Međunarodne agencije koje ocjenjuju kreditni rejting jedne zemlje dali su RS istu ocjenu kao prošle godine. Potvrdila je to Zora Vidović, ali hvaleći se stabilnošću budžeta RS. Ali šta ta ocjena tačno znači, s obzirom da je Republika Srpska ocijenjena kao zemlja spekulativnog karaktera i vrlo nepovoljna za ulaganja?
U moru negativnih vijesti o kašnjenju budžetskih isplata, u Vladi RS su izgleda kopali i rukama i nogama da nađu neku povoljnu ekonomsku vijest, pa saopštili da će RS i ove godine dobiti istu ocjenu kreditnog rejtinga kao prošle godine, te da je budžet stabilan, prenosi BN televizija.
„Evo imamo informaciju da je ova agencija, evropska, koja radi rejtinge, dala isti rejting kao i prošle godine. Čak mi imamo mnogo bolje parametre, ali s obzirom da su nam uvedene sankcije kažu nisu u mogućnosti da daju bolji rejting. Znači stabilan je rejting, stabilno funkcionisanje RS“, rekla je Zora Vidović.
Ono što Zora Vidović nije rekla je da prethodna ocjena B, koja će prema njenim riječima biti potvrđena, spada u ocjene koje se daju zemljama spekulativnog karaktera, nesigurnim za investicije.
Zemlje koje s tim kreditnim rejtingom emituju hartije od vrijednosti, rangiraju se kao treš odnosno smeće pod navodnicima. Takođe, ono što ministarka finansija RS nije rekla je i da oni posebno plaćaju strane finansijske agencije kako bi uopšte dobili ocjenu kreditnog rejtinga, iako država Bosna i Hercegovina već radi taj posao i dobija takođe ocjene kreditnog rejtinga koje važe i za Republiku Srpsku.
„Kreditni rejting je nešto na šta se već godinama izdvajaju pare. To je potpuno besmisleno, jer se kreditni rejting države Bosne i Hercegovine takođe radi i na istom je nivou, pa se može koristiti. Tako da je to još jedan od troškova koje Republika Srpska pravi bespotrebno. Pored toga, to je kreditni rejting koji imaju Mongolija i Nikaragva, tako da nemamo se ni sa čim dobrim pohvaliti, već treba da nas bude sramota.“, poručuje Draško Aćimović, ekonomista i bivši diplomata.
„Republika Srpska plaća ocjenu kreditnog boniteta zato što se mimo Bosne i Hercegovine zadužuje na međunarodnom tržištu. Ta ocjena nije potrebna za zaduživanje na domaćem, ali jeste za investitore na međunarodnom, a Republika Srpska se zadužuje vani, kao što je o bio slučaj sa bečkom i londonskom berzom. A investitori neće da troše vrijeme da istražuju o kakvom riziku se radi.”, poručuje Marko Đogo, profesor ekonomskih nauka.
Upravo zbog toga, kreditni rejting koji zadržava stabilnost ionako niske ocjene znači i visoke kamate na kredite koje zemlja uzima. Zemlje koje imaju kreditni rejting i veći od RS, poput Jamajke, Honudrasa i Albanije, emituju petogodišnje obveznice po kamatama od 3,5 do 6,7 odsto. Dok na primjer Senegal, koji ima isti rejting kao RS, zadužuje se po kamatama od 6,25 odsto na inostranom tržištu.
„Taj rejting govori da ne postoji nikakva šansa za ulaganja, za posuđivanje novca da tako kažemo, jednostavno rukovodtvo RS koje je u potpunosti izolovano, prosto je izopšteno iz svih svjetskih međunarodnih finansijskih tokova. Srpska sa ovom vlašću nema čemu da se nada i jedino rješenje je da ova Vlada podnese ostavku.“, kaže Igor Crnadak.
S obzirom da predstavnici vlasti vrlo često porede ekonomsku situaciju Republike Srpske i Srbije, dovoljno je reći da je ocjena kreditnog rejtinga Srbije BB+, odnosno popela se dovoljno daleko da bude označena kao zemlja sa vrlo stabilnim i pozitivnim izgledima i kao sigurna zemlja za investicije.
„Bosna i Hercegovina, a i RS ima vrlo ograničena sredstva da vraća ne prevelika sredstva koje je uzela, pa zato i imaju kreditni rejting koji je jedan od najgorih u Evropi. Evo npr Slovenija već ima rejting A, Hrvatska je na granici da pređe u A, već je prešla u investicioni, nema špekulativne investicije, Srbija je takođe to napravila zadnjih par godina.“, objašnjava Marko Đogo.
Prema navodima analitičara, do poboljšanja ocjene kreditnog rejtinga može doći samo ukoliko se postigne donošenje političkih odluka zasnovanih na konsenzusu i dobrom političkom ambijentu. Što, očigledno, nije izvjesno da će se desiti u RS.