Incident koji je privukao najviše pažnje dogodio se 2017. godine u fabrici “Milan Blagojević” u Lučanima, kada su poginula dva radnika, a otac jednog od poginulih razgovarao je o nesreći i sa Vučićem.
Koristeći pomenuti radikalski cinizam, Vučić je pokušao da bodri ožalošćenog oca rečima: “Ljudi ovde ne rade kao na manekenskoj pisti, nego rade u fabrici baruta i oružja”.
Nakon dugogodišnjeg postupka, jedne prvostepene presude i ponavljanja suđenja, sud je osudio dvojicu rukovodilaca fabrike na po tri godine zatvora, ali je to prvostepena presuda na koju je dozvoljena žalba.
Sredinom oktobra ove godine u fabrici “Sloboda” u Čačku, koja je rekorder po broju nesreća u namenskoj industriji u Srbiji, povređeno je nekoliko radnika, a premijer Srbije Miloš Vučević je, govoreći o toj nesreći, samo prepisao besramni Vučićev odnos prema unesrećenima, “zasladivši” ga dodatno od saosećanja oslobođenom radikalskom logikom.
“Ta proizvodnja je skopčana sa visokim rizikom. Prosto se radi sa opasnim materijalima, vrlo zapaljivim, eksplozivnim. Nije to rad u poslastičarnici”, stavio je Vučević šlag na novu tortu poniženja koju je režim zafrljačio građanima Srbije u lice.
Pošto je očigledno da država Srbija i njeni građani nemaju nikakve koristi od izvoza naoružanja u Izrael, i da se čak i položaj radnika u namenskoj industriji neprestano pogoršava, iako to naoružanje upravo oni proizvode, preostaje samo jedno – nedvosmislenu korist ima isključivo predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji ne bira sredstva da od bilo koga dobije podršku za opstanak na vlasti, što je u ovom slučaju pokušaj da se umili najznačajnijem savezniku Izraela, Sjedinjenim Američkim Državama.
Pokazalo se tako još jednom da je zarad Vučićevog shvatanja države kao privatne igračke Srbija spremna da proćerda, neki bi rekli, i ono malo ugleda i digniteta što su joj preostali, a na račun sistematskog uništenja palestinskog naroda.
Piše: Bojan Bednar