Predsjednik Kosova Hashim Thaci ponovio je u četvrtak da je jučerašnji dan za Kosovo bio ...
Ratni zločinac Vojislav Šešelj operisan je danas na Klinici za maksilo-facijalnu ...
Nezaposlenost je i dalje rak rana bosanskohercegovačkog društva, a prema pojedinim ...
Četrnaestogodišnji Rijad H. iz Kladnja utopio se u utorak, oko 22 sata, u bazenu hotela ...
Košarkašica BiH Razija Mujanović osvojila je gotovo sve domaće i evropske trofeje i ...

bekoomega02072018

ovdjemozebitireklamamali

Vučić u oblaku tamjana

Vucic AmfilohijeZec je još u šumi, a Srbija uveliko priča o ražnju: da li će ili ne biti referenduma o rešenju kosovskog spora. Žišku je bacio Aleksandar Vučić izjavom da “neće ništa potpisivati, već da će konačnu odluku dati narod”. Da li bi predsednik Srbije mogao da progura referendum o “pravno obavezujućem sporazumu” kojim bi se posle 12 jalovih godina pregovaranja barem formalno ad akta poslalo neprijateljstvo prema kosovskim Albancima i tako širom otvorila vrata evropskoj budućnosti? Da li će biti referendumskih promena Ustava? Kakva je budućnost preambule koja govori o neotuđivom suverenitetu Srbije nad KiM iako eksperti ustavnog prava tvrde da je “deklarativna” i “fasadna”?

Nacionalistička, antievropska opozicija već uveliko radi na mobilizaciji javnosti kako nikakav sporazum ne bi bio potpisan jer to, po njihovom tumačenju, predstavlja priznavanje nezavisnosti Kosova, “kapitulaciju”, čak i “veleizdaju”. Vučić deluje da je rešen da isposluje rešenje kosovskog spora – uostalom zato je 2008. i pravljen uz pomoć srpskih demokrata i Zapada – ali suočen je sa otporom na više frontova.

Bez obzira na silu svoje vlasti, teško da bi Vučić kao predsednik vladajuće Srpske napredne stranke mogao da ubedi sve svoje članove i simpatizere da ga bezuslovno slede. Naprednjaci su, kao i njihov šef, krenuli iz izrazito nacionalističkog desnog radikalskog miljea i mnogi su u dubini duše ostali verni svom prvom izboru.

Protiv je i značajan deo proevropske, liberalne opozicije što je svojevrsni paradoks. Lideri stranaka te orijentacije žele po svaku cenu da budu protiv svega što Vučić radi, pa zaboravljaju da su oni bili inicijatori pregovornog rešenja kosovskog problema.

Opozicioni poslanik sa KiM piše ruskom predsedniku pozivajući ga da ne podrži normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, a Vučića upozorava da bi – ako potpiše mirovni sporazum – mogao da prođe kao ubijeni premijer Zoran Đinđić. Antievropska, proruska nacionalistička opozicija odavno se zavetovala na odbranu “srpskog Jerusalima”, “najskuplje srpske reči” i “kolevke srpstva, njene državnosti, duhovnosti i pismenosti” i odbija svaku ideju pregovaranja sa “kvazidržavom Kosovo”. “Ako se Srbija odrekne Kosova bez prethodnog kompromisa i mimo demokratske procedure, postaće prva država u Evropi koja je to učinila posle vremena kada je Hitler otimao državama delove njihove teritorije i naroda”, smatra istoričar Čedomir Antić.

Tu je onda i Srpska pravoslavna crkva koja ima moć da – više od opozicije – utiče na vernike-birače pošto se aktivno – i agresivno – uselila u politički život zemlje koja se nominalno smatra sekularnom. Odmah pošto je Vučić počeo da govori da je vreme da se Srbija oslobodi (kosovskih) mitova i da prestane da živi u prošlosti, SPC je krenula u direktan napad pošto je “proces secesije Kosova dobio zabrinjavajući zamah”. U januaru je više desetina akademika, prof dr, književnika, novinara, vladika, episkopa, stavrofora i centarfora potpisalo Apel za očuvanje KiM posle čega je vladika Amfilohije direktno optužio Vučića da u vremenima “najveće opasnosti u srpskoj istoriji” vodi “neodgovornu politiku”. “Bojim se da njegova politika vodi izdaji Srbije i Kosova”, izjavio je jedan od najuticajnijih članova Sinoda i lider militantno-konzervativnog krila SPC i jasno saopštio šta misli o bilo kakvom briselskom dogovoru Beograda i Prištine: “Prvi put u srpskoj istoriji nadvila se opasnost da srpska ruka potpiše predaju Kosova i Metohije u tuđe ruke”, uveren je vladika za koga cinici tvrde da ima generalski čin i “kalašnjikov” ispod mantije.

Bio je ovo politički krešendo arhijereja kleronacionalističke desnice. Nije ovo bilo prvi put da Risto Radović, partijsko ime Amfilohije, aktivno učestvuje u političkom i javnom životu.

Uvek je branio Ruse: “Ko ne bio veran jednojezičnoj, jednokrvnoj Rusiji, dabogda živo meso od njega otpadalo, bio proklet tri puta i 3.000 puta od mene”, kaže duhovnik koji je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. kleo svakoga ko “izda Kosovo” i u Beogradu održao moleban za KiM rekavši: “Molimo se za upokojenje (tadašnje Vučićeve) Vlade i Skupštine i da im se oprosti svaki greh”. Za Vidovdan 28. juna se ponovo oglasio rečima da je “Kosovo glava Lazarova”, a da odsecanje kneževe glave znači ostati “bezglav, odreći se samog sebe i svog bića”. Retorika patrijarha Irineja je nešto blaža, ali stav prema trajnom dogovoru suštinski je isti: “Ono što se silom uzme, to se i vrati, a ono što se pokloni nekome je za svagda izgubljeno”.

Imajući u vidu da su SPC i Vojska Srbije dve institucije koje uživaju najveće poverenje javnosti, može li Vučić da računa da će dobiti većinsku podršku kako god da se formuliše referendumsko pitanje? Teško. Posle decenija agitacije nije lako promeniti biračko telo, i u tome je rizik referenduma. Bolje je prihvatiti taktiku Mila Đukanovića o ulasku Crne Gore u NATO. On nije išao na referendum, već u parlament. Zato, kada Vučić kaže da će narod odlučivati, lako bi moglo da se ispostavi da pod tim misli da će odlučivati narod preko svojih izabranih predstavnika u Skupštini, gde ima dovoljnu većinu.

Kosovski dijalog ušao je u završnu fazu. EU želi da pregovore privede kraju, ali neenergična Federica Mogherini ne zna koje instrumente da koristi. Tu su zato Amerikanci koji imaju više mogućnosti da utiču na Prištinu, ali i da podsete Beograd na neispunjene obaveze. Aleksandar Vučić i Hašim Tači nemaju više prostora da izbegavaju rešenje jer je Zapad postao nestrpljiv. Neće biti produženja agonije ni zamrzavanja konflikta. “Osuđeni” su na uspeh, kao što su to nedavno potvrdili premijeri Grčke i Makedonije rešavajući posle 27 godina problem oko imena.

Bosna još nije došla na red. Strpljivo. Neće proći mnogo vremena. U međuvremenu bi političari u Sarajevu, a naročito Banjaluci, svi oni koji parazitiraju na raspirivanju nacionalističkih strasti, mogli pažljivije da promatraju kako izgleda kada Amerikanci uteruju u red njihove kolege u Atini, Skoplju, Beogradu i Prištini, a verski ili sekularni nacionalisti trebalo bi da konačno shvate da posle ratova 1990-ih neće dobiti novu šansu.

Novosti

   Armensa01

Sport

Kolumne

Nož, žica, Srbijica

Nož, žica, Srbijica

19 Srpanj 2018

Ovdjemozebitireklama

Lifestyle

Ovdjemozebitireklama

Svijet i region

Facebook stranica

Vidiportal intro

Slikom kroz BiH