EU povećava pomoć za zapadni Balkan

Evropska komisija donijela je odluku da za oporavak od kovida za 2021. godinu, kao i za suzbijanje posljedica klimatskih promjena zemljama koje nisu dio EU dostavi dodatne 1,4 milijarde evra, od čega je 28 miliona namijenjeno zemljama zapadnog Balkana. Kako su saopštili, to je za 60 odsto više od novca koji je bio predviđen prvobitnim planom.

Podsjećanja radi, prošle godine su za oporavak od kovida zemljama zapadnog Balkana odobrene ukupno 3,3 milijarde evra, od čega je za BiH predviđeno oko 330 miliona evra. Od toga, 80,5 miliona evra su grantovi, a 250 miliona evra povoljni krediti, od čega će prva polovina biti isplaćena odmah, a druga polovina nakon sprovođenja reformi. Od grantova, sedam miliona evra namijenjeno je za pomoć zdravstvenom sektoru u opremi, aparatima za disanje, priborima za testiranje i drugim potrepštinama.

Kako je saopšteno, Janez Lenarčič, evropski komesar za krizni menadžment, saopštio je da je ovaj novac potreban kako bi se pomoglo svim zemljama kojima je pomoć potrebna.

“Sa ovim povećanim budžetom EU će biti u mogućnosti da širom svijeta igra vodeću ulogu pri savladavanju nadolazećih i trenutnih kriza. Humanitarna pomoć, prije svega, ima za cilj spasavanje života. Razdor između onoga što smo mogli ponuditi i rastućih potreba je u 2021. godini sve veći. Kako niko ne bi bio ostavljen po strani, potrebno nam je više međunarodnih partnera. Ne smijemo zaboraviti da je u rješavanju globalnih problema nastalih usljed kovida potrebna globalna reakcija”, naglasio je on.

Iz Delegacije EU je “Nezavisnim” rečeno da je u okviru sedam miliona za zdravstvo u BiH podijeljena znatna količina visokokvalitetne medicinske opreme nabavljene prema standardima EU, a na osnovu potreba koje su iskazali nadležni u oblasti zdravstvene zaštite u BiH.

Do sada je, kako su nam rekli, dostavljeno 9.000 kompleta za ekstrakciju RNK, 4.451.000 komada razne lične zaštitne opreme, 64 respiratora, deset rendgen aparata, devet mašina za anesteziju s respiratorima, 20 prenosivih ultrazvučnih aparata, 40 monitora za pacijente s EKG-om, 2.000 pulsnih oksimetara, dva aparata za ekstrakciju RNK, šest PCR sprava, te deset trijažnih kontejnera.

Dalje, kako su istakli, Zajednički istraživački centar u Belgiji donirao je 40.000 jedinica kontrolnog materijala za testiranje, a pokriveni su troškovi leta u iznosu od 135.000 evra za isporuku medicinske opreme koju je donirala kompanija “Violeta”.

“Kroz Sporazum o zajedničkim javnim nabavkama s državama članicama EU koji je BiH potpisala nakon izbijanja krize, BiH takođe ima bolji pristup hitno potrebnim medicinskim protivmjerama po najkonkurentnijim tržišnim cijenama. Pomoć je pružena i kroz Mehanizam civilne zaštite EU. Kroz aktiviranje ovog mehanizma, Slovenija i Austrija su dale svoj dodatni doprinos pomoći BiH”, rekli su nam oni.

Što se tiče ostalih regiona, kako je saopšteno, za Afriku je izdvojeno pola milijarde evra, Bliski istok i Tursku 385 miliona evra, a 180 miliona evra za Latinsku Ameriku. Kako su naglasili, EU je od 1992. godine do danas pomoć upućivala u više od 110 zemalja.

Što se tiče 3,3 milijarde evra za zapadni Balkan, osim BiH, Crnoj Gori je dodijeljeno tri miliona evra grantova za zdravstvo, 50 miliona ostalih grantova za pomoć privredi i 60 miliona evra povoljnih kredita. Srbija je dobila 15 miliona za zdravstvo i 78,4 miliona evra grantova za ostale potrebe. Srbija nije tražila makrofinansijsku pomoć od EU. Na Kosovo je dostavljeno 78,4 miliona evra grantova i odobreno je 93,4 miliona evra makrofinansijske pomoći.

Sjevernoj Makedoniji dostavljeno je četiri miliona evra pomoći za zdravstvo, 62 miliona evra ostalih grantova i 160 miliona evra makrofinansijske pomoći.

Osim ovih sredstava, kroz investicioni fond za zapadni Balkan će za period od narednih sedam godina biti obezbijeđeno devet milijardi evra u grantovima za infrastrukturne projekte, a vjeruje se da će biti generisano još najmanje 25 milijardi evra kroz javno-privatno partnerstvo.

Ova sredstva bi bila iskorištena za suzbijanje klimatskih promjena kroz zamjenu prljavih izvora energije čistim, izgradnju saobraćajnica, jačanje demokratskih institucija i reforme.

Kako su pisale “Nezavisne”, uslov za povlačenje ovih sredstava će biti reforme, prevashodno u izmjeni Zakona o javnim nabavkama kako bi se omogućilo ravnopravno učešće svim kompanijama na tenderima koji će biti raspisivani.

Dio pomoći EU za BiH:

•       9.000 kompleta za ekstrakciju RNK

•       4.451.000 komada razne lične zaštitne opreme

•       64 respiratora

•       deset rendgen aparata

•       devet mašina za anesteziju s respiratorima

•       20 prenosivih ultrazvučnih aparata

•       40 monitora za pacijente s EKG-om

•       2.000 pulsnih oksimetara

•       Dva aparata za ekstrakciju RNK

•       Šest PCR sprava

•       Deset trijažnih kontejnera