Поворка од неколико десетина хиљада људи протезала се од Албаније до Славије када је, 31. маја 1992, Србија људске савести носила црни флор за Сарајевом, којег су гранатирали и убијали Срби.
Данас, као да нема ни Србије ни Срба који би се у хиљадама, у десетинама хиљада излили на улице својих градова и понели црни флор за Украјином, коју гранатира, бомбардује, руши и убија солдатеска Владимира Путина.
Данас, путинизовани „српски свет“ у Србији, Републици Српској и Црној Гори, излази на тргове под руским заставама и подржава магнум цримен над Украјином, злочин који заудара на нацизам, и по варварству и по својој суштини.
Аустрија је била „историјска грешка“ за Адолфа Хитлера, а Украјина је то за Владимира Путина. Хитлер је инвазију Судета правдао заштитом „немачког света“, а Путин брани „руски свет“ у Украјини. Хитлерово „коначно решење“ за Јевреје било је њихово истребљење. Можда је слично и „коначно решење“ за Украјину. Милионе Украјинаца отерати из Украјине, хиљаде их поубијати и одвести у сибирске концлогоре, њихове градове и села сравнити са земљом, а остатком окупиране државе владати терором.
Ужаснут је цео цивилизовани свет, а у тамнице, свакодневно, КГБ одводи хиљаде Руса који осуђују злочин и носе црни флор и за Украјином и за Русијом.
Питомци и официри руског КГБ и српско-руске Удбе, који дефилују по КГБ таблоидима и телевизијама Србије, говоре да се Русија брани од антируског Запада и да ослобађа Украјину од нацизма! Због тога што се бране од агресора, уместо да му се поклоне и покоре, Украјинци су – говоре они – криви за мртве, рањене, избегле, за рушевине. Занесено причају да је ово тек почетак, зора слободног, антиевропског и антиамеричког, света. Света који ће успоставити Русија и Кина.
Свет за којим они чезну свет је гулага и Тјенанмена. Свет који не признаје слободу и суверенитет човека, него се темељи на праву диктаторске државе да своје људе преобликује у крдо, у зомбије и робове.
Русе побуњене против холокауста над Украјином, који су савест великог руског народа, Владимир Путин назива „олошем“ и „гамадима“ од којих мора да се очисти Русија. Страшна је ово најава повратка на Стаљинове чистке. У његовим гулазима „самопрочишћења“, убијено је више од двадесет милиона људи!
Кад се Совјетски Савез распао, од КГБ-еовског терора побегли су скоро сви из те државе-тамнице, и све чланице Варшавског војног савеза: Пољска, Чешка, Словачка, Источна Немачка, Мађарска, Румунија, Бугарска. Бекство у слободу личило је на стампедо.
Михаил Горбачов и Борис Јељцин отворили су капије затвора. Слобода је обасјала и Русију. Јељцин је желео и да се Русија придружи НАТО алијанси. Такву амбицију није крио ни Владимир Путин на почетку свог председничког мандата. Одговорено им је да НАТО није само војни савез, него и алијанса сродних вредности. У Русији КГБ-а, зилотске и фарисејске руске цркве, стаљинистичких носталгичара за државом-логором, антизападних мистика и фанатика, тих вредности није било.
И сам поникао у КГБ-у, Владимир Путин одлучио се за ход натрашке. Стаљинизам и нацизам срастали су у малигну идеологију одметнуте и неконтролисане силе, а методама КГБ-а и Гестапоа сатанизована је опозиција. Њени лидери су тамничени и убијани. Борис Њемцов је изрешетан испред Кремља. Алексеја Наваљног су отровали. Преживео је, излечен у Немачкој, вратио се у Русију. Одмах је одведен у затвор. Док бомбе убијају и разарају Украјину, Наваљни је осуђен на додатних девет година робије…
Убијене су десетине новинара, многи адвокати, олигарси окренути Западу… Обновљени су концлогори. Државна пропаганда је лаж прогласила за „чаробно оружје“.
Само за неколико година, близу петнаест милиона Руса, махом млађих и образованих, разбежало се по Немачкој, Француској, Америци… Силовики у Кремљу су тај егзодус доживели као драгоцено прочишћавање Русије од „пете колоне“. Законом су забрањени сви јавни протести ако ће да окупе више од једног човека! Војне вежбе, војне вежбе, нова оружја, нова оружја! У очима све сиромашнијег народа, тиме је Русији прибављан ауторитет светске супер силе.
Путинова војска се у Сирији показала немилосрднијом од ИСИС-а, и од Американаца, и од Асадових одреда смрти. Била је то показна вежба за Украјину, за „ослобађање“ Украјинаца, који су Руси, од Украјинаца, који неће да то буду. У одбрану православних Украјинаца од православних Украјинаца, стигли су и разбојници из Чеченије и Сирије!
Тако КГБ обнавља Велику Русију. И срамоти, разара и саму историјску духовност и биће руског народа.
Пројектили, и бомбе, и хиперсонични „кинжали“ (бодежи) по Украјини убијају и рањавају и Димитрија Мендељејева, и Аљошу Карамазова, и Татјану Оњегинову, и Ивана Павлова, и Сергеја Карољева, и Лава Ландауа, и Лава Толстоја, и Јуру Гагарина, и Живагову Лару, и Ивана Буњина, и Александра Пушкина, и Фјодора Достојевског који написа да никада не би прихватио изградњу света који почива само на једној дечијој сузи…
Може ли украјинска апокалипса пробудити савест неког у Кремљу, слично духовној катарзи Родиона Романовича Раскољникова? Убио је старицу из убеђења да је она ништавно биће, а он снага, слава, будућност. Савест је, међутим, прокључала у њему, покајао се и признао свој злочин.
Украјина се бори на живот и смрт. И чека руског Раскољникова.
Piše: Vuk Drašković / Danas.rs