Evropska centralna banka ponovo je snizila kamatne stope za 0,25 odsto, što je peti put zaredom da se nakon drastičnog rasta kamata one snize.
Ovo je pokušaj da se “oživi” privredna dinamika u Evropi.
Sa druge strane, banke u Bosni i Hercegovini kamate uopšte ne smanjuju, iako im iz godine u godinu dobit drastično raste.
Iz Evropske centralne banke (ECB) saopštili su da je Upravni savjet odlučio da snizi tri ključne kamatne stope ECB za 25 baznih poena.
“Konkretno, odluka o smanjenju stope olakšice za depozite – stope kroz koju Upravni savjet upravlja stavom monetarne politike – zasniva se na njegovoj ažuriranoj procjeni inflacionih izgleda, dinamike noseće inflacije i snage transmisije monetarne politike. Proces dezinflacije je na dobrom putu. Inflacija je nastavila da se u velikoj mjeri razvija kako je osoblje očekivalo, a najnovije projekcije blisko su usklađene sa prethodnim izgledima inflacije. Osoblje sada vidi da je ukupna inflacija u prosjeku 2,3% u 2025, 1,9% u 2026. i 2,0% u 2027. Revizija ukupne inflacije naviše za 2025. odražava jaču dinamiku cijena energije. Za inflaciju, isključujući energiju i hranu, osoblje predviđa u prosjeku 2,2% u 2025, 2,0% u 2026. i 1,9% u 2027”, naveli su iz ECB-a.
Podsjećamo, dobit bankarskog sektora u Bosni i Hercegovini tokom prošle godine iznosila je 847 miliona KM.
Prema podacima Agencije za bankarstvo Republike Srpske, ostvarena neto dobit na nivou bankarskog sektora tokom prošle godine iznosila je 247 miliona KM i za 31 odsto je veća u odnosu na uporedni period u 2023. godini.
Dobit bankarskog sektora u Federaciji Bosne i Hercegovine je tokom prošle godine iznosila 599,8 miliona KM ili 43,2 odsto više nego u istom periodu 2023. godine.
Ekonomista Igor Gavran smatra da, iako je samo za kamatne stope na kredite s ugovorenim klauzulama koje ih direktno vezuju za kretanje referentnih evropskih kamatnih stopa obavezno njihovo smanjenje kao posljedica ove odluke, jasno je da ona utiče na ukupno evropsko tržište i da i te kako ima osnova za smanjenje stopa i u BiH.
“Međutim, ključni razlog za smanjenje kamatnih stopa u BiH postoji i ranije, a to je jednostavno činjenica da ne održavaju realne uslove na bh. tržištu, kao što ni ostale bankarske naknade ne održavaju troškove poslovanja. Sve ovo potvrđuje enormna dobit banaka u BiH i ekstraprofit koji ostvaruju na račun privrede i građana. Dok su, sa druge strane, njihove kamatne stope na štednju sramno niske. Tržište u BiH je odavno poremećeno djelovanjem banaka i regulator bi morao intervenisati ili tako što će ograničiti visinu cijena svih bankarskih usluga, uključujući i kamatne stope ili dodatnim oporezivanjem njihovog ekstra profita. Ali aktuelno stanje je duboko štetno za ekonomiju i generiše značajan odliv novca iz BiH, jer su banke većinom u stranom vlasništvu i njihova dobit služi samo interesima njihovih vlasnika, a ne bh. ekonomiji”, naglasio je Gavran za “Nezavisne novine”.
Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu, rekao je da je, nakon što je dobijena bitka sa inflacijom u EU, Evropska centralna banka počela sa obaranjem referentne kamatne stope.
“Ova mjera imala je direktan efekat na opadanje fleksibilnih kamatnih stopa u BiH koje su bile vezane za Euribor. Banke u BiH, sa druge strane, ne smanjuju svoje kamatne marže koristeći visok nivo tražnje za kreditima, pogotovo stanovništva, za potrošačkim i nenamjenskim kreditima. Usljed dobrih kolaterala za tu vrstu kredita banke nisu spremne da prihvate dio rizika kroz povoljnije kredite privredi. U određenom smislu možemo govoriti da i među bankama vlada svojevrsni prećutni dosluh u vezi s visinom kamatnih stopa”, objašnjava Mlinarević.
Dodaje da prostor za smanjenje kamatnih stopa postoji i na osnovu spoznaje da je procenat nenaplaćenih kredita nizak, što ukazuje na niži nivo kreditnog rizika.