“Ministar u vladi nema adekvatnu diplomu”, “Firma bliska vlasti dobila još jedan nezakoniti tender”, “Zaposlen u javnu instituciju zahvaljujući rodbinskim ili stranačkim vezama”, “Načelnik plaćao odmor iz budžeta opštine”…
Ovakvi ili slični naslovi za mnoge medije uskoro bi mogli postati (ako već nisu) zabranjene teme, jer će kriminalizacija klevete koja je nedavno ponovo uspostavljena u Republici Srpskoj sasvim sigurno donijeti cenzuru ili autocenzuru na priloge, novinarske članke, blogove i slično, zato što će se takvim tekstovima oni o kojima se piše osjećati oklevetanim, bez obzira na to što su javnosti predočeni dokazi o njihovim zloupotrebama.
Sigurno je da će za nekoga postojati zabranjene teme, ali za novinare koji i dalje žele da pravovremeno, istinito i objektivno informišu javnost o svemu što se dešava, uključujući i svaku moguću malverzaciju, korupciju, kriminal, ništa ne smije da bude “zabranjeno voće”.
Dugogodišnji novinar Ljiljana Smiljanić kaže za “Nezavisne novine” da cilj izmjena i dopuna Krivičnog zakonika RS, kojim se kriminalizuje kleveta, sigurno jeste išao u pravcu da neke teme izgledaju zabranjene.
“Pisanje i objava npr. nekih dokumenata za sobom nose krivičnu odgovornost iako mogu da ukazuju na zloupotrebe javnog novca i resursa. Međutim, ono što novinari moraju da znaju jeste da je njihov posao da informišu čitaoce, gledaoce i slušaoce o tome kako institucije i funkcioneri upravljaju javnim resursima i novcem i da, kad su u pitanju zloupotrebe na štetu svih nas, nema zabrana za pisanje o tome kakvi god zakoni bili na snazi”, smatra Smiljanićeva.
Zamjenica predsjednika Kluba novinara Banjaluka dodaje i da je, naravno, važno da svaka informacija bude dobro provjerena, da se podnesu adekvatni dokazi te svakako sve strane priče, “naročito ako znamo da izmjene i dopune Krivičnog zakonika nisu i neće riješiti problem lažnih vijesti i portala bez impresuma, koji nanose štetu svima, a iza njih često stoje političari, koji upravo i žele da neke teme budu zabranjene”.
Novinar Darko Momić smatra da će zakonske odredbe sigurno pojačati autocenzuru “kod određenih izvođača novinarskih radova”, ali se nada da to neće biti u toj mjeri da se novinari plaše da objave nešto za šta imaju nepobitne dokaze.
“Iako je zakonska odredba koja govori o iznošenju ličnih i porodičnih prilika prilično široko postavljena i ostavlja mogućnost za tumačenja da bi novinari mogli krivično odgovarati ako objave, recimo, diplomu nekog javnog funkcionera, uvjeren sam da će se teško naći tužilac koji će pristati da progoni nekog novinara zbog toga”, kaže Momić te dodaje:
“S druge strane, volio bih kada bi nakaradne izmjene Krivičnog zakonika doprinijele tome da mejnstrim mediji naklonjeni vlasti prestanu da prenose bljuvotine koje objavljuju portali bez impresuma, čemu smo do sada često svjedočili. Naravno, isto se odnosi i na medije koji nemilice kritikuju vlast, ne libeći se pri tome da takođe prenose bljuvotine sa portaloida”.
Nadovezujući se na rečeno, novinar Vladimir Kovačević ističe da je uprkos stupanju na snagu kriminalizacije klevete nastavljen obračun pojedinaca sa neistomišljenicima.
“Zakon je stupio na snagu, ali to ne sprečava pojedince koji su i do sada medije, novinare i opoziciju nazivali izdajnicima da to i dalje rade. Vidjećemo hoće li tu biti krivičnih prijava ili se čeka da neko ‘sa druge strane’ nešto kaže pa da se reaguje”, kaže Kovačević.
Takođe, on ne smatra da novinari neće htjeti pisati o nečemu za šta imaju dokaze, ali da je činjenica da im niko ne može garantovati da i pored toga neće biti suočeni sa krivičnim postupkom.
“Taj postupak će rezultirati oslobađanjem novinara, ali uz višegodišnje maltretiranje”, naglašava Kovačević, koji je u određenoj mjeri vidno razočaran stanjem u kome se nalazi novinarski poziv.
“Generalno se postavlja pitanje za koga novinari rade ovaj posao, jer rade ga kako bi informisali javnost, kojoj očigledno nije previše stalo da ima slobodne medije i da bude objektivno informisana”, zaključio je Kovačević.