Zločini u Srebrenici, mnogi kažu – nikada nisu prestali. I trajati će sve dok se budu negirali. Kampanja negiranja genocida pojavljuje se u raznim oblicima – u političkim diskusijama, medijima, obrazovnom sistemu. Koliko zapravo mladi u Bosni i Hercegovini uče o dešavanjima u Srebrenici? I koliko o tome znaju oni u Srbiji?
Tokom srednjoškolskog obrazovanja u BiH, mladi minimalno uče o dešavanjima i genocidu u Srebrenici. Organizuju se posjete Potočarima, no, to nije dovoljno. Informacije, bar oni koje to interesuje, kažu, dobiju od roditelja, preko intereta do medija.
Zastarjeli obrazovni sistem
“Pa ja znam poprilčno, i ono što su mi roditelji pričali i što sam sama istraživala i saznala. Što sam sama gledala prenose i šta se dešavalo. I ko je šta uradio. Ali ono što u školi učimo je vrlo minimalno. Da sam se samo oslonila na to vjerovatno ne bih ništa znala”, kaže Mia Halimović.
“Tokom mog srednjoškolskog obrazovanja to se spominjalo, ali se nije prevelik značaj davao tome. Samo se preletilo kroz dva, tri časa. Rekle se najznačajnije stvari, a ovo ostalo da bi se saznalo trebalo bi se bar otići u Srebrenicu. Išli smo prije dvije godine tamo da se upoznamo s tim”, dodaje Haris Halapić.
Ni pojedini profesori historije nisu zadovoljni znanjem mladih o dešavanjima u Srebrenici. No, nisu oni krivi, kaže profesor Haris Zulum. I danas se uči iz starih udžbenika, napisanih u vrijeme kada se o tome malo znalo.
“Tek imamo nova istraživanja, tek su izvršene i presude određenim zločincima koji su napravili genocid. Zbog toga je važno da mladi okrenu novu stranicu ka istraživanju i ka pisanju knjiga kako bi se što više mladih osvijestilo”, zaključuje Zulum.
A svijest mladih u Srbiji o dešavanjima u Srebrenici i počinjenom genocidu podižu jedino nevladine organizacije. Ipak, kako kaže beogradski novinar Bojan Tončić, glasnije su nažalost tamošnje politike i pojedine grupacije koje veličaju osuđene ratne zločince.
Koliko mladi u Srbiji znaju o genocidu u Srebrenici?
“Postoje u Srbiji NVO-i koje rade sa mladima, koji edukuju mlade i izgrađuju njihov senzibilitet, osjećanje žaljenja zbog nevinih žrtava. Ali u atmosferi radikalizacije društva, nažalost, u prvi plan isplivaju oni koji su ekstremisti, navijačke grupe, grupe koje se vezuju za Srpsku pravoslavnu crkvu”, ističe Tončić.
Sve dok ne postoji strategija suočavanja s prošlošću, nema ni pomirenja na Balkanu, pa tako ni suživota budućih generacija, tvrdi Tončić. Potrebni su i novi udžbenici za đake u kojima će biti sažete nove činjenice. Kako mlađi naraštaji ne bi zaboravili, kako bi prenosili dalje, kako bi svi naučili lekciju!