Protekli period odnose između susjedne Srbije i Bosne i Hercegovine obilježio je niz situacija koji je još jednom pokazao pravo lice režima koje vlada tom zemljom.
Najprije zabrana ulaska glumcu Feđi Štukanu i aktivisti Karton revolucije Nedimu Musiću zbog, pretpostavlja se, javnih iznošenja kritika režimu, zbog čega se u srbijanskim režimskim medijima napada i “Slobodna Bosna”, a zatim i situacije na koje smo već navikli i ne iznenađuju – poput slanja protestne note Ministarstva vanjskih poslova Srbije BiH 11. jula – na dan kada obilježavamo godišnjicu genocida u Srebrenici, kojeg srpski režim i dalje negira i vrijeđa žrtve.
Sve situacije dogodile su se neposredno pred potpisivanje memoranduma o razumijevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama ili skraćeno „Memorandum o litijumu“, za kojeg najavljuju da će imati i negativan utjecaj na BiH i potencijalno izazvati nove sukobe.
Vučić je poput Putina
Zanimalo nas je kako to da EU sada prašta grijehe proruskom predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću, te smo kontaktirali profesoricu Ivanu Stradner, savjetnicu u Fondaciji za odbranu demokratije iz Washingtona.
“Niko ne treba da bude iznenađen što je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije poslalo protestnu notu. To govori o svemu što treba da znamo o Vučićevoj vladi koja ne želi bolje odnose u regionu već je Vučić došao na vlast da napravi Veliku Srbiju. Ali Vučić je naučio greške od Miloševića i bez ijednog ispaljenog metka pokušava da uspostavi ‘srpski svet’ u regionu. Vučić je pragmatični lider koji razume da zapad voli ekonomiju i daje im mogućnost da maksimiziraju profit u Srbiji i nadu da ce ekonomija doprineti miru. Ali Vučić je pre svega ideološki lider koji ima gorčinu iz 90-ih i smatra da je zapad bio nepravedan prema Srbiji zbog raspada Jugoslavije. Baš kao i Putin što ima ozlojađenost prema raspadu Sovjetskog saveza i pokušava da uspostavi pređašnje stanje u spoljnoj politici, tako i Vučić pokusava da uradi isto. Da li može da ostvari svoje strateske ciljeve u 2024? Može, ali i ne mora. Nije u žurbi. On čeka povoljne političke odnose na međunarodnom planu da ostvari ‘srpski svet’, ali da bude siguran da zapad neće odreagovati i to sprečiti”, smatra Stradner.
Stradner za “Slobodnu Bosnu” pojašnjava kako Vučić daje nadu EU da Srbija hoće da se pridruži, ali ako pogledate Vučićeve izjave on ne govori o EU članstvu već o EU putu.
“To nije pitanje semantike već njegova politika, jer njemu treba novac zapada kako bi ostao na vlasti, a članstvo EU ne bi mu odgovaralo jer ne bi mogao da nastavi sa svojom autoritarnom politikom”, navodi Stradner.
Stradner dodaje kako je Scholzova posjeta Beogradu Vučiću znak da vjeruje da će mu njemačke investicije, ali i investicije drugih zapadnih država, omogućiti da ostane na vlasti što duže i da će ga zapad podržati.
“Evo potpisan je Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. Ne treba zaboraviti da je i Angela Merkel godinama vodila politiku udovoljavanja Vučiću ignorišući ljudska prava i misleći da je ekonomija ključ. To je greška koju je Nemačka napravila sa Rusijom. Scholz nastavlja sličnu politiku i na Balkanu. Takva tranzakciona politika održavanja autoritarnih režima zarad maksimizacije profita je dovela da je Putin na vlasti dve decenije i dovešće da i Vučić bude na vlasti. Čim je dosao na vlast, Vučić je uradio sve da uništi opoziciju, ojača desničarske grupe i sebe postavi u centar kako bi poslao poruku zapadu – možda ja nisam dobar, ali opozicija je još gora tako da nemate drugu opciju. To je uradio i Putin kada je došao na vlast”, uporedila je Stradner.
Stradner smatra da osim Scholza, politiku udovoljavanja Srbiji možemo očekivati i od francuskog premijera Emmanuela Macrona kao i od italijanske premijerke Georgije Meloni.
Vučić ima strategiju
Na sve češće cenzure u Srbiji, gašenje festivala, progon neistomišljenika, Stradner pojašnjava da demokratija u Srbiji sve više pada.
“Vučićev režim ide protiv ljudi koji ga kritikuju, jer ne može da kontroliše svoj ego, baš kao i većina autoritarnih lidera. Srbija će biti mešavina Rusije i Beolorusije za koju godinu i stanje sloboda biće sve gore. Vučić se plasi demokratskog regiona, tako da kroz hibridne akcije čini sve da unizi demokratiju u okolnim državama kako bi Srbija izgledala bolje u očima Zapada sa istom strategijom koju im šalje – možda Srbija nije demokratska, ali pogledajte okolne zemlje. Dovoljno je samo posmatrati kako Beograd i Moskva kroz hibridne aktivnosti urušavaju demokratiju u Crnoj Gori, a sledeća na spisku je Severna Makedonija. To su NATO članice i kako Putin želi da pokaže da je NATO papirni tigar, Balkan je Ahilova peta NATO-a koju će Moskva staviti na test. Vučić ima strategiju da sebe postavi kao garantora mira u regionu, kada u suštini Beograd eskalira, pa deeskalira. Dovoljno je da pogledate naslovne strane propaganda u Srbiji koja piše kako se BiH i Kosovo pripremaju za rat sa Srbijom. Treba povezati stvari, jer od aprila se vodi kampanja kako su ‘teroristi’ vehabije pretnja Srbiji, pa Srbija treba da se brani”, navodi Stradner za “Slobodnu Bosnu”.
Pored pobrojanih situacija na početku teksta, nedavno se činilo da bi zategnuti odnosi mogli kulminirati dodatnim tenzijama nakon što je, poslije donesenih zaključaka sa tzv. Svesrpskog sabora, u Narodnoj skupštini Republike Srpske pokušano usvajanje dokumenta o “mirnom razdruživanju” koji je ipak povučen.
“Neki na zapadu naivno mogu da misle da su zaključci sabora samo politika Dodika i Vučića, za domaću publiku. Mnogi na zapadu ne razumeju Balkan, jer je izuzetno kompleksan a u sadašnje vreme svi vole jednostavna rešenja. Ideologija, politika identiteta su vazne i Dodik samo čeka pravi politicki momenat. Rusija podgreva vatru, a Beograd gasi po potrebi postavljajuci sebe kao medijatora. To je igra na kratke staze, a na dugačke jeste stvaranje ‘srpskog sveta’ koji je ekvivalentan “ruskom svetu”, prognozira profesorica Ivana Stradner.
S. H. / Slobodna Bosna