Da ne znate ništa o događanjima na Cetinju i da vidite fotografiju na kojoj nekolicina naoružanih policajaca, sa pendrecima i gas maskama na licima, držeći u rukama neku crnu krpu, koja bi trebalo da bude pancir, štite neka dva lika, pomislili biste u prvom trenutku da su to neki kriminalci koje sprovode u policiju.
Grešite. To nisu dva kriminalca, to su dva popa SPC. Nisu pop Ćira i pop Spira. Jedan je bivši član Upravnog odbora RTS, danas patrijarh Porfirije.
Drugi je Joanikije, koji treba da sedne u stolicu mitropolita ili da ga, kako bi se crkvenim jezikom kazalo, ustoliče.
Sav jad i beda zemlje Srbije, njene crkve i Vučićeve vlasti, sažeta je na toj fotografiji.
Trebalo je i njima natući na glave gas maske. Tako bi čitava predstava dobila na dramatičnosti.
Crna, pocepana krpa, u stvari je zavesa, koja se otvara i počinje predstava koja može imati više žanrova i više činova, sa nepredvidljivim krajem.
Može biti drama, više tragedija, komedija svakako, urnebesna da, vodvilj…
Dobar koreograf može sačiniti baletsku predstavu. Može biti i opera, za dva popa i hor.
Pa, zar na takav način SPC postavlja mitropolita? Nasilno. Razbojnički. Upadajući na tuđe posede. Kod vernika, koji neće njih, hoće svoju crkvu.
Da li je to bio rat ili vera… U koga?
Da li činovi u crkvi i ogroman novac zatrpavaju u zaborav Svevišnjeg i Isusa? Da li se SPC prodala srpskom Pontiju Pilatu, koji nikada neće moći da opere ruke od krvi do ramena.
Mnogo se mešamo u život Crne Gore i još uvek ne možemo da prebolimo to što je otišla od nas i nikad se ne pitamo kako to da svi odoše, a mi ostadosmo sami.
Neće nikada ruski brodovi, preko Srpskog sveta, uploviti u Boku kotorsku, što je njihov davnašnji san.
Đukanović je za Crnu Goru uradio mnogo. Donosio je mudre političke poteze koji su Crnu Goru usmerili na pravi put. Uradio je sve ono što vlast u Srbiji nije smela niti umela i zbog toga ga ovde kod nas satanizuju.
Kritikuju ga da je predugo na vlasti, već 30 godina. Neka ostane još toliko, jer da nije bilo te politike koju je Đukanović vodio, danas ne bi bilo ni Crne Gore, takve kakva jeste.
Đukanović će biti upisan velikim slovima u istoriju Crne Gore kao veliki državnik.
Crna Gora je 1918, nasilnom aneksijom Srbije, izgubila svoju autokefalnost.
Mnogo je teških bitaka vodila Crna Gora, da dočeka nezavisnost, ulazak u NATO i sledeću stanicu, članstvo u EU. Crna Gora se hrabro pridružila sankcijama Evropske unije protiv ruskih zvaničnika i priznala nezavisnost Kosova.
Jahaće još Đukanović, sve dok ne završi i poslednji zadatak, da uvede Crnu Goru u EU.
Autor je dramski umetnik Čedomir Petrović