Izdvojeno

Izdvojeno (4648)

Za razliku od podsticaja, socijalnih davanja i grantova čija isplata kasni po nekoliko mjeseci, budžeti svih nivoa vlasti poprilično su ažurni kada su u pitanju isplate novca političkim partijama.

Od planiranih 19,6 miliona KM u 2018. godini, političkim partijama isplaćeno je 18,6 miliona KM, ili oko 95 odsto.
U Informaciji o planiranim i isplaćenim sredstvima političkim subjektima u 2018. godini iz budžeta svih nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini, o kojoj se raspravljalo i koja je usvojena na juče održanoj sjednici Centralne izborne komisije (CIK) BiH, navodi se i to da je najviše novca isplaćeno iz budžeta opština, i to 6.326.308 KM. Budžeti gradova u BiH partijama su isplatili 295.313 KM, dok je budžet Brčko distrikta tokom prošle godine planirao i isplatio 200.000 KM, a budžeti kantona 3,8 miliona KM, koliko su stranke dobile i iz budžeta Federacije BiH.

Iz budžeta Republike Srpske političkim partijama lani je isplaćeno 3,3 miliona KM, od ukupno planiranih 3,6 miliona KM.

Političke partije tokom prošle godine novac su dobijali i iz budžeta Bosne i Hercegovine, i to ukupno 950.000 KM, od čega je direktno partijama uplaćeno 548.300 KM, a za rad poslaničkih klubova 368.113 KM.

"Ko je bliže vatri, on se prvi ogrije. Trebalo bi da sve isplate za budžetske korisnike budu na vrijeme i ne bi trebalo da bude privilegovanih kao što su političari i političke partije. Neki imaju sve, a neki ništa", rekao je Vehid Šehić, analitičar i bivši predsjednik Centralne izborne komisije BiH.

On kaže da se u konkretnom slučaju, po pitanju isplata novca iz budžeta političkim partijama, ne može govoriti o nekim pritiscima, već da se radi isključivo po automatizmu.

"Ministar finansija je politička ličnost, premijer takođe, i oni po automatizmu partijama isplaćuju novac koji je planiran u budžetima", rekao je Šehić.

Takođe, u ovoj informaciji, koja je juče usvojena, navedeno je i to da 29 lokalnih zajednica i tri grada tokom prošle godine nisu isplaćivali novac političkim partijama.

Navedeno je i da je u periodu od 2004. do 2018. godine iz budžeta svih nivoa vlasti političkim subjektima isplaćeno 281,9 miliona KM.

Od 2004. do 2008. godine budžetska sredstva za političke partije konstatno rastu, da bi u periodu od 2009. do 2012. oscilirala. Godine 2013. sredstva su pala za 12,2 odsto, a od 2014. godine budžetska izdvajanja ponovo rastu u procentima od dva do tri odsto.

Prema zakonima, političke partije iz budžeta primaju novac zavisno od toga koliko su na izborima osvojile mandata, tačnije novac se partijama isplaćuje na osnovu broja odbornika u gradu ili nekoj lokalnoj zajednici, te broju poslanika u kantonalnim, entitetskim i Parlamentarnoj skupštini BiH.

Pored ove, članovi Centralne izborne komisije BiH usvojili su juče i Informaciju o podnesenim godišnjim finansijskim izvještajima političkih stranaka za 2018. godinu sa izvorima finansiranja. I u ovoj informaciji vidljivo je da su ogromnu većinu novca političke partije dobile iz budžeta, i to nešto više od 20 miliona KM ili 73 odsto ukupnih prihoda, a poslije toga najviše novca prikupljeno je prilozima fizičkih lica, i to 3,7 miliona KM, dok se tek nešto više od sedam odsto ili 1,9 miliona KM odnosi na prihode od članarina.

Planirana i uplaćena sredstva (KM)
Nivo vlasti planirano uplaćeno razlika

opštine 6.953.413 6.326.308 - 627.104

grad 272.143 295.313 23.170

Brčko 200.000 200.000 0

kanton 3.848.857 3.802.581 - 46.275

Federacija 3.799.995 3.800.000 5

Republika Srpska 3.607.996 3.342.440 - 265.556

BiH 950.000 916.433 - 33.566

PIŠE: Uroš Vukić, Nezavisne novine

Pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) nastavili su danas policijsku akciju kodnog naziva "Kasa", ali ovoga puta na području Istočnog Sarajeva.

Riječ je akciji "Kasa 2", u kojoj se hapse ugostitelji koji su, slično kao i gazde u Sarajevu, smislili način kako da izbjegavaju plaćanje poreza.

Akcija je u toku, uskoro ćemo imati više informacija. U toku su pretresi na 11 lokacija na području Pala i Jahorine. Osumnjičeni se terete za krivična djela utaje poreza i doprinosa te kompjuterske prevare - potvrdio je za "Dnevni avaz" Luka Miladinović, portparol SIPA-e.

Hapšenja se provode prema naredbi Osnovnog suda na Sokocu. Prema nezvaničnim informacijama "Avaza", do sada je uhapšena jedna osoba.

U toku su pretresi restorana "Garden Sumbulovac" Pale, apartmana "Maxwel Jahorina", vile "Bela Jahorina", računovodstvenog servisa "Pejović" Pale, ribnjaka "Toplik", restorana "Bob Exclusive", kafe-bara "Pegi" Jahorina.

U Sarajevu je zbog ove akcije u proteklih nekoliko dana uhapšeno oko 20 osoba, dvije su u pritvoru, dok se ostali, uz mjere, brane sa slobode.

Stranac koji bi se prvi put zatekao u Srbiji i čuo prevod jedne od vesti tog četvrtka, 11. aprila 2019. godine, verovatno bi pomislio da se našao u zemlji u kojoj je anarhija uzela maha, a državne institucije ne funkcionišu.

Šta drugo da pomisli neupućen čovek kada čuje najavu da će ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, zajedno sa poslanicima vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije i odbornicima te partije u Skupštini Beograda, stupiti u štrajk glađu kako bi se civilizovano suprotstavili "huliganizmu i nasilju koje lideri Saveza za Srbiju sprovode u Beogradu", osim da iz nekog razloga u toj zemlji ne rade ni policija (čak ni ona komunalna), ni tužilaštva, ni sudovi, ni inspekcije, niko u čijem bi opisu posla bilo da spreči i sankcioniše eventualno kršenje zakona, pa su se predstavnici vlasti odlučili na ovaj očajnički korak.

Kako će potencijalni investitori razumeti poruku drugog čoveka najvećeg grada na Balkanu koji kaže da ne vidi drugi način da se civilizovano odupre „huliganizmu dela opozicije, koji ometaju radove u centru Beograda, uništavaju imovinu građana i teraju investitore“, osim štrajka glađu. Kao poziv da ulože kapital u prestonicu Srbije, verovatno ne.

Pitanje je i kako će građani da shvate štrajk glađu predstavnika vlasti. Ovim sredstvom se obično koriste oni koji su iscrpli sve načine da ubede vlast da uradi nešto u njihovu korist. Koga vlast ubeđuje i u šta? Opoziciju da odustane od protesta ili institucije da na proteste gledaju očima Vesića i Vulina?

'Predstava za domaću javnost'
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Bojan Klačar kaže da je "vrlo atipično" da vlast, i to stabilna, primenjuje metode kao što je štrajk glađu u borbi protiv opozicije.

On smatra da je reč o nastavku negativne kampanje vlasti prema opoziciji i pokušaju da se dođe do neopredeljenih ili potencijalnih birača opozicije kako bi se odvratili od dolaska na veliki opozicioni skup 13. aprila u Beogradu.

"Očito je odluka u SNS da način borbe protiv protesta i opozicije bude njihova oštra kritika u nastojanju da se povežu sa nasilništvom", rekao je Klačar za agenciju Beta, navodeći da je to nešto što vlast može da puno koristi kroz njoj bliske medije.

On kaže da ovako vlast dolazi do svojih birača, ali i, naglašava, nastoji da utiče na deo ljudi koji razmišljaju da li da se pojave na opozicionom skupu, jer ako budu čitali "sve te silne naslove koji govore o mogućim incidentima i mogućim nasilničkim ispadima", možda to neće želeti.

Donekle je u tom postupku, ocenio je Klačar, i želja predstavnika vlasti da na neki "način sebe prikažu kao ljude spremne da žrtvuju zdravlje boreći se za državu i ideje čitave zajednice, za razliku od onih koje su predstavili kao nasilnike".

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je Tanjugu da štrajkom glađu žele da skrenu pažnju domaćoj i međunarodnoj javnosti na "teror koji Obradovićevi (Boško, jedan od lidera opozicionog Saveza za Srbiju) fašisti sprovode u Srbiji".

Za dr Duška Radosavljevića, profesora novosadskog Fakulteta za pravne poslove „Dr Lazar Vorkapić“, ovo je predstava samo za domaću javnost.

Klačar: Vlast u stalnoj kampanji
„Ovde se stalno pokušava nametnuti obrazac prema kojem je svaka kritika nedopustiva. Stalno imamo tu ulogu Kalimera, kojem se nanosi neka nepravda, stalno neko smeta da već koliko sutra počnemo da živimo dobro. Ovo sad već prelazi iz tragedije u farsu, jer imamo situaciju da nosioci najvažnijih funkcija, koji kontrolišu i aparat sile, kukaju kako su ugroženi i to od onih, koji po njihovim procenama nemaju ni 10 odsto podrške u narodu. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo da opozicija ima podršku od 40-45 odsto. Pa imali bismo geta u gradovima, znalo bi se gde smeju da idu jedni, a gde drugi“, kaže Radosavljević za Al džaziru.

Klačar objašnjava da obično vlast u nekoj državi pokušava da kroz državne aktivnosti ispunjava obećanja i tako preko moći koju ima upravlja političkim procesima, a da je posao opozicije da sve to vreme ima jaku kampanju protiv vlasti i za svoje birače, dok je u Srbiji vlast u stalnoj kampanji.

Profesor Radosavljević podseća da su naprednjaci i ranije pribegavali gladovanju, istina tada kao opozicija. „Setimo se samo štrajka glađu Tomislava Nikolića i stiropora“.

Zaista, aprila 2011. godine, osnivač i prvi predsednik tada opozicionog SNS-a Tomislav Nikolić na jednom od mitinga te stranke objavio je da je stupio u štrajk glađu i da ga neće prekinuti ukoliko vlast ne raspiše vanredne parlamentarne izbore do kraja te godine. Govorio je i da razume radnike koji su zbog teške ekonomske situacije štrajkovali glađu i sekli sebi prste, iako je samo godinu dana ranije kupio stan vredan gotovo 400.000 evra. Štrajk je ipak prekinuo posle osam dana, na pravoslavni Uskrs, pošto je pojeo uskršnje jaje. Izbori nisu bili raspisani do kraja te godine, već sledeće, u redovnom terminu.

I ovog puta najavljeni štrajk glađu pada u vreme uskršnjeg posta, samo što ovog puta do pravoslavnog Uskrsa ima 16 dana, pa je izazov za štrajkače dvostruko veći. A i u štrajk ovog puta ulaze sa pozicije vlasti.

'Nenasilna borba za prava ugnjetene vlasti'
"Nenasilna borba za prava ugnjetene vlasti zanimljiv je i hvale vredan koncept. U tom smislu treba podržati sve one koji se ovoj borbi budu pridružili i nadati se da se ova plemenita ideja neće zaustaviti samo u okviru naših granica. Ima još vlasti u svetu koje su u nezavidnom položaju i koje će se uz pomoć sopstvenog nenasilja odupreti neprirodnim nasrtajima svojih opozicija“, kaže za Al Jazeeru marketinški stručnjak Voja Žanetić.

„Ako je svet XX vek zapamtio po gandijevskom nenasilju, XXI prvi vek će se pamtiti po ovom unapređenju te ideje. Možda ne baš Nobelova, ali makar bi Darvinova nagrada bi mogla da se dobije", dodaje Žanetić.

Ipak, naprednjacima to ne bi bilo prvi put da kao vlast u Srbiji pribegavaju sredstvima koja više priliče opoziciji. Tako su patentirali oblik parlamentarnog delovanja koji podrazumeva da poslanici vladajuće koalicije u skupštini podnose na stotine amandmana na predloge zakona koje je podnela njihova vlada. Ono što je nekada bilo svojstveno opoziciji, koja je na taj način koristila priliku da dobije veći prostor da iznese svoje stavove i primedbe, sada čini vlast, praktično onemogućavajući opoziciju da dođe do reči.

Nekad je bila tradicija i da se samo opozicija žali na neravnopravan tretman u medijima, što je vlast obično poricala. Danas, u zemlji koja na listi medijskih sloboda ne stoji baš najbolje, gde su pripadnici opozicije kao gosti u studiju neke od televizija sa nacionalnom frekvencijom pojava retka kao kiša u pustinji, dok funkcioneri režima dominiraju informativnim programom ovih medija, nije više neuobičajeno čuti kako se i prestavnici vlasti žale na rad javnog servisa ili nekoliko kritički nastrojenih medija.

Ipak, najavljeni štrajk glađu je korak dalje u odnosu na ranije viđeno.

„Ovo je kao vest iz one rubrike Politikinog zabavnika Verovali ili ne. Da se partija koja kontroliše skoro tri četvrtine parlamenta i gotovo sto odsto političkog prostora, boji ovih „peckanja“ u vidu protesta, to je blago rečeno neuobičajeno. Da predstavnici režima koji ima vlast na svim nivoima, od mesne zajednice do republičke vlade, kažu da su ugroženi, deluje kao uvreda zdravog razuma“, kaže profesor Radosavljević.

Tomislava Nikolića su, u vreme dok je štrajkovao glađu, posetili i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, čija je Demokratska stranka tada bila na vlasti, kao i patrijarh Irinej, moleći ga da prekine štrajk. Prvog nije poslušao, a na molbu drugig prekinuo je štrajk žeđu.

Ako je tačna izreka da se istorija ponavlja, ne treba se iznenaditi ako predsednik Srbije i patrijarh posete štrajkače. Pitanje je samo hoće li i ministar odbrane smeti da odbije sličnu molbu svog vrhovnog komandanta.

PIŠE: Milorad Vesić, AJB

Ambasade SAD-a, Njemačke i Velike Britanije te OHR usaglasile su zajedničku izjavu o nacrtima zakona u Republici Srpskoj.

"Politički lideri u Bosni i Hercegovini trebaju provesti reforme koje zemlju približavaju demokratskim normama i evropskim standardima. Umjesto toga, ambasade Sjedinjenih Američkih Država, Savezne Republike Njemačke i Velike Britanije, kao i OHR-a, nedavne incijative i retoriku u Republici Srpskoj vide kao udaljavanje od tih standarda, uprkos vladinoj javno proklamovanoj privrženosti procesu evropskih integracija", navodi se na početku izjave.

Oni su u pismu istakli da su sloboda izražavanja, mirno okupljanje i sloboda medija temeljni elementi zdrave, funkcionalne demokratije i ključni su za odgovornost koju treba da snose vlasti i lideri.

"Opozicioni glasovi, organizacije građanskog društva, medije i mirne proteste poput onih koje je organizovao pokret Pravda za Davida ne bi trebalo smatrati sigurnosnom prijetnjom.

Izmjene zakona kojima se ovlašćuju institucije vlasti da cenzurišu pojedince, grupe ili medije ili kriminalizuju slobodno obavljanje zvanične funkcije, samo podrivaju demokratiju", saopšteno je.

Iz navedenih ambasada i OHR-a istakli su kako snažno podržavaju današnju izjavu EUSR/Delegacije EU koja izražava zabrinutost zbog nacrta amandmana na Zakon o javnom redu i miru Republike Srpske.

"MUP RS dostavio je nacrt Zakona o javnom okupljanju ekspertima međunarodne zajednice u svrhu dobijanja njihove stručne ocjene; isto bi trebalo uraditi i sa predloženim amandmanima na Zakon o javnom redu i miru.

Bez izmjena koje bi ih uskladile s međunarodnim standardima i najboljim primjerima iz prakse, oba zakona mogu se iskoristiti za neprimjereno ograničavanje osnovnih sloboda.

Nacrti ovih zakona nepotrebno ograničavaju javna okupljanja i mogućnost medija da izvještavaju o važnim događajima; predviđaju takođe izuzetno visoke kazne u slučaju nepoštivanja istih", kazali su.

U zaključku se apeluje na sve nivoe vlasti u BiH da podrže i poštuju obaveze koje su preuzeli potpisivanjem međunarodnih konvencija o ljudskim pravima EU i UN.

Agencija za akreditaciju visokoškolskih ustanova Republike Srpske i univerziteti u Banjaluci i Istočnom Sarajevu predaće sutra Tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv direktora Agencije za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta BiH Envera Halilovića, koji nije dozvolio upis javnih univerziteta iz Srpske u registar visokoškolskih ustanova BiH.

Direktor Agencije za akreditaciju visokoškolskih ustanova Srpske Biljana Vojvodić potvrdila je Srni da su ona i rektori univerziteta u Banjaluci i Istočnom Sarajevu Radoslav Gajanin i Stevo Pašalić danas potpisali zajedničku krivičnu prijavu protiv Halilovića u kojoj ga terete za zloupotrebu službenog položaja ili ovlašćenja.
"Krivična prijava će sutra biti upućena u Tužilaštvo BiH. To su potezi koji su nužni", rekla je Vojvodićeva.

Prema njenim riječima, u krivičnoj prijavi je navedeno šta je prekršio Halilović u postupku donošenja rješenja o odbijanju upisa u registar dva javna univerziteta iz Srpske.

"Smatramo da postoji mnogo elemenata da prijava bude razmotrena", istakla je Vojvodićeva.

Ona je rekla da je spremnost da učestvuje u ovom postupku ili da pokrene određene procedure protiv Halilovića izrazila i visokoškolska ustanova koja nije upisana u registar još od 2015. godine, a ispunila je sve zakonske preduslove, budući da su studenti pretrpjeli štetu zbog takvog nezakonitog Halilovićevog ponašanja.

Vojvodićeva nije navela o kojoj visokoškolskoj ustanovi je riječ.

Krivična prijava će biti podnesena u skladu sa zaključkom Vlade Srpske donesenim 3. aprila.

Vlada je tada ocijenila da blokada upisa javnih univerziteta u Srpskoj u registar predstavlja čistu političku opstrukciju i pokušaj njihove diskreditacije, te usvojila niz zaključaka. Dat je rok od sedam dana Agenciji za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta BiH da dva univerziteta upiše u registar BiH u skladu sa uspješno okončanim procesom akreditacije u Republici Srpskoj.

Vlada je zaključila da će u slučaju da se Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta BiH i njen direktor ogluše o ovaj zahtjev, osim podnošenja krivične prijave protiv Halilovića, izdati instrukciju zamjeniku direktora i članovima Upravnog odbora te agencije iz srpskog naroda da do daljeg zamrznu rad, a istovremeno će pokrenuti i proceduru za smjenu direktora Agencije na nivou BiH.

Zaključeno je i da će tražiti povlačenje rektora iz Srpske iz rada Rektorske konferencije na nivou BiH.

Vlada je o ovim zaključcima obavijestila Savjet ministara, Delegaciju EU u BiH i specijalnog predstavnika EU u BiH Lars-Gunara Vigemarka.

Zbog toga što Halilović nije bio spreman da promijeni svoju odluku, u Sarajevu juče nije postignut dogovor s ciljem deblokade reakreditovanja univerziteta u Banjaluci i Istočnom Sarajevu.

Policijski službenici Državne agencije za istrage i zaštitu jutros su započeli sa realizacijom operativne akcije kodnog naziva „Royal“.

U toku su pretresi lica, stambenih i poslovnih objekata, i pokretnih stvari na ukupno devet lokacija na području Sarajeva, Bijeljine, Milića, Kiseljaka, Čapljine, Berkovića i Ljubinja.

Do sada je osam lica lišeno slobode zbog postojanja osnova sumnje da su počinila krivično djelo iz člana 250. stav (2) „Organizirani kriminal“, u vezi sa krivičnim djelom iz člana 210.a stav (1) „Nedozvoljeni promet akciznih proizvoda“, propisanih Krivičnim zakonom Bosne i Hercegovine.

Osumnjičena lica se terete da su u saradnji sa drugim licima, s ciljem sticanja protivpravne imovinske koristi, od avgusta mjeseca 2018. godine, krijumčarila akcizne proizvode te im je kroz navedenu istragu dokazano krijumčarenje akcizne robe-cigareta u vrijednosti od oko 500 000 KM.

Više informacija o rezultatima operativne akcije „Royal“ biće poznato nakon realizacije navedenih aktivnosti.

Londonska policija je danas u Ambasadi Ekvadora uhapsila Juliana Assangea po nalogu Suda u Londonu, izdanog 29. juna 2012. godine, zbog toga što se nije predao sudu, stoji na zvaničnoj stranici londonske policije.

"Assange je uhapšen danas u ekvadorskoj ambasadi u Londonu. Trenutno se nalazi u policijskoj stanici u Londonu gdje će ostati dok ne bude izveden pred sud, što će se dogoditi tokom dana", rekli su iz policije.

Podsjećamo, Assange se sklonio u ambasadu 2012. godine kako bi izbjegao uhapšenje i izručenje u Švedsku gdje je optužen za silovanje.

Švedsko pravosuđe u međuvremenu je odbacilo prijavu, no britanske vlasti su poručivale ranije kako će Australca uhapisti kada napusti ambasadu jer krši svoj uslovni dopust bježanjem.

Assange je više puta isticao kako strahuje za svojim izručenjem Sjedinjenim Državama gdje bi mogao biti optužen za objavu hakiranih vladinih dokumenata u vezi s ratovima u Afganistanu i Iraku.

Njegov odnos s ambasadom pogoršao se u posljednjih nekoliko godina, a Ekvador mu je prošle godine ukinuo internet.

Njemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsjednik Emmanuel Macron organizirat će krajem aprila u Berlinu konferenciju na koju su pozvane zemlje zapadnog Balkana, kao i Hrvatska, Slovenija te predstavnici Evropske komisije, saopćeno je u Berlinu.

"Na konferenciji 29. aprila očekuju se najviši predstavnici tih zemalja", rekao je jedan glasnogovornik njemačke vlade za novinsku agenciju dpa.

Glavna tema razgovora trebale bi biti stabilnost i povoljan razvoj regije.

Odnosi Srbije i Kosova
Kako javlja dpa, njemačka kancelarka i francuski predsjednik s gostima žele raspravljati o posebnim izazovima u regiji, posebno o odnosima Srbije i Kosova.

Njemačka i Francuska su i pokretači takozvanog Berlinskog procesa, koji je počeo 2014. godine, u cilju stabilizacije sigurnosti i poboljšanja političkih i ekonomskih odnosa među zemljama zapadnog Balkana, među kojima su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Sjeverna Makedonija i Srbija.

Iduća konferencija u sklopu Berlinskog procesa bit će održana početkom juna u Poljskoj.

Vrhunski ljekari koji iza sebe imaju 20 do 30 godina rada i koji su bili predavači na Medicinskom fakultetu u Sarajevu, a koji su odlukom Uprave otjerani, sudskim odlukama vraćeni su na posao. No, dekanesa Semra Čavaljuga te odluke ne provodi!

Kako saznajemo, prof. dr. Ismeta Gavrankapetanovića, prof. dr. Nasera Nabila, prof. dr. Mirsada Kacile.... nema u novom rasporedu predavanja. Čavaljuga ne samo da ne poštuje odluke Općinskog suda nego se oglušila i na ranije donesene odluke Upravnog obora Univerziteta u Sarajevu, koji je naredio da ovi profesori budu vraćeni na fakultet.

Studentima više od godinu ne predaju ni profesori dr. Zelija Velija i dr. Mehmed Kulić.

Novi raspored

U novom rasporedu za ovaj semestar nema ni prof. dr. Kemala Dizdarevića! On se pismenim putem obratio Medicinskom fakultetu, navodeći da „predavanja iz neurohirurgije po zakonu i prema važećem ugovoru može držati jedino izabrani nastavnik na tom predmetu“.

- Ako ne znate da sam to ja, zbog razloga koji su Vama poznati, onda Vas podsjećam da sam to ja - napisao je ovaj neurohirurg, koji je prije nekoliko mjeseci dobio otkaz u Kliničkom centru.

Iako je sudskom odlukom vraćen na posao, ni dr. Dizdarević ne radi.

- Na potezu su Vlada i Skupština KS. Velika je sramota i bruka ovo što se dešava. Apelujem na vlast da hitnoj izmijeni Zakon o visokom obrazovanju, koji je dao monopol Kliničkom centru i omogućio Sebiji Izetbegović da uzurpira i zloupotrijebi svoj položaj i da devastira Medicinski fakultet - kaže dr. Nabil.

Ističe da su nesagledive štete na Medicinskom fakultetu nanesene odlaskom vrhunskih profesora s Katedre.

- Kvalitet nastave je narušen. Ovo je potpuna anarhija. Bojim se da će na kraju, ako se ovako nastavi, i studenti Medicine napustiti fakultet – upozorava dr. Nabil, koji je zaposlen na Medicini od aprila 2016. s ugovorom na pet godina, ali je 4. aprila lani dekanesa Čavaljuga potpisala prestanak važenja ugovora.

Upravni odbor UNSA-e 11. decembra prošle godine poništio je to rješenje i naredio da se dr. Nabil vrati na posao.

Čine prevaru

Doktor Gavrankapetanović u izjavi za „Avaz“ pobrojao je kojim se sve odlukama suprotstavila dekanesa.

- Inspekcije su naredile Čavaljugi da me vrati. Nije. UO Univerziteta i rektor naložili su da me vrati. Nije. Ombudsman je naložio da se prestane s kršenjem mojih osnovnih ljudskih prava. Nisu prestali. Općinski sud donio je mjeru kojom naređuje da me vrate još 15. januara ove godine. Nisu. Kantonalni sud potvrdio je tu odluku. Ništa. Sud je zaključkom obavezao fakultet uz prijetnju kažnjavanjem. Ništa ni to. Ni sat predavanja, ni sat vježbi, ni sat konsultacija, ni sat rada. Nadaju se mom umoru. Varaju se. Ja sam sarajevski ortoped, ratni hirurg. Mi se ne umaramo u otporu nepravdi, zulumu i zločinu – poručio je dr. Gavrankapetanović.

Nakon prelaska prof. Gavrankapetanovića u decembru 2017. godine iz Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu u Opću bolnicu, Uprava mu nije htjela obnoviti ugovor o radu na fakultetu, s glavnim obrazloženjem da je odlaskom iz KCUS-a ostao bez nastavne baze.

Isključeni iz nastave

Odlaskom iz KCUS-a, iz nastave su potpuno isključeni i profesori Rusmir Mesihović, Reuf Karabeg, Sanko Pandur, Adnan Hadžimuratović i još niz drugih.

PIŠE: A. Nuhanović, Dnevni Avaz

Njemačka ne prihvata diplome medicinske škole stečene prekvalifikacijom za njegovatelje iz BiH koji žele raditi u toj zemlji.

Rečeno je to za "Nezavisne" u Agenciji za rad i zapošljavanje BiH, a povodom informacija koje su se pojavile u medijima prema kojima je to ipak moguće.

"U Njemačkoj više ne prihvataju te diplome, već za svaki završeni razred srednje škole traže svjedočanstvo. Da je to tako, govori i podatak da niko od prijavljenih kandidata koji su konkurisali tokom prošle i ove godine, a koji su išli na prekvalifikaciju nije dobio radnu dozvolu. Tačnije, svi su dobili odbijenice", rečeno nam je u Agenciji.

Dodaju i kako nisu tačne informacije da od 2013. godine nije bilo izmjena odredaba za zapošljavanje medicinskog osoblja iz BiH u Njemačku. Tvrde kako ih je od tada bilo najmanje deset.

Podsjećamo, Agencija je u martu saopštila kako se na osnovu odluke Saveznog ministarstva za rad i socijalna pitanja Njemačke više ne prihvataju diplome o završenoj medicinskoj školi za opšti i pedijatrijski smjer dobijene prekvalifikacijom bilo u državnoj ili privatnoj školi.

"Samim tim skrećemo pažnju kandidatima koji apliciraju putem Agencije za rad i zapošljavanje BiH za poslove njegovatelja u Njemačkoj, da je Centralni ured za posredovanje pri zapošljavanju stručne radne snage (ZAV) od februara 2019. godine počeo davati odbijenice za sve ovakve diplome, te više nije moguće zasnovati radni odnos kao njegovatelj sa diplomama stečenim prekvalifikacijom", saopštili su tada oni.

Mediji su objavili da im je Savezno ministarstvo za rad i socijalna pitanja Njemačke navelo da nema izmjena odredaba o zapošljavanju medicinskog osoblja iz BiH.

PIŠE: Dejan Tovilović, Nezavisne novine

Facebook stranica

Najčitanije

Vidiportal intro

Slikom kroz BiH