“Biznis plan”. Tako najavljenu koaliciju naprednjaka i radikala na lokalnim izborima u decembru vidi Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Nekadašnji bliski saradnici u ultranacionalističkoj Srpskoj radikalnoj stranci (SRS), razmenili su teške reči nakon što su sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov prethodnih na tom mestu Tomislav Nikolić napustili stranku svog političkog mentora Vojislava Šešelja, koji je osuđeni ratni zločinac.
U međuvremenu su ublažili retoriku i najavili koaliciju na beogradskim i lokalnim izborima 17. decembra, dok će na parlamentarnim nastupati samostalno.
Prvi je tu informaciju saopštio Vojislav Šešelj na privatnoj televiziji Hepi.
“Naše razlike postoje na republičkom nivou i tamo ćemo imati odvojene liste i posebno idemo na izbore”, rekao je 1. novembra lider radikala koji je osuđen pred Haškim tribunalom zbog ratnih zločina nad hrvatskim stanovništvom u vojvođanskom selu Hrtkovci.
Nešto kasnije istog dana oglasio se i Vučić, rekavši da Srpska napredna stranka (SNS) neće “formirati vladu” sa Srpskom radikalnom strankom, zbog razlika u programima.
“Mi mislimo da Srbija mora da čuva svoj evropski put jednako kao svoje tradicionalne odnose sa Rusijom, Kinom”, rekao je Vučić novinarima 1. novembra.
‘Prva ljubav zaborava nema’
Zoran Stojiljković vidi saradnju radikala i naprednjaka na lokalu kao “biznis plan” koji je Srpska napredna stranka već primenjivala i na republičkom nivou.
“Ako se setite ranijih izbora, od izbora do izbora Vučić je pobeđivao tako što je širio svoju koaliciju, odnosno imao spajanja u kojima neko zanoći kao opozicionar a probudi se kao deo vladajuće strukture”, kaže Stojiljković.
Prema njegovim rečima, ovakva saradnja se sklapa kako bi se očuvala pozicija i izbeglo rasipanje glasova.
“Ako procenjujete da će izbori biti neizvesni, onda bi vam naškodio pad radikala ispod cenzusa, a njihovih, kako se procenjuje, osam do deset hiljada glasova bi vam moglo u pat-poziciji nešto pomoći. Tako da je to opšta strategija koju pravite polazeći od izbornog cenzusa i gledate da niko ne padne ispod tog cenzusa od tri odsto, jer to može biti odlučujuće”, kaže Stojiljković.
Duško Radosavljević, politikolog i funkcioner opozicione stranke Zajedno, ocenjuje u razgovoru za RSE da je saradnja SNS i radikala posledica toga što je vladajuća stranka detektovala da gubi podršku u biračkom telu.
“‘Prva ljubav zaborava nema’, što bi rekao narodni pevač. Ljudi i u jednoj i u drugoj partiji su ostali vrlo sličnih razmišljanja, tako da njima uopšte nije bilo teško da naprave koaliciju i da se vrate tamo gde i pripadaju, jer oni nisu ni otišli daleko od onoga gde pripadaju, mislim na naprednjake”, kaže Radosavljević.
Mogu li radikali u naprednjačku vladu?
Iako je predsednik Srbije novinarima rekao da ne postoji mogućnost da SNS formira vladu sa radikalima, koji su decidirano protiv evropskih integracija Srbije i za tesnu saradnju sa Ruskom Federacijom, lider radikala je za TV Hepi kazao da je SRS spreman i da uđe u vladu “ako bude neophodna šira koalicija na republičkom nivou, ako naprednjaci sami ne budu mogli da formiraju vladu ili ne mogu zajedno sa socijalistima”.
Radosavljević smatra da bi, uprkos obećanju da neće praviti vladu sa Šešeljevom strankom, Vučić na republičkom nivou posegao i za koalicijom sa radikalima, ukoliko to bude potrebno za ostanaka SNS-a na vlasti.
“Budu li mu falila tri glasa, videćete da je spreman da napravi koaliciju koja u ovom trenutku nikom ne pada na pamet”, kaže Radosavljević.
Zoran Stojiljković kaže da građani nemaju mogućnost da utiču na postizborne koalicije, te da se tu mogu desiti različite kombinatorike.
“Vi namirujete neke time što ih direktno uvučete u koaliciju, druge što im date neko mesto u vladi, a trećima date neke bočne pozicije i računate na njihovu podršku u parlamentu”, kaže Stojiljković.
On smatra da se međunarodnoj zajednici ne bi dopalo da vidi radikale u novoj vladi, ali napominje da su Evropska unija i SAD do sada bili prilično blagi prema Vučićevom režimu, očekujući od njega da finalizuje dogovor sa Kosovom.
Drugovanje
Desetak dana pre najave koalicije sa radikalima, Vučić je saopštio da će se na predizbornim skupovima pojavljivati sa bivšim predsednikom SNS-a i nekadašnjim šefom države Tomislavom Nikolićem.
“Zajednički ćemo učestvovati u podršci SNS-u, ovog puta”, rekao je Vučić 21. oktobra u Šapcu, na proslavi 15 godina stranke čiji je do skoro bio lider.
Upravo je sa Nikolićem i Šešeljem Aleksandar Vučić i započeo svoju političku karijeru pre tri decenije.
Srpsku radikalnu stranku osnovali su Vojislav Šešelj i njegov višegodišnji zamenik Tomislav Nikolić početkom 1991. godine, u osvit ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a dve godine kasnije priključuje se i Aleksandar Vučić.
Stranka se pozicionirala kao ultranacionalistička i četnička, a okosnicu ideologije činila je ideja o “Velikoj Srbiji”, koja obuhvata teritorije današnje Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i delove Hrvatske.
Paravojne formacije – Šešeljevi dobrovoljci
Tokom ratova u bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) Vučić i Nikolić bespogovorno su sledili Šešeljevu ideologiju “Velike Srbije”, koja je uz teritorijalnu ekspanziju, podrazumevala i organizovanje paravojnih formacija i širenje mržnje prema Hrvatima, Bošnjacima, Albancima i svima ostalima za koje su radikali smatrali da ugrožavaju “srpski nacionalni interes”.
Uprkos tome što su kritikovali tadašnji režim Slobodana Miloševića, radikali 1998. ulaze u “vladu narodnog jedinstva” sa socijalistima. Šešelj i Nikolić imenovani su za potpredsednike vlade, a Vučić dolazi na mesto ministra za informisanje.
Vlada je potrajala do Petooktobarskih promena 2000. godine, kada je Miloševićev režim svrgnut masovnim demonstracijama.
Tri godine kasnije predsednik radikala Vojislav Šešelj dobrovoljno odlazi u Hag, gde je pred Međunarodnim tribunalom bio optužen za ratne zločine tokom ratova u Hrvatskoj te Bosni i Hercegovini.
Godišnjica Petog oktobra: Da li je demokratija punoletna u Srbiji?
Nekoliko meseci uoči odlaska u intervjuu za TV BK ima lepe reči o svom tadašnjem generalnom sekretaru stranke:
“Što se tiče Aleksandra Vučića, njegova lojalnost stranci nikada nije dovođena u pitanje, ja mislim da će on biti lojalan, odan, vredan član stranke”, rekao je Šešelj.
Lepe reči o stranačkom šefu imao je i Vučić.
“On nas je stvorio, on je neko uz koga smo mi postali nešto… Sigurno je da je on jedan od srpskih lidera kojeg će istorija izučavati kao heroja sprskog naroda”, rekao je Vučić oktobra 2005. u intervjuu nedeljniku “Evropljanin”.
Deoba radikala i teške reči
No, u septembru 2008. godine Tomislav Nikolić nakon 17 godina napušta radikale i sa još deset poslanika SRS formira novi poslanički klub pod imenom “Napred Srbijo”, a mesec dana kasnije registruje i Srpsku naprednu stranku.
Novoj stranci, koja načelno odbacuje radikalsku velikosrpsku ideologiju i prihvata evropske integracije Srbije, priključuje se i Aleksandar Vučić.
Vučić se odrekao svoje prošlosti, šta je sa ostalim naprednjacima
Šešelj iz pritvora Haškog tribunala počinje da oštro napada bivše stranačke kolege sa kojima je tokom godina imao i bliske porodične odnose. Optužio ih je da su izdajnici koji su okrenuli leđa stranci nakon što su dobili novac sa Zapada.
Svoje mišljenje o bivšim kolegama ovekovečio je i u nekoliko knjiga: “Haški denuncijant Tomislav Nikolić”, “Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić” i “Srpski Baron Minhauzen Aleksandar Vučić” neki su od naslova.
Komentarišući Šešeljevu najavu da piše knjigu o njemu, Aleksandar Vučić je 2009. za list “Politika”kratko rekao:
“Šešelju bi bilo mnogo bolje da ćuti! Dovoljno je dve rečenice da izgovorim, pa biste videli kako bi povlačio sve knjige ovoga sveta.”
Godinu dana kasnije, Vučić je na konferenciji za medije rekao da je Šešelj “strah i trepet samo po svojoj beskrupuloznosti, ni po čemu drugom”.
“Ima jedan problem sa Aleksandrom Vučićem, što ga se ne plašim uopšte i što ja znam da je on mali miš”, dodao je Vučić u julu 2010.
Međutim, tri godine kasnije u intervjuu za “Nedeljnik” Vučić je ublažio svoje izjave. Rekao je da “ima poštovanje” prema Šešeljevoj porodici, a da o optužnici Tribunala protiv Šešelja misli isto što je mislio dok je bio član SRS-a.
“Ali o našim politikama mislim da su različite. Nemam ništa ružno što bih govorio o njemu. Moja politika vodi Srbiju u budućnost, a o tuđim politikama ne razmišljam”, rekao je Vučić 11. oktobra 2013. godine.
Povratak u Srbiju
U novembru 2014. godine Haški tribunal pušta Vojislava Šešelja nakon 11 godina provedenih u pritvoru da na slobodi sačeka izricanje prvostepene presude.
Vraća se u Srbiju u kojoj tada već dve godine vladaju njegovi bivši saborci: Tomislav Nikolić je predsednik države, a Aleksandar Vučić je na mestu premijera.
U avionu kojim se vraćao iz Haga Šešelj medijima kaže da sa vlastima neće sarađivati, već da će se protiv nje boriti.
“Srbija treba da se otarasi ove vlasti, da dovede Srpsku radikalnu stranku na vlast, da odustane od takozvanog evropskog puta, da idemo u integraciju sa Rusijom i sigurno će biti bolje”, rekao je Šešelj.
Na konferenciji za medije u Beogradu novembra 2014. godine, najavio je “veliku mobilizaciju sopstvenog članstva i svih srpskih patriota” na planu suprotstavljanju proevropskoj politici Vlade Srbije koju je tada vodio Aleksandar Vučić.
“Nema boljeg medijskog manipulatora na srpskoj političkoj sceni i teško da će se uskoro roditi”, rekao je Šešelj o svom bivšem stranačkom pulenu je u intervjuu za NIN marta 2014. godine.
U međuvremenu je vođa radikala znatno ublažio kritike na račun Aleksandra Vučića, koji je posle premijerskog osvojio dva predsednička mandata. Šešelj je postao gotovo svakodnevni gost na privatnim televizijama bliskim Vučićevom režimu.
“Što se tiče Kosova i Metohije, tu je predsednik države Aleksandar Vučić krajnje jasan i zato ima našu podršku”, rekao je Šešelj gostujući na Televiziji Prva u aprilu 2023. godine.
Godinu dana ranije Šešeljeva Srpska radikalna stranka podržala je Vučića na predsedničkim izborima koji su održani u aprilu 2022. godine.
Za šta je Šešelj osuđen?
Vojislav Šešelj je 2018. godine pravosnažno osuđen na kaznu od deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja Hrvata u selu Hrtkovci u Vojvodini 1992. godine.
U pritvoru u Ševeningenu bio je od 2003, a pušten je novembra 2014. zbog pogoršanog zdravstvenog stanja.
U kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, a u Tribunal se nije vratio ni na izricanje presude.
Vojislav Šešelj je 2022. odbio saslušanje Haga povodom kršenja pravilnika tribunala.