Rusija nastoji da podrije konstrukciju evropske bezbednosti i pokušava da ponovo ispiše pravila međunarodnog poretka, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen).
“Ne možemo dozvoliti da se to desi. Suočeni smo sa flagrantnim pokušajima ponovnog pisanja pravila međunarodnog poretka”, rekla je Fon der Lajen tokom drugog dana Minhenske bezbednosne konferencije u subotu, 19. februara.
Ona je takođe osudila savez Kine i Rusije formiran da se nametne “zakon jačeg”.
Stoltenberg: Moskva zna da njeni zahtevi ne mogu biti ispunjeni
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je učestvovao na istom forumu na konferenciji sa Fon der Lajen, ukazao je na isto.
“Prvi put Peking se pridružuje Moskvi i traži od NATO da više ne prima nove članove”, rekao je Stoltenberg i dodao da Moskva zna da njene zahteve NATO ne može da ispuni.
„Opasnost je kombinacija ovog masovnog vojnog jačanja sa veoma pretećom retorikom, iznošenjem zahteva za koje znaju da ih ne možemo ispuniti i govoreći: ‘Ako ih ne ispunimo, biće vojnih posledica’“, rekao je Stoltenberg u Minhenu na Konferenciji o bezbednosti.
Dodao je da se radi o pokušaju kontrolisanja sudbine slobodnih nacija, ponovnog pisanja međunarodnih pravila i nametanja njihovih autoritarnih modela vladavine.
Eskalacija poslednjih nedelja u Ukrajini gde Zapad strahuje od napada Rusije mogla bi da “preoblikuje ceo međunarodni poredak”, rekla je šefica Evropske komisije.
Ruske trupe koncentrisane na granicama Ukrajine predstavljaju najveće raspoređivanje vojske na evropskom tlu od najtežih dana Hladnog rata, rekla je ona.
Upozorila je da bi napad na Ukrajinu mogao Rusiju da košta “prosperitetne budućnosti”, u osvrtu na sankcije koje bi zapadne zemlje u tom slučaju uvele.
Stoltenberg je ponovio čvrsto angažovanje članica Alijanse da se uzajamno štite i upozorio Rusiju da će dobiti “više NATO-a” na svojim granicama ako bude nastojala da dobije “manje NATO-a”.
“Moskva pokušava da vrati istoriju unazad i ponovo stvori svoju sferu uticaja. Mi smo svi saveznici NATO, mi smo jedno i uvek ćemo uraditi šta je neophodno da se štitimo i uzajamno branimo”, dodao je on.
„Ovo je nova normalnost, da imamo Rusiju koja otvoreno osporava ključne vrednosti za evropsku bezbednost, a zatim pokazuje svoju volju da upotrebi silu ili pretnju silom da bi ostvarila svoju volju“, dodao je on.
Haris najavila jačanje NATO na istoku Evrope u slučaju napada
Potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Kamala Haris (Harris) rekla je da će NATO ojačati svoje snage na istoku Evrope u slučaju napada Rusije na Ukrajinu, uz uvođenje “oštrih i brzih” ekonomskih sankcija Moskvi.
“Nećemo se zaustaviti na ekonomskim merama. Ojačaćemo dodatno naše saveznike NATO na istočnom krilu”, rekla je ona u govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 19. februara.
Haris je upozorila u subotu Rusiju da će se suočiti sa finansijskim kaznama bez presedana ako napadne Ukrajinu i predvidela da će takav napad približiti evropske saveznike Sjedinjenim Državama.
Ovacije za Zelenskog
Svet je u „odlučujućem trenutku u istoriji“, rekla je ona ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, koji je rekao da samo želi mir za svoju naciju.
Potpredsednica SAD je Zelenskom rekla: „Svaku pretnju vašoj zemlji shvatamo ozbiljno“. On je odgovorio: “Jasno razumemo šta se dešava. Ovo je naša zemlja. Želimo mir.”
Zelenski se nakon razgovora sa Haris obratio učesnicima Minhenske konferencije i rekao da s obzirom da ne zna šta predsednik Rusije želi, da predlaže sastanak s Putinom, prenosi agencija Frans pres.
Pozvao je članice NATO-a da budu iskrene o tome da li žele da Ukrajina pristupi alijansi ili ne.
Četrdesetčetvorogodišnji lider je dobio ovacije pre govora u kojem je pozvao svet da izvuče “strašne lekcije iz istorije” i prekorio međunarodnu zajednicu zbog, kako je rekao, smirivanja Rusije.
„Pravila o kojima se svet dogovorio pre nekoliko decenija više ne funkcionišu. Ne idu u korak sa novim pretnjama. Nisu efikasna za njihovo prevazilaženje. Ovo je sirup za kašalj kada vam je potrebna vakcina protiv korona virusa“, rekao je on.
“Bezbednosni sistem je spor. Ponovo se ruši. Zbog sebičnosti, samopouzdanja, neodgovornosti država na globalnom nivou”, rekao je on.
Nazvavši globalnu bezbednosnu arhitekturu „skoro pokvarenom“, Zelenski je rekao da želi sastanak stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji uključuje Rusiju, Nemačku i Tursku, kako bi se pružile nove garancije za Ukrajinu.
Zelenski je rekao da ako je Zapad toliko siguran da će Rusija da napadne, trebalo bi da uvede sankcije Moskvi, a ne da preti da će ih uvesti u slučaju napada, jer od njih nema nikakve koristi kada bombe počnu da padaju na Ukrajinu.
Haris je govorila na godišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji dan nakon što je predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) rekao da je „ubeđen” da je Putin doneo odluku da izvrši invaziju na susednu Ukrajinu.
Međutim, ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok (Annalena Baerbock) je u subotu odbacila nagađanja o budućim odlukama Moskve.
“U kriznoj situaciji najgore je pretpostavljati ili pokušati da odgonetneš” šta će se desiti, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova posle sastanka ministara spoljnih poslova G7 u okviru Minhenske bezbednosne konferencije.
Šolc kaže da je Rusija otvorena za pregovore
Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) je izjavio da rat preti Evropi i dodao da nema razloga za gomilanje 100.000 vojnika na granici sa Ukrajinom, kao i da bi napad na tu zemlju bio ozbiljna greška.
“Imamo jasne indikacije da je Rusija još uvek otvorena za pregovore”, rekao je Šulc, prenosi agencija Rojters.
Međutim, dodao je da predsednik Rusije Vladimir Putin zna da članstvo Ukrajine u NATO nije na agendi, ali ako se uzme u obzir njegov tekst o istoriji Ukrajine, da imamo malo mesta za optimizam.
“Odbijam da to uradim”, rekao je Šolc.
Minhen je od petka centar napora zapadnih sila da koordiniraju svoju strategiju u ukrajinskoj krizi, budući da se svetski lideri okupljaju na trodnevnoj Minhenskoj sigurnosnoj konferenciji (MSC).
Osim govora potpredsednice Sjedinjenih Država Kamale Haris (Harris), nemačkog kancelara Olafa Šolca, predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i drugih lidera, na forumu je održan niz sastanaka na marginama kako bi se razgovaralo o tenzijama na ukrajinskim granicama.
Dok su lideri na Minhenskoj konferenciji dogovarali odgovor u krizi sa Ukrajinom i Rusijom, samoproglašeni regioni na istoku Ukrajine su objavili opštu mobilizaciju i evakuaciju civilnog stanovništva.
Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je u subotu početak strateških nuklearnih vežbi koje uključuju lansiranje balističkih projektila.
Zapad je zapretio strožim ekonomskim sankcijama Rusiji ako napadne Ukrajinu.
Rusija postavlja niz bezbednosnih zahteva, uključujući obećanje da će se Ukrajina ikada pridružiti američko-evropskom vojnom savezu NATO, za koji Zapad kaže da je suvereno pravo bilo koje zemlje.