Do sada najvećoj grupi od blizu 120 migranata, koja je organizovanim transportom jučer prevezena u ...
Republika Srpska je danas uspješno izvršila prvu emisiju obveznica na međunarodnom ...
Građani BiH pojedine proizvode u maloprodaji plaćaju skuplje nego stanovnici EU u čijim zemljama je ...
Phoenix Sunsi su izabrali košarkaša Univerziteta Arizona Deandrea Aytona kao prvog ...
SDA podržala Kukićev zakon. SDP podržao zakon kojim se oslobađaju kadrovi SDA. Radončić nema ...

bekoomega29052018

ovdjemozebitireklamamali

Zašto srpski mediji pišu - takozvana Armija BiH?

Armija BiH

Odjeljenje za borbu protiv terorizma, ekstremizma i istrage ratnih zločina u Policijskoj upravi Trebinje podnelo je danas Tužilaštvu BiH izvještaj protiv ratnog komandira Interventne jedinice takozvane Armije BiH M.D., osumnjičenog za ratne zločine nad Srbima, počinjene 1992. godine u Bradini kod Konjica. Ovako glasi Tanjugova vest koju bi pustio jedino zlurad urednik. Pitate se šta je sporno, a ako niste odmah primetili dopisnik agencije Tanjug koja je ime dobila (krstio ju je Moša Pijade) sklapanjem skraćenice Telegrafska agencija nove Jugoslavije, Armiju Bosne i Hercegovine, legitimnu  i jedinu legalnu odbrambenu snagu tokom poslednjeg rata, naziva - takozvana.

"Mladi i zastava tzv. Armije BiH" nalazim i na internetskoj prezentaciji BN televizije (18. februara ove godine), u vesti u kojoj stoji da je "oko 50 mladih izviđača sa područja Kantona Sarajevo postrojilo se tokom obilježavanja 25. godišnjice formiranja 105. motorizovane brigade bivše tzv. Armije BiH, a član Odreda izviđača Rakovica 9 preuzeo je ratnu zastavu ove brigade koju mu je predao Mustafa Rustemagić, predsjednik sekcije 105. motorizovane brigade. Ovaj kolega se potrudio da Armiju Bosne i Hercegovine najpre proglasi "bivšom", a onda, rekli bi zidari, "potkajla" i sa "takozvana". "Takozvana" se  pominje i kasnije u ovoj vesti gde se kaže da su "ratnu zastavu izviđači ponijeli takozvanim "stazama 105. motorizovane brigade" preko Špicaste stijene do Grdonja... Ali i u emisiji Pečat banjalučke RTRS u kojoj se govori - kako se naoružavala tzv. Armija BiH. 

Ove kolege, "patriotu", ili "patriotkinju" svejedno, podsećam da će sudar sa nerealnim, bolesnim i neostvarenim snom jednog dana u njihovim glavama, pod uslovom da imaju prst obraza i malo razuma, proizvesti tektonske sile, ravne onima koji će vernici i nevernici doživeti u slučaju da se dokaže da svevšnji postoji ili ne postoji.

Malo slovo za jedan narod

Prisetimo se sukoba balkanskih plemena nakon raspada Jugoslavije. Po pravilu najpre je stradala istina, a onda je red brzo došao i na ljude. Masovni mediji  suviše lako su instrumentalizovani i, kako reče Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka (Srpska strana rata, str. 662) pretvoreni u proizvodni pogon vladajuće ideologije. Imao sam sreću da sam se našao u Borbi koja je (uz Oslobođenje, Slobodnu Dalmaciju, kasnije Feral Tribjun) odolevala dok nas nisu zgazili kao mrave.

Iz tog perioda ostalo mi je u sećanju da su skoro svi drugi beogradski listovi Muslimane, današnje Bošnjake, pisali malim slovom. Jednog dana tadašnji urednik, čuveni Stanislav Staša Marinković pozvao me je u njegovu uredničku sobu i pružio nekoliko debelih flomastera, pokazujući na povelik komad hamer papira. Napiši molim te krupnim slovima i stavi u desk na vidno mesto - da se imena svih naroda pišu velikim slovom. I bi tako.  Stajalo je to nekoliko sati, a onda se neko dosetio da to treba odneti sprat više, u redakciju Večernjih novosti koje su prednjačile u toj i sličnim pogreškama. Jedan od naših kurira odneo je natpis na treći sprat i jedva izvukao živu glavu. Pocepali su Stašin i moj plakat.

Bili smo prokaženi. Još 1990. godine naša štamparija odbila je jednom prilikom, što će se u godinama koje su sledile često ponavljati, da štampa Borbu "zato što napada i kritikuje srpsko rukovodstvo".

Nešto kasnije i sremskomitrovačka fabrika roto-papira "Matroz" cena za otpadničku Borbu bila je petstotrideset procenata viša nego za patriotsku Politiku.

Kapor i Kalajić

Godinama već čuvam jednu stranu Večernjih novosti, koja je svetlo dana ugledala tri meseca pred postpisivanje Mirovnog sporazuma za BiH u Dejtonu.  Od pet naslova) glavni je plasiran u vrhu strane "FESLIJE BI OZREN" (jedan sa antrfileom/boksom), a potpisan sa B. Marić i G. Maunaga. Ispod "Ćirilica na lomači" (nadnaslov: U Zagrebu uništeno 40 hiljada kompleta Jugoslovenske enciklopedije, a u podnaslovu: Iz knjižara i biblioteka izbačene sve knjige štampane ćirilicom ili dela srpskih autora pisana ekavicom), a sasvim dole prilog iz Ljubljane '"Ljiljani" venu - Janezi plaču' (Sl. Pašić). Sa strane levo je tekst Nevesinjca Radivoja Gutića "Jenki slomljenih krila" o dejstvovanju aviona NATO u Hercegovini, a sasvim desno "nogavica" kako smo nekad zvali stubac preko čitave strane "Rešenje za Bosnu pregovori", uz antrfile "MIr - glavni cilj".

O nekulturi i, zašto ne, gadostima srpskih medija prema BiH, Hrvatskoj, kosovskim Albancima, Makedoncima, čak i Crnogorcima potrebno je nekoliko tomova, ali ne mogu da ne pomenem kako se na Beogradskoj televiziji (onda TVB, u jednoj reportaži 12. novembra 1992) "o zdravoj srpskoj lepoti srpskih vođa na Palama divio jedan slikar i pisac - Momo Kapor, navodi antropolog, književnik i izdavač Ivan Čolović: "Tu je našao tip čistokrvnog gorštaka oličen u Radovanu Karadžiću i Nikoli Koljeviću, i suprotstavio ga tipu muslimanskog čoveka u Sarajevu, kome su, po njegovom nalazu, svojstveni tupost, vonj na loj i zlikovački izobličeno lice. Kaporovi primeri tog bednog ljudskog varijeteta su Alija Izetbegović i Juka Prazina. Svoja antropološka zapažanja upotpunio je ocenom da je Sarajevo bilo 'neprirodna tvorevina' i da je taj grad "urušio sam sebe, od zlobe i mržnje". Kapor je rođeni Sarajlija, a njegovi preci su iz Mirilovića kod Bileće. Zlobnici kažu da su se u Mirilovićima često seksali između sebe i da su uvek posvađani. Progovore "međuse" samo kad je sa'rana ili svadba, i opet zamuknu.

Još jedan slikar - Dragoš Kalajić je u liku Biljane Plavšić našao najlepši primer i fizičke i duševne krepkosti, koju je predstavio kao "veliku figuru žive legende srpske borbe". Kalajić je s prezirom odbacivao poređenje nove srpske legende sa La Pasionariom, legendom španskog građanskog rata. Pre svega, objašnjavao je Kalajić, Dolores Ibaruri je veoma ružna žena, fizička i moralna nakaza, dok je Biljana Plavšić oličenje evropske lepote i magnitudo animi. Sam njen pogled na čudesan način odstranjuje umor iz Kalajićevog tela, tako da on na sopstvenom primeru otkriva moć dr Biljane Plavšić i da okrepi i najumornije, a ta moć i njoj samoj daje neuništivu krepkost i lepotu. Opažam glasno, kaže Kalajić, da je ona krepka i lepa kao da je upravo ustala iz dugog počinka. Aferim!

Volovi i konji

Poslednjih nedelja bavio sam se, možda trapavo, srpskim sveopštim propadanjem u čemu značajan doprinos daju došljaci i zbog toga dobio ozbiljne pretnje upravo zbog tekstova na Aljazeera balkans. Domaći se izmiču iz najmanje dva razloga: nemaju kuveta za bilo kakav znacajan zaokret i zbog straha od pogrešnih koraka i ispaštanja i stoga "akciju" prepuštaju dinaroidima, koji su žešći i ne prezaju.

Dosta je primera u srpsko-srpskim odnosima (otadžbina/dijaspora) gde su Srbijanci došljacima - Crnogorcima, Dalmatincima, Ličanima, Krajišnicima... prepuštali bajrak i - seirili, da bi na kraju zaposeli glavne skamije a njima ostavljali mrvice. Ima u našem(im) narodu(ima) stara izreka da su volovi vazda orali a konji zobali.  

Vratimo se, na kraju, Armiji Bosne i Hercegovine, opaskom jednog diplomate koji je svojevremeno predsedniku BiH, Aliji Izetbegoviću rekao da su oni od rulje napravili vojsku, a Srbi od vojske rulju.

Nešto i o agencijama. Ako je zadatak svake agencije da brzo, tačno i nepristrasno izveštava o nekom događaju ili  društvenom procesu od javnog interesa, ne vidim potrebu za "patriotsko" laganje. Mediji u Srbiji očito od "manjeg brata" (dodikovaca) očekuju da se isprse koji će ih, ako dođe "stani - pa'ni" ostaviti na cedilu. Iako su dosta slični (tamošnji najčešće (SRNA) javljaju da je u Sarajevu, sa većinskim srpskim stanovništvom, padala kiša, a ovdašnji podrobno o "svom" Kosovu) srbijanske bih podelio u tri grupe: pokvareni i pristrasni (RTS, Politika, Večernje novosti), nedefinisani (Blic, Danas) i smeće, gde su svi ostali.

PIŠE: Dragan Banjac, AJB

Novosti

   Armensa01

Sport

Kolumne

Ovdjemozebitireklama

Lifestyle

Ovdjemozebitireklama

Svijet i region

Facebook stranica

Vidiportal intro

Slikom kroz BiH