Pukla ljubav: Da li Putin ruši Lukašenka i pripremaju li ruski plaćenici puč u Bjelorusiji?

Beloruske vlasti su saopštile da je grupa od 33 ruska “plaćenika”, koja je uhapšena u sredu, pripremala “terorističke akcije”. Domaći mediji javljaju da je reč o pripadnicima privatne paravojne formacije “Vagner” bliske Kremlju, koji operišu u kriznim žarištima širom sveta.

Kako navode beloruski zvaničnici, cilj ove grupe je bio da destabilizuje zemlju uoči predsedničkih izbora 9. avgusta na kojima se Aleksandar Lukašenka, koji je 26 godina na vlasti, suočava sa najvećim izazovom zbog masovnih protesta. Opozicija smatra da on može da iskoristi ova hapšenja za zabranu okupljanja.

Stoga pojedini analitičari smatraju da to može biti i Lukašenkih “medijski spin”, jer je mala verovatnoća da su pripadnici “Vagnera” pripremali akciju u Belorusiji već je možda koriste kao tranzitni koridor za druga odredišta u trenutku kada su ograničena putovanja zbog pandemije korona virusa.

Iako su odnosi Belorusije i Rusije tradicionalno dobri, Lukašenka poslednjih meseci optužuje Moskvu da želi da pretvori njegovu zemlju u vazala i manipuliše predsedničkim izborima.

Belorusija traga za 200 ruskih ‘plaćenika’

Šef beloruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Andrej Raukou je izjavio da se do 200 plaćenika nalazi u zemlji i da za onima koji su još na slobodi tragaju domaće snage bezbednosti.

Ministarstvo inostranih poslova u Minsku pozvalo je na razgovor ruskog ambasadora Dmitrija Mezenceva. Zvanična Moskva se za sada nije oglasila o ovom slučaju, ali će svakako dovesti do zatezanja odnosa između dve zemlje.

Istovremeno, Belorusija i Ukrajina su se dogovorili da pojačaju graničnu kontrolu i prošire saradnju.

Visoki beloruski zvaničnik bezbednosti je izjavio da je 14 od uhapšenih “plaćenika” provelo neko vreme u regionu Donbasa na istoku Ukrajine, gde su proruske separatističke snage u oružanom sukobu sa regularnom armijom od 2014.

Državna agencija “BelTA” je objavila da su snage bezbednosti uhapsile tokom noći u utorak na sredu 32 pripadnika privatne vojne kompanije” Vagner” – starosti između 24 i 55 godina – u banjskom odmaralištu blizu Minska, nakon što su dobile obaveštenje da je njih ukupno 200 ušlo u Belorusiju u petak 24. jula.

Domaći mediji su saopštili da su uhapšeni privukli pažnju osoblju hotela gde su odseli jer se nisu ponašali “karakteristično za ruske turiste”, i bili su obučeni u vojnom stilu. Dodaje sa da nisu pili alkohol i nisu odlazili na zabave.

Državna televizija “Belarus 1” je prikazala video snimke napravljene tokom hapšenja na kojima su prikazani ruski pasoši, svežnjevi američkih dolara, papiri ispisani na arapskom, kartica za mobilni telefon sa sudanskim brojem, što bi trebalo da sugeriše da su pojedini pripadnici ove grupe došli ili bili na putu za Afriku gde su angažovani.

Još jedan osumnjičeni je uhapšen na jugu zemlje.

Za razliku od Rusije, Belorusija nije zatvorila svoje granice tokom pandemije korona virusa i aviosaobraćaj je redovno funkcionisao.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenka optužio je Rusiju zbog “prljavih namera” i naložio je šefu službe bezbednosti KGB Valeru Vakulčiku da zatraži objašnjenje od Moskve.

Da li su ‘plaćenici’ bili samo na proputovanju?

Ruski analitičar Ruslan Levijev, koji istražuje delovanje plaćenika iz ove zemlje u svetu, kazao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su imena uhapšenih pripadnika “Vagnera” poznata. “Ona se mogu naći na internetu. Neki su se borili u Donbasu pre nego što su pristupili ovoj organizaciji. Onda su bili u Siriji, neki od njih u Libiji, a sada putuju zbog nekih drugih poslova”, ističe Levijev.

Analitičari smatraju da je malo verovatno da su pripadnici “Vagnera” bili na misiji u Belorusiji.

“Oni su borci koji učestvuju u ratnim dejstvima”, kaže za RSE beloruski ekonomista i politički komentator Sjarhej Čali.

“To su ljudi koji su obučeni i opremljeni za vojne operacije. Oni nisu predviđeni za izvođenje diverzija ili neke vrste terorističkih akcija. Imaju potpuno drugu namenu”, ističe Čali.

Po mišljenju Levijeva, pripadnici “Vagnera” su se najverovatnije našli u Belorusiji zato što koriste Minsk za tranzit, jer je ruski putnički aviosaobraćaj drastično redukovan zbog pandemije korona virusa.

“Odavde iz Rusije ne možete da letite u Tursku, ali iz Minska možete. Onda iz Istanbula možete da letite u Siriju, Libiju, Sudan ili bilo gde”, precizira Levijev.

Jedan od argumenata je i da je ruskim “plaćenicima” Belorusija bila konačno odredište, onda im ne bi trebali pasoši koje su prikazali domaći mediji.

Uprkos Lukašenkinom zahtevu za objašnjenjem od Moskve, analitičari smatraju da je malo verovatno da zvanični Minsk nije znao o operacijama “Vagnera”.

“Ako se Belorusija zaista koristi kao tranzitni koridor, onda mislim da se to ne dešava po prvi put”, kazao je za RSE politički analitičar iz Minska Valerij Karbalevič.

Međutim, po njegovim rečima, moguće je da beloruske vlasti nisu bile obaveštene u potpunosti o svim detaljima vezanim za ovu grupu.

“Pošto postoji sporazum, možda je Moskva odlučila da nije nužno da izveštava o svakoj grupi, imenima svih njenih pripadnika. To je moguće”, dodaje Karbalevič.

Operacije ‘Vagnera’ širom sveta

“Vagner” je najpoznatija ruska privatna vojna grupacija koja je angažovana u raznim kriznim žarištima uključujući Siriju, Libiju, Ukrajinu, Sudan i Centralno Afričku Republiku.

Veruje se da ovu paramilitarnu organizaciju vodi Jevgenij Prigožin, uticajni ruski biznismen blizak predsedniku Vladimiru Putinu, poznat i kao njegov “kuvar” s obzirom na razne poslove koje obavlja počev od aktivnosti “Vagnera” do, kako se veruje, osnivanje takozvane “fabrike trolova” koju su SAD optužile za mešanje u predsedničke izbore 2016. na kojima je pobedio Donald Tramp.

Prigožin je u više navrata negirao da stoji iza “Vagnera”. Međutim, kako javlja Rojters, “Vagner” koristi bazu ruskog ministarstva odbrane na jugu zemlje, čije je objekte gradila kompanija povezana sa Prigožinom.

Ruske vlasti negiraju da koriste plaćenike. Njihove aktivnosti su zabranjene ruskim zakonom, ali se veruje da deluju u tesnoj saradnji sa vojnom obaveštajnom službom.

Američki Stejt department je 2018. stavio “Vagner” na crnu listu sa još 30-tak drugih ruskih kompanija i pojedinaca sa vezama sa vojskom i obaveštajnim službama.

Strah Lukašenka od ukrajinskog scenarija iz 2014.

Lukašenka je izjavio da neimenovane snage mogu da iskoriste borce iz stranih privatnih vojnih kompanija kako bi podstakli revoluciju u Belorusiji nalik na proevropske demonstracije u susednoj Ukrajini 2014. u kojima je zbačen proruski predsednik Viktor Janukovič.

“To mogu biti profesionalni borci, banditi, koji su specijalno obučeni, uglavnom u privatnim kompanijama širom sveta i koji zarađuju veliki novac u ovim ili onim zemljama”, istakao je beloruski predsednik.

Kritikovao je prošlog meseca ruske i poljske vlasti zbog, kako je naveo, nastojanja da ga diskredituju, što je zvanična Moskva negirala.

Najveći izazov u 26-godišnjoj vladavini

Međutim, pojedini posmatrači smatraju da čitav slučaj može biti i “medijski trik” nekadašnjeg upravnika zemljoradničke zadruge 65-godišnjeg Lukašenka – koji 26 godina autoritarno vlada zemljom zbog čega ga mnogi nazivaju “poslednjim diktatorom u Evropi” – a sada se u pokušaju da dobije šesti mandat suočava sa rastućom opozicijom.

Šef beloruskog Saveta za bezbednost Raukou, sreo se u četvrtak sa predsedničkim kandidatima upozoravajući ih da pripaze na moguće “provokacije”. Istovremeno, obavestio ih je “dodatnim merama bezbednosti tokom javnih okupljanja”.

One su uperene pre svega protiv opozicionog skupa u petak 31. jula, smatra Valerij Karbalevič.

“To je sve učinjeno kako bi se drastično smanjio broj okupljenih građana i suzbio talas protesta uopšte jer su vlasti istinski zabrinute zbog njihovih razmera”, istakao je Karbalevič.

Analitičar Čali smatra da Lukašenka može da pokuša da poveže opoziciju sa navodnom ruskom zaverom kako bi opravdao represivne mere.

“Takođe, to je jasan signal Zapadu da ako se nešto slično desi kao u vreme ‘Krvave nedelje’ (nasilan obračun sa demonstrantima nakon predsedničkih izbora 2010. godine), treba da ima u vidu da se (Lukašenka) ne bori samo protiv domaće opozicije, već pokušaja puča iza koga stoji Rusija”, izjavio je Čali za RSE.

Nova hapšenja političkih protivnika

Poslednjih meseci Lukašenka se suočava sa protestima nezadovoljnih građana pre svega zbog načina na koji je njegova vlada reagovala na pandemiju, zatim ekonomske situacije i kršenja ljudskih prava.

Vlasti su pritvorile nekoliko stotina građana, uključujući aktiviste i blogere, u pokušaju da suzbiju proteste, za koje vlasti tvrde da su nelegalni, na kojima se podržavaju kandidati opozicije onemogućeni da se registruju za izbore.

Beloruske vlasti su u sredu uhapsile i Vitalija Škljiarova, političkog konsultanta bivšeg saradnika ruske liberalne opozicionarke Ksenije Sobčak, koja se nekada smatrala bliskim Vladimiru Putinu. Naime, njen otac Anatolij Sobčak je bio gradonačelnik Sankt Petersburga 1990-ih i mnogi ga opisuju kao Putinovog mentora u vreme kada se uspinjao na političkoj lestvici.

Istovremeno, Veranika Tsapkala, supruga bivšeg potencijalnog predsedničkog kandidata Valera Tsapkala, koji je pobegao iz zemlje sa decom iz bezbednosnih razloga, izjavila je u četvrtak da su nepoznata lica u civilnom odelu “kidnapovali” njenu sestru.

Marijaa Kolesnjikova, predstavnica jednog od opozicionih kandidata, izjavila je za Rojters da hapšenje “navodnih plaćenika” može biti nagoveštaj da Lukašenka zabrani masovna okupljanja.

Lukašenka tvrdi da je omogućio dugogodišnju ekonomsku i političku stabilnost te da su građanima omogućene besplatne osnovne životne potrepštine kao u sovjetsko vreme.

Istovremeno, optužuje demonstrante da su u dosluhu sa stranim krugovima u cilju njegovog zbacivanja, zbog čega je naložio zatvaranje dvojice ključnih protivkandidata na izborima na kojima očekuje da pobedi.

Uprkos represivnim merama, njegovi protivnici se grupišu oko 37-odišnje kandidatkinje opozicije Svetlane Tihanouskaje.

Da li će Lukašenka uvesti vanredno stanje?

Uprkos primeni represivnih mera, po mišljenju Karbaleviča malo je verovatno da će Lukašenka otići tako daleko i uvesti vanredno stanje ili odložiti predsedničke izbore.

“Nema nikakvog smisla da se razvlači ovaj ispolitizovani proces odlaganjem za još šest meseci ili godinu dana”, smatra Karbalevič dodajući da bi to značilo da bi za to vreme i dalje bila suočena se tenzijama. “Mislim da Lukašenka to apsolutno ne želi”.

“On sanja da se ovo što pre okonča, tako da 9. avgust što brže prođe i dobije njegovih 80 odsto glasova. Onda će se pozabaviti sa svakim demonstrantom upotrebom snaga bezbednosti”, ocenjuje Karvalevič.

Varnice između tradicionalnih saveznika

Odnosi Rusije i Belorusije tradicionalno su dobri, ali poslednjih godina sve su češće nesuglasice nakon što je Lukašenka odbio da podrži rusku aneksiju Krima 2014. Takođe, Moskva poziva Minsk na ekonomsku i političku uniju dve zemlje, zbog čega je Lukašenka optužuje da prisiljava njegovu zemlju da odustane od svoje nezavisnosti.

Istovremeno, do tenzija povremeno dolazi i zbog energetike jer Rusija snabdeva Belorusiju jeftinom naftom i gasom ispod tržišne cene u poređenju sa drugim zemljama.

Međutim, Lukašenko poslednjih meseci optužuje Moskvu da želi Belorusiju da pretvori u vazala i da manipuliše predsedničkim izborima.

Piše: Dragan Štavljanin, RFE