Zašto Tužilaštvo BiH nije preuzelo predmet Pokretne bolnice poput Respiratora?

Državno tužilaštvo nije preuzelo istragu o kupovini pokretne bolnice u Republici Srpskoj od Republičkog javnog tužilaštva, dok je predmet o nabavi respiratora u Federaciji ranije preuzelo od Tužilaštva Kantona Sarajevo, iako ove nabavke imaju nekoliko zajedničkih karakteristika – firme kojima su povjerene nabavke ne bave se prvenstveno medicinskom opremom, oprema je uvezena iz inostranstva i plaćena unaprijed te nije primjenjivan državni Zakon o javnim nabavkama.

Stručnjaci sa kojima je razgovarala Balkanska istraživačka mreža Bosne i Hercegovine (BIRN BiH) smatraju takav odnos dvostrukim kriterijima, a odluku političkom.

Tužilaštvo BiH, koje provodi istragu u predmetu poznatom pod nazivom “Respiratori” protiv članova Vlade Federacije BiH i rukovodstva Federalne uprave civilne zaštite (FUCZ) vrijedne deset miliona maraka, niti Republičko javno tužilaštvo, koje provjerava kupovinu pokretne bolnice koju je Vlada Republike Srpske ranije platila 3,6 miliona konvertibilnih maraka, nisu još uvijek saopštili kada očekuju završetak istrage.

Ivana Korajlić, izvršna direktorica Transparency Internationala u BiH, smatra da Državno tužilaštvo ne koristi iste kriterije kada odlučuje o preuzimanju predmeta.

“Apsolutno je da se ovdje radi o dvostrukim aršinima, jer kada se pogleda šta Tužilaštvo BiH procesuira i na koji način, stiče se dojam da se radi o klasičnim političkim obračunima”, kaže on i dodaje kako “ne samo da istražuju [Tužilaštvo BiH] slučaj respiratora, a ne vode slučaj nabavke pokretne bolnice, već i u samom predmetu oko respiratora nisu dosljedni”.

“Ako uzimamo odgovornost premijera, kao nekog ko je glavni u Vladi Federacije, ne mogu se zanemariti drugi ministri i osobe koje su bile uključene u nabavku respiratora, a koje nisu obuhvaćene istragom”, kaže Korajlić.

Dva predmeta, dvije različite prakse

Državno tužilaštvo još nije zvanično objavilo kada očekuje donošenje tužilačke odluke u istrazi nabavke respiratora iz Kine vrijedne više od deset miliona maraka, u kojoj su osumnjičeni premijer Vlade Federacije BiH Fadil Novalić, suspendovani direktor FUCZ-a Fahrudin Solak, vlasnik firme “F.H. Srebrena malina” Fikret Hodžić i direktor Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH Aleksandar Zolak.

Tužilaštvo BiH, koje provodi istragu u predmetu poznatom pod nazivom “Respiratori” protiv članova Vlade Federacije BiH i rukovodstva Federalne uprave civilne zaštite (FUCZ) vrijedne deset miliona maraka, niti Republičko javno tužilaštvo, koje provjerava kupovinu pokretne bolnice koju je Vlada Republike Srpske ranije platila 3,6 miliona konvertibilnih maraka, nisu još uvijek saopštili kada očekuju završetak istrage.

Ivana Korajlić, izvršna direktorica Transparency Internationala u BiH, smatra da Državno tužilaštvo ne koristi iste kriterije kada odlučuje o preuzimanju predmeta.

“Apsolutno je da se ovdje radi o dvostrukim aršinima, jer kada se pogleda šta Tužilaštvo BiH procesuira i na koji način, stiče se dojam da se radi o klasičnim političkim obračunima”, kaže on i dodaje kako “ne samo da istražuju [Tužilaštvo BiH] slučaj respiratora, a ne vode slučaj nabavke pokretne bolnice, već i u samom predmetu oko respiratora nisu dosljedni”.

“Ako uzimamo odgovornost premijera, kao nekog ko je glavni u Vladi Federacije, ne mogu se zanemariti drugi ministri i osobe koje su bile uključene u nabavku respiratora, a koje nisu obuhvaćene istragom”, kaže Korajlić.

Dva predmeta, dvije različite prakse

Državno tužilaštvo još nije zvanično objavilo kada očekuje donošenje tužilačke odluke u istrazi nabavke respiratora iz Kine vrijedne više od deset miliona maraka, u kojoj su osumnjičeni premijer Vlade Federacije BiH Fadil Novalić, suspendovani direktor FUCZ-a Fahrudin Solak, vlasnik firme “F.H. Srebrena malina” Fikret Hodžić i direktor Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH Aleksandar Zolak.

Međutim, prvi kontigent opreme za pokretnu bolnicu na banjalučki aerodrom je stigao 3. aprila, a tom prilikom medijima je saopšteno da se očekuje još pošiljki sa potrebnom opremom, te je već tada bilo jasno da oprema neće biti isporučena u predviđenom roku od deset dana.

Republički štab za vanredne situacije u RS-u usvojio je 24. aprila zaključak o dopuni zaključka o nabavci pokretne bolnice, kojim se precizira da treba biti plaćen i avionski transport pokretne bolnice do Republike Srpske.

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, koji je zaključkom zadužen da sklopi ugovor o plaćanju transporta pokretne bolnice do aerodroma Mahovljani, potvrdio je medijima da je avionski transport pokretne bolnice plaćen 379.431 KM.

Da je montaža pokretne bolnice u Zalužanima kod Banjaluke počela, javnosti je saopšteno 29. aprila, a tada je rečeno da isporučioci bolnice imaju zadatak da taj objekat predstave i prvi put postave kako bi se u smjeru njene samostalne montaže obučili i pripadnici Civilne zaštite.

Osim šatora za njeno natkrivanje, pokretna bolnica nikada nije montirana u cijelosti, jer se firma, čiji primarni posao nije trgovina medicinskom opremom, suočila sa problemom pri uvozu.

Republičko javno tužilaštvo je nakon velike pažnje javnosti i prijava formiralo predmet, iako je novac plaćen za kupovinu pokretne bolnice, prema uvozniku i saopštenjima iz institucija RS-a, vraćen u budžet.

Hadžić smatra da je Državno tužilaštvo “neobjektivno” u predmetu “Respiratori” ali i pokretne bolnice.

“Zašto se šuti o pokretnoj bolnici? Šuti se jer je nabavljena u entitetu gdje vlada režim jedne politike. Tu prestaje sva priča”, govori Hadžić.

Ivana Korajlić smatra kako je Državno tužilaštvo trebalo reagovati i u drugim slučajevima kada je Transparency International podnosio niz krivičnih prijava tokom pandemije, u vezi sa kršenjem javnih nabavki i drugih propisa.

“Ne radi se tu samo o činjenici da se Tužilaštvo BiH ne bavi samo nabavkom pokretne bolnice. Nažalost, nije im palo ni na pamet da istraže ni sklapanje ugovora o nabavkama sa nekvalitetnim ponuđačima, pa smo tako imali slučajeve da u RS-u turističke organizacije nabavljaju medicinsku opremu. Mi smo na to upozoravali, a iako je dokumentacija izuzeta, ništa nije urađeno”, kaže Korajlić.

Prvobitno je predmet “Respiratori” i istragu započelo Tužilaštvo Kantona Sarajevo, čija glavna tužiteljica Sabina Sarajlija nije htjela komentarisati ovaj slučaj, navodeći da to ne bi bilo u redu iz etičkih razloga.

Goran Šimić smatra da ova dva slučaja nisu sama po sebi krivično djelo jer je, kako sada stvari stoje uzalud potrošeno 10 odnosno 3,6 miliona KM.

“Problem je to što su se oba slučaja desila u najgorem trenutku za BiH još od rata, dakle kada se pojavila pandemija koronavirusa”, zaključio je Šimić.

Detektor