Izveštaj EK upozorava na kriminal i korupciju na Balkanu

14 Tra 2018
90 times

Evropska komisija (EK) će naredne nedelje objaviti Paket proširenja u kojem se procenjuje stanje u zemljama koje nastoje da se pridruže 28-članom bloku. Radio Slobodna Evropa (RSE) je imao ekskluzivni uvid u dokument, koji će biti objavljen 17. aprila u Strazburu.

Neuralgične tačke u svim zemljama Zapadnog Balkana ostaju one koje su vezane za vladavinu prava. Organizovani kriminal i korupcija ostaju sinonim za svaku zemlju u reginu. EK ponovo, u više navrata, koristi izraz "zarobljene države".

Javna uprava u zemljama u regionu ostaje slaba, a malo ili nimalo progresa je zabeleženo na polju slobode izražavanja.

Ponovo se naglašava da su bilateralni sporovi i dalje među glavnim preprekama u procesu evrointegracija, a u prethodnom periodu nije postignut ni jedan rezutat u rešavanju otvorenih pitanja među susedima.

Ovogodišnji šampion će biti Albanija koja će dobiti preporuku za otvaranje pristupnih pregovora. Ista preporuka će biti ponovljena za Makedoniju. Za Crnu Goru se ocenjuje da je puno toga na papiru, a ništa u praksi. Put Srbije ka Evropskoj uniji (EU) nastavlja da zavisi od pristupa prema normalizaciji odnosa sa Kosovom. Bosna i Hercegovina te Kosovo su zemlje koje su u prethodnoj godini obeležile usporavanje u reformskom procesu.

Stanje u regionu iz ugla EK

U nacrtu Paketa o proširenju EK se ocenjuje da je korupcija na Zapadnom Balkanu rasprostranjena. Prema mišljenu stručnjaka iz Brisela, zemlje "moraju da beskompromisno iskorene i eliminišu bilo koji elemenat zarobljene države".

U nacrtu u koji RSE ima uvid, navodi se da je od suštinskog značaja postojanje jakih i nezavisnih institucija kako bi se sprečila ili izborila korupcija na najvišem nivou te kako bi se sprovele efikasnije istrage i krivična gonjenja.

"Specijalizovana tela su uspostavljena u svim zemljama, međutim, slučajevi neobjašnjivog bogatstva među politički izloženim osobama se retko istražuju. Ograničeni napredak pokazuje nedostatak iskrene političke volje u kombinaciji sa ograničenim administrativnim kapacitetima", stoji u nacrtu Paketa proširenja Evropske komisije.

Ova institucija smatra da je uporište organizovanog kriminala i dalje veoma jako u zemljama proširenja. U dokumentu se navodi da moćne grupe operišu na Zapadnom Balkanu i Turskoj te da tzv. balkanska ruta ostaje važna ulazna ruta za trgovinu nedozvoljenim robama, naročito droga i oružja, kao i ljudi na putu ka EU.

Stoga, briselske institucije traže da se hitno uspostave konkretni i održivi dokazi u borbi protiv korupcije, pranja novca i organizovanog kriminala.

U nacrtu Paketa o proširenju se navodi da nema potpunog poštovanja osnovnih prava, bez obzira što su ona zagarantovana u zakonodavstvu u svakoj zemlji regiona. Putem ovog dokumenta se traži da se posveti posebna pažnja u zaštiti slobode izražavanja i nezavisnost medija.
Takođe se podvlači da se u svim zemljama nastavlja sa naporima da se utiče na javni servis te da je prisutno netransparentno finansiranje medija. Sve ove zloupotrebe, prema ocenama EK, "podrivaju ne samo osnovno pravo na slobodu izražavanja, već i demokratiju u regionu".

Paket proširenja ukazuje da adekvatno funkcionisanje državnih institucija ostaje među važnijim izazovima u mnogim zemljama regiona. S tim u vezi, u dokumentu se naglašava da se kapacitet nacionalnih skupština u obavljanju osnovne funkcije zakonodavnog nadzora, potkopava nedostatkom političkog dijaloga, preteranim korišćenjem hitnih parlamentarnih procedura, kao i nedostatkom konstruktivnog angažovanja svih partija.

EK u ovom dokumentu smatra da zemlje proširenja imaju značajan ekonomski potencijal, ali da se zemlje suočavaju sa ozbiljnim strukturalnim ekonomskim i društvenim izazovima.

"Investiciona klima na Zapadnom Balkanu je otežana elementima zarobljene države, posebno u pogledu nedostatka izvršnog i efikasnog sudskog sistema i neujednačene primene pravila konkurencije", ističe se u nacrtu izveštaja.

Jedina, donekle pozitivna ocena ovog izveštaja, tiče se mera u borbi protiv terorizma i migraciji.

U poglavlju o terorizmu, EK ocenjuje da su sve zemlje nastavile sa dobrim naporima da usaglase zakonodavstvo i praksu sa standradima EU. Međutim, i ovde se prepoznaje potreba za efikasnije strukture na nacionalnom i regionalnom nivou kako bi se obezbedili konkretni rezultati, naročito u pogledu sprečavanja nasilnog ekstremizma, krijumčarenja oružja, finansiranja terorizma, pranja novca, podele informcija, kao i politika protiv radikalizacije.

Osvrćući se na mere koje su preduzete na polju migracije, u dokumentu se zaključuje da je briselska pomoć zemljama regiona još 2017. rezultirala smanjenjem obima migracionih tokova, do 91 od sto.

Prepoznaje se uloga Srbije i Makedonije koje se u dokumentu kvalifikuju kao "pouzdani partneri" u ovom polju. Međutim, i o ovom pitanju, EK smatra da ima prostora za zabrinutost kada je u pitanju trgovina ljudima i migrantima.

Poseban prostor u ovom dokumentu je posvećen regionalnoj saradnji. Nacrt ovog dokumenta potvrđuje da postoji redovni kontakt, kao i saradnja na nivou vlada ili regionalnom nivou. Ističe se da postoji potreba za dodatnim naporima u "najosetljivijim oblastima", poput ratnih zločina, nestalih osoba, organizovanog kriminala te sudskoj i političkoj saradnji.

Ponovo se naglašava da EU niti želi, niti može da uvozi bilateralne sporove, koji zahtevaju hitno rešenje. U dokumentu se navodi da još nema napretka na ovom polju. Stoga se podvlači neophodost hitnog napretka u procesu dijaloga između Beograda i Prištine koji bi se trebao okončati zakonski obavezujućim sporazumom o normalizaciji.

U okviru paketa o proširenju, osim ocene o stanju u regionu, Evropska komisija će izaći i sa odvojenim izveštajima za svaku zemlju pojedinačno.

Albanija – ovogodišnji šampion

Albanija će dobiti preporuku EK o otvaranju pristupnih pregovora o punopravnom članstvu. U nacrtu izveštaja o ovoj zemlji, Brisel smatra da je Albanija postigla stabilan napredak u implementaciji pet ključnih prioriteta za otvaranje pristupnih pregovora.

U izveštaj o Albaniji se navodi da su reforme u javnoj upravi konsolidovane sa ciljem jačanja profesionalizma i depolitizacije. Preduzeti su dodatni koraci u jačanju efikasnosti, nezavisnosti i odgovornosti pravnih institucija.

"Ovo uključuje i prve konkretne rezultate u re-evaluaciji svih sudija i tužilaca", stoji u nacrtu izveštaja o Albaniji u kome se ocenjuje da su preduzeti odlučujući napori u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, uključujući i uspostavljanje solidnih rezultata u proaktivnim istragama, krivičnim gonjenjima i presudama.

U nacrtu teksta se od Tirane traži da zadrži momentum u reformama i nastavi da pokaže konkretne i opipljive rezultate u re-evaluaciji sudija i tužilaca.

EK izražava spremnost da primeni takozvani "ojačani pristup" za pregovaračka poglavlja o pravosuđu, osnovnim pravima i slobodama, kao i za slobodu i bezbednost zemlje.

Bosna i Hercegovina – usporene reforme

Prema navodima EK, ova zemlja je bila veoma spora u protekloj godini u postizanju rezultata u prioritetima koji proizilaze iz reformskog procesa. U izveštaju o BiH se navodi da zemlja mora da ubrza reforme koje su orijentisane ka EU kako bi se rešili i duboko ukorenjeni strukturalni problemi koji su bili prepreka za napredak zemlje.

Od Bosne i Hercegovine se traži da se pozabavi prioritetima koji se tiču socioekonosmkih reformi, jačanju vladavine prava i javne uprave u skladu sa evropskim standardima, kao i poboljšanju saradnja na svim nivoima.

Mehanizam koordinacije o pitanjima koja su vezana za EU su bili efikasni u izradi određenog broja odgovora koji su neophodni za izradu mišljenja EK o aplikaciji BiH za punopravno članstvo u EU, stoji u dokumentu.

"Adektavno funkcionisanje ovog mehanizma će ostati ključno kako bi zemlja bila u stanju da se suoči sa rastućim izazovima u procesu evrointegracija", poručuje se u izveštaju o BiH.

Od Bosne i Hercegovine se takođe traži da hitno usvoji Izborni zakon te da se pozabavi odlukama Ustavnog suda.

Crna Gora – napredak na papiru a zastoj u praksi

U Crnoj Gori nema vidljivog i značajnog praktičnog uticaja reformi u polju vladavine prava, iako je zemlja napredovala u legalnom i institucionalom okviru, ocenjuje se u dokumentu EK.

Izveštaj o Crnoj Gori ocenjuje da nema napretka o pitanju slobode izražavanja. Ova zemlja je otvorila već 30 poglavlja u pristupnim pregovorima i privremeno zatvorila tri. Međutim, prema nalazima EK, sveobuhvatni pravni sistem treba da pokaže više rezultata.

"Napredak u poglavljima vladavine prava, demonstrirani opipljivim rezultatima, naročito u jačanju slobode izražavanja i medija, kao i dokazi u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, pranja novca i trgovine ljudima, nastaviće da utvrde sveukupan tempo pristupnih pregovora", stoji u nacrtu izveštaja o Crnoj Gori.

Osvrćući se na izbore koji su održani 2016. godine, u izveštaju se navodi da je malo učinjeno u sudskim postupcima oko izbornih neregularnosti. Stoga se od podgoričkih vlasti traži da se angažuju kako bi se konsolidovalo poverenje u izborni okvir. Povratak političke debate u parlamentu je odgovornost svih partija, poručuje se u izveštaju.

Kosovo – izbori usporili reforme

Izveštaj o Kosovu utvrđuje da je u protekloj godini usporen reformski proces zbog odugovlačenog izbornog perioda.

Od nove kosovske Vlade i Skupštine se putem izveštaja traži da se preduzmu reforme vezane za EU te da se one tretiraju kao prioriteti. Takođe se traži izgradnja koncenzusa oko ključnih strateških pitanja za Kosovo. Od prištinskih vlasti se traži ubrzanje implementacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i agende evropskih reformi.

Izveštaj o Kosovu se pozabavio i prošlogodišnjim pokušajem u kosovskoj Skupštini da se ukine Specijalni sud, što je "izazvalo ozbiljnu zabrinost".

"Biće od ključne važnosti za Kosovo da u potpunosti ispuni međunarodne obaveze koje se tiču specijalnih komora i kancelarije specijalnog tužioca koje su uspostavljene da bi se razjasnili određeni navodi o međunarodnim zločinima koji su počinjeni u kontekstu sukoba na Kosovu", poručuje se u nacrtu izveštaja o Kosovu.

ojača angažovanje u dijalogu sa Srbijom, kao i da sprovede sve postignute sporazume, naročito sporazum koji se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu.
Makedonija – pozitivne ocene za novu političku elitu u Skoplju

EK ponovo preporučuje otvaranje pristupnih pregovora sa Makedonijom. Izveštaj o ovoj zemlji je među pozitivnijim u paketu u kome Brisel prepoznaje "jasno prisustvo političke volje za napredak".

U izveštaju o Makeodniji se upozorava da šteta koja je nastala godinama "ne može proći preko noći", ali da je zemlja već prevazišla duboku političku krizu te da su strukturalne reforme dugačak proces koji će potrajati godinama.

U nacrtu izveštaja o Makedoniji se podvlači da je za dalji napredak zemlje od odlučujuće važnosti zadržavanje i produbljivanje momentuma u trenutnom procesu hitnih reformskih prioriteta.

EK izražava spremnost da podrži ovaj proceš tako što će primeniti takozvani ojačani pristup za pregovaračka poglavlja o pravosuđu, osnovnim pravima i slobodama te slobodi i bezbednosti zemlje.
Srbija – reformama i dijalogom ka EU

U izveštaju o Srbiji se poručuje da će tempo pristupnih pregovora između Brisela i Beograda nastaviti da zavisi od napretka u reformskom procesu u Srbiji, ali i od dijaloga o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

U dokumentu se od Srbije traži da produbi angažovanje u dijalogu sa Kosovom te da sprovede postignute sporazume sa posebnim naglaskom na sporazum o energetici.

"U tom smislu je dobrodošla predsednikova inicijativa da pokrene unutrašnji dijalog o Kosovu", stoji u nacrtu izveštaja o Srbiji u kome se dodaje da zemlja treba da nastavi odigrati pozitivnu ulogu u regionu, da poboljša regionalne odnose te da očuva stabilnost.

Kada je reč o vladavini prava, u izveštaju se navodi da je bilo nekog napretka, međutim, od Srbije se traži da ojača napore i pokaže konkretne rezultate, naročito u smislu "stvaranja i omogućavanja klime" za slobodu izražavanja, u jačanju i efikasnosti nezavisnog sudskog sistema, kao i postizanju održivog napretka u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Rate this item
(0 votes)

Facebook stranica

Vidiportal intro

Slikom kroz BiH